MIROLJUB LABUS, PREDSEDNIK G17 PLUS
Nova vlada za drugu etapu
"Sadašnja Vlada Srbije prestala je da bude reformska onog trenutka kada je prihvatila ideju uništenja Narodne banke Srbije(NBS u daljem tekstu) i podržala zakonski okvir koji treba da generiše instituciju slabog guvernera centralne banke, kako bi posezanjem za deviznim rezervama i primarnom emisijom pokrili deficit javnih finansija, a to vodi u inflaciju i slabljenje domaće valute", ističe u razgovoru za "Vranjske" gospodin Miroljub Labus, predsednik političke stranke G17 plus za vreme boravka u Vranju proteklog vikenda.
NISKA
INFLACIJA
Kako ocenjujete aktuelan ekonomski trenutak zemlje na osnovu
stanja ključnih makroekonomskih elemenata?
- Ove godine postoje i dobri i
loši rezultati na ekonomskom planu. Da počnemo od dobrih kojih je, na žalost,
manje od loših. Najpre, dinar je stabilan, cene takođe, pa ljudi mogu da
predviđaju svoje troškove i prihode. Prisutna je niska inflacija, 3,7 odsto u
prvoj polovini ove godine, što je najniži procenat u poslednjih nekoliko godina.
Devizne rezerve rastu i upravo zato dinar je stabilan. I to je kraj priče o
dobrim rezultatima na planu ekonomskih kretanja. Na drugoj strani, za razliku od
monetarne, imamo loše rezultate u sferi realne ekonomije. Prvi problem je pad
industrijske proizvodnje, mahom većina grana beleži pad, pa je stopa rasta niža
u odnosu na prethodnu godinu. Problem je i suša u poljoprivredi, pa će i ovde
proizvodnja biti manja. Gladi, međutim, neće biti i potrebe da se uvozi žito,
ali neće biti ni izvoza. Stopa nezaposlenosti je visoka, a veliki je i deficit
platnog bilansa. Generalno rečeno, ova godina nije dobra, što pokazuju
protivrečne indikacije kretanja naše ekonomije.
Koliko je aktuelna Vlada
Srbije odgovorna za loše stanje realne ekonomije?
Svakako da je
najodgovornija, iako ne treba zanemariti objektivne teškoće nasleđene iz ranijeg
perioda. DOS je okončao prvu fazu reformi, započeo proces privatizacije, ali za
drugu etapu nije spreman, jer nema koncept industrijske politike koji treba da
promeni nasleđenu nepovoljnu privrednu strukturu i volju da uđe u proces
tranzicije države i njenih institucija. Za drugu etapu reformi, dakle, potrebna
nam je neka nova vlada.
Kada se govori o privatizaciji, najčešće se zamera
da se ona sporo odvija. Ko je kriv zbog sporog odvijanja tog procesa?
-
Privatizacija ide sporo, a mislim da može da se ubrza onaj deo koji se odnosi na
aukcijsku privatizaciju, prodaju malih i srednjih preduzeća. Na drugoj strani,
tenderska prodaja ne može da se ubrza zato što, po prirodi stvari, taj postupak
teče sporo. Nije krivica do zakona što je to tako, već je problem u njegovom
sprovođenju i državnom i pravnom ambijentu u kome se odvija taj proces.
Za
mnoge nevolje na planu ekonomije optužuje se privatizacija. Da li je ona baš
kriva za sve neuspehe na planu realne ekonomije?
- Privatizacija je samo
jedan deo sveukupnih reformi našeg društva. Zato je manji problem što se ovaj
proces odvija sporo, a veći što Vlada Srbije nema industrijsku politiku, koja je
okrenuta ka strukturnoj podršci preduzećima i ka stvaranju ambijenta za
osnivanje novih preduzeća. Nije dobro što se sve loše stvari pripisuju
privatizaciji, iako ona ima negativnih efekata na početku, dok pozitivni dolaze
kasnije. Ono što se vidi je da nemamo ambijent za stvaranje novih preduzeća i
novih radnih mesta. Jer, ozdravljenje privrede ne znači zatvaranje privrede,
nego otvaranje više radnih mesta nego što se, na drugoj strani, zatvori.
DEFICIT
Kako popraviti stanje realne ekonomije u uslovima kada
devizne rezerve rastu, pada stopa privrednog rasta, a deficit platnog bilansa se
stalno uvećava?
- Namena deviznih rezervi, pre svega, nije da se pokriva
spoljnotrgovinski deficit niti deficit budžeta, već da se održi konvertibilnost
dinara i garantuje štednja građana koja je dostigla milijardu dolara. To je još
jedan dokaz uspešnog rada NBS, jedne od retkih državnih institucija koja je
dobro radila poslednjih godina. Stoga popravljanje stanja u realnoj ekonomiji ne
treba tražiti kroz intervencije iz primarne emisije i deviznih rezervi, već
sprovođenjem industrijske politike prestrukturiranja privrede i stvaranjem
ambijenta za nastanak novih preduzeća. Stvaranjem izvozno orijentisanih
preduzeća možemo da postepeno smanjujemo platni deficit, kao i zavisnost domaće
privrede od uvoza.
| REJTING U
PORASTU Rejting G17 plus raste, pa nije isključeno da dobijete naredne izbore. Koliko će vam biti teže na vlasti u odnosu na sadašnju poziciju? - Naš rejting raste, to je trend važniji od procenata. Ako se nađemo na vlasti, ne mislim da će nam biti lako, ali imamo program i ljude koji znaju šta treba da urade. Oni takođe znaju da kada se upravlja privredom moraju da se potisnu lični interesi i da se radi u korist društva. |
Kažete
da je NBS uspešno radila. Pa kome smeta nezavisnost centralne banke o kojoj se
ovih dana donosi novi zakon u Skupštini Srbije koji izaziva zabrinutost i domaće
i strane javnosti?
- Građani se s pravom plaše da će ukidanje
nezavisnosti NBS dovesti do slabljenja dinara. To je u prošlosti tako i bilo, pa
je centralna banka bila pod političkom kontrolom vlade sa slabim guvernerom, što
je dovodilo do štampanja para. Zato ukoliko se usvoji predloženi zakon o NBS i
dođe do smene guvernera, to će dovesti do pada kursa dinara i skoka cena, na
žalost. Nezavisnost ove institucije, kako vidimo, smeta Vladi Srbije, ali joj ne
smetaju državne institucije koje ne rade ili jako loše rade. Ali, ona namerava
da posezanjem za deviznim rezervama i primarnom emisijom pokrije deficit javnih
finansija, odnosno budžet koji je sama skrojila. Stoga je ona prestala da bude
reformska onog trenutka kad je prihvatila ideju uništenja centralne banke i
podržala zakonski okvir koji treba da generiše instituciju slabog guvernera,
kakve smo već imali prilike da vidimo u neposrednoj prošlosti.
Šta su
manjkavosti predloženog zakona o NBS od strane aktuelne vlasti u
Srbiji?
- Radi se o jednom sistemskom zakonu koji ne treba donositi po
hitnom postupku. A takođe nije dobro da političko telo bira guvernera, jer
guvernera u razvijenim zemljama i u 90 odsto zemalja predlaže kralj ili
predsednik republike. Zato ne treba takvim zakonom uništavati instituciju koja
dobro radi, što, osim stabilnosti kursa domaće valute, pokazuje stanje deviznih
rezervi i vraćeno poverenje građana u domaći bankarski sistem.
SUPTILNOST
Stanje domaće ekonomije je loše, a Vladi
Srbije se mnogo toga može zameriti. Šta u toj situaciji nudi G17 plus kao izlaz
iz ekonomske krize?
- U osnovi našeg ekonomskog programa je namera da se
promeni privreda, kako bi ljudi radili i bolje živeli. Svesni smo da promene
stvaraju zebnju kod ljudi, pa insistiramo da se ekonomija suptilnije menja, da
idemo u takve promene koje stvaraju više radnih mesta nego što ih ukidaju. Samo
u tom slučaju nestaće odioznosti prema promenama. U tom smislu, dobre firme ne
treba prodavati strancima, dok za preduzeća elektronske, automobilske, pa i
hemijske industrije treba dovesti multinacionalne kompanije Dalje, zalažemo se
za neke domaće proizvode, nameštaj, smrznuto povrće i slično, ne spuštaju
carinske stope, dakle, za konsekventnu i odgovornu trgovinsku politiku koju
Vlada Srbije nema, pa zato i povećava stope za crnogorske proizvode. A to šteti
domaćoj proizvodnji. Suština našeg programa je, dakle, u politici koja menja
privrednu strukturu i otvara nova radna mesta.
| BANKROT ZEMLJA Na osnovu odnosa spoljnog duga i društvenog proizvoda, jesmo li bankrot zemlja? - Gotovo da smo to i bili 2002. godine, kada je spoljni dug predstavljao 120 odsto društvenog proizvoda. Ipak, nismo zemlja u bankrotu, jer je sada taj procenat 80. Dakle, moramo da vodimo računa da je to visok procenat i da što pre treba omogućiti rast proizvodnje, ne samo da bi ljudi radili i primali plate, već da bi bi zaradili novac i počeli da vraćamo dugove. |
Činjenica
je da je slab priliv stranih investicija. Šta ćete da uradite da se one
povećaju?
- U pitanju je politički rizik koji niko ne voli, a i
nedostatak zakonske, u prvom redu, poreske regulative. Eto, još nismo doneli
zakon o porezu na dodatnu vrednost, odložen je za 2005. godinu, a baš taj zakon
treba da suzbije sivu ekonomiju ili je uvede u legalne tokove. Zato ćemo, osim
rada na odgovarajućoj zakonskoj regulativi, popravljati rad državnih institucija
i uz privredni, stvarati i povoljan državni ambijent za dolazak stranih
investitora, jer su strane investicije neophodan zamajac oporavka domaće
ekonomije.
Vranjski kraj je u ekonomskoj i socijalnoj agoniji, a u izgledu
je odlaganje radova na Koridoru 10. Kako naći izlaz iz ove situacije?
-
Poznati su mi problemi Vranja, naročito tekstilne industrije koju ovde
predstavlja "Jumko". Tržište za njihove proizvode je izgubljeno, zauzeli su ga
drugi, a proizvodni kapaciteti u tekstilnoj industriji Evrope mnogo su veći od
tražnje za njenim proizvodima. Na drugoj strani, Indija, Kina, Turska, jeftino
izvoze svoje tekstilne proizvode. To su teškoće, uz loš rad direktora u ovoj
tekstilnoj fabrici, koje su veliki broj ljudi ostavile bez posla. Stoga je
jedini način da se stvaraju nova preduzeća koja imaju šansu da se i dalje
razvijaju. Ali, sami sebi ljudi ovde u Vranju ne mogu da pomognu, već država
mora da stvori ambijent, da pomogne u stvaranju projekata, prikupljanju para
itd. A što se Koridora 10 tiče, krivica je na Vladi Srbije i Ministarstvu
saobraćaja što su ispali iz Helenik plana, jer nisu obezbedili zakonski okvir za
garancije i odgovarajući infrastrukturni okvir. Šteta, jer smo bili u prilici da
do 2004. godine dobijemo modernu saobraćajnicu.
Na kraju, gospodine Labus,
sindikalci upozoravaju da tranziciju niko nije dva puta preživeo. Hoćemo li mi
preživeti ovu jednu u kojoj smo sada?
- Preživećemo je, ali ako uradimo
ono što sam tražio tokom svoje predsedničke kampanje. A to je, između ostalog,
socijalni dijalog između sindikata i Vlade koji treba da dovede do socijalnog
dogovora. Nekog otvaranja na tom planu ima poslednjih meseci, ali to nije
dovoljno. Sindikati moraju da znaju kakva će politika da se vodi, a Vlada samo u
tom slučaju može da računa na njihovu podršku. Ako su stalno u sukobu, onda ni
najbolje promene neće uspeti. Stoga nas čeka ozbiljan dogovor sa sindikatima
koji će biti u funkciji preživljavanja tranzicije.
Slavomir Kostić
 | ||
 |
 |
 |
