PREDLOG
Samostalnost ili pašaluk
Nešto kao memorandum novog srpskog nacionalizma
Jedan narod nije rešio svoje nacionalno pitanje ako nije stvorio sopstvenu nezavisnu državu (otuda borba za nezavisnost), ali njegovo nacionalno pitanje nije rešeno ni ako on ima dve ili više nezavisnih država (otuda težnja za ujedinjenjem). Upravo zbog toga, srpsko nacionalno pitanje nije bilo rešeno ni pre 1918. godine, kada su Srbi imali dve nezavisne države - Srbiju i Crnu Goru, a ni 1918. godine, kada su se odrekli obe države i zajedno sa Hrvatima i Slovencima stvorili Jugoslaviju.
Kako je, dakle, stvaranjem Jugoslavije jedan oblik nerešenog srpskog nacionalnog pitanja samo zamenjen drugim oblikom (i ništa više) ono je moralo da bukne početkom devedesetih godina, posle zajedničke odluke Slovenaca i Hrvata da stvore sopstvene nezavisne države i tako reše svoja nacionalna pitanja.
Kao što je poznato, Srbi su u to vreme imali dva koncepta za rešenje svog nacionalnog pitanja. Prvi, centralizovani koncept je predpostavljao prisajedinjenje Srbiji svih delova Jugoslavije na kojima su Srbi 1918. godine činili većinu - i to je bio koncept Velike Srbije, dok je drugi, decentralizovani koncept predpostavljao ujedinjenje Srbije, Crne Gore Srpske Krajine i Srpske u državu pod nazivom Ujedinjene Srpske Zemlje.
Međutim, ni prvi, a ni drugi koncept nije mogao biti ostvaren između ostalog i zbog toga što više od 90 posto Crnogoraca ne pristaje da e odrekne Crne Gore kao države u korist stvaranja Velike Srbije, odnosno zbog toga što manje od 10 posto Crnogoraca smatra da je Crna Gora i danas srpska zemlja. I baš na osnovu takvog raspoloženja Crnogoraca je 1992. godine (posle prve, bele , i druge, crvene) i stvorena treća, crna Jugoslavija.
Uvažavajući, pak, ove činjenice, a posebno činjenicu da ni Jugoslavija i posle Jugoslavije (pod nazivom Srbija i Crna Gora) ne predstavlja ništa drugo nego da svoje nacionalno pitanje najzad reše proglašenjem Srbije za nezavisnu državu u njenim avnojevskim granicama.
Naravno, nezavisna Srbija ne može biti organizovana na principu dve pokrajine plus preostali deo (jer ovaj princip još od 1974. godine na Kosovu razara, a u Vojvodini rastače Srbiju), ali nezavisna Srbija ne može biti ustrojena ni kao centralizovana država (jer je supstancijalna autonomija za Kosovo međunarodni imperativ). Prema tome, nezavisna Srbija je moguća samo kao federacija regija u njenom sastavu - Kosova, Vojvodine, Šumadije, Raške, itd. i samo kao država koja će jednim udarcem preseći Gordijev čvor istorijskog natezanja sa rasrbljenom Crnom Gorom (iliti Montenegrom).
Na pitanje šta će se dogoditi u slučaju ako Srbija ne učini ono što mora da učini (ako srpsko nacionalno pitanje i dalje ostane nerešeno) odgovor mora da glasi: u tom slučaju će srpski narod svakim danom biti sve više izgubljen u vremenu i prostoru, dok će Srbija svakim danom biti sve više sabijana u BG Pašaluk. A sve na ovom svetu ima i svoj početak i svoj kraj.
