Kako je protekla debata u britanskom parlamentu o jugo-manjinama
Kosovo, gangsterska država, sramota Evrope
Radomir Putniković iz Londona pisao parlamentarcima o propustima u debati u donjem domu. Svet je bedno omanuo i stvorio probleme za budućnost
ŽENEVA - Debatu u donjem domu britanskog parlamenta o nacionalnim manjinama u bivšoj Jugoslaviji, posebno o teroru Šiptara nad Srbima i ostalim nešiptarima na Kosmetu, ignorisali su britanski mediji.
Informacija o toj debati u Londonu, o opasnom žarištu na tlu Srbije pod vlašću Unmika i Kfora, doprla je i do nekolicine Srba okupljenih na terasi kafane "La Klemens", na trgu Bur d Fur, starom 2000 godina, u srcu Ženeve.
Kao i obično, oni su se tu okupili posle nedeljnog bogosluženja u veličanstvenoj ruskoj crkvi. U taj srpski tradicionalni kutak, gde je nekada kafenisao i naš veliki Jovan Dučić, iznenada je banuo poznati srpski aktivista iz dijaspore u Velikoj Britaniji, pisac Radomir Putniković. Sem svojih knjiga, u putnoj torbi doneo je i papire o toj debati. Tu je bila i njegova prepiska, uoči i posle debate, s britanskim poslanicima i ljudima laburističke vlade. I najvažnije - Putnikovićevo pismo ministru za Evropu u Forin ofisu Denisu Makšejnu.
Već u prvoj rečenici Putniković je upozorio Makšejna da su njegovi "odgovori učesnicima parlamentarne debate neistiniti u većini slučajeva." I da su "neki iskazi, nepovoljni po vladu, jednostavno ignorisani" (u ministrovim odgovorima), "Nalazim da je potpuno nečasno i zaista podlo da, uprkos svim informacijama na raspolaganju, vi ocenjujete da je ubistvo porodice Stolić 4. juna u Obiliću rezultat "porodičnog obračuna". Stolići - otac 80, majka 76 i sin 52 godine, mučeni su i ubijeni najbrutalnije od albanskih ekstremista zato što su pre toga više puta odbili da Albancima prodaju svoju kuću.
Izabrano vreme ovog strašnog zločina takođe zadaje težak bol, pošto se grupa od dvadesetak izbegličkih porodica pripremala za povratak. Očevidno je da je ovaj teror počinjen zato da bi zaplašio te izbeglice da se vrate svojim kućama na Kosovu. Vi ste iz albanskih novina preuzeli špekulaciju da je mogući razlog za ubistvo porodice Stolić - "porodično razračunavanje".
Putniković Mekšejna upozorava da u parlamentu nijednom nije pomenuo Rezoluciju SB 1244. NJene glavne odrednice su "obezbeđenje sigurnosti i bezbednosti za sve građane Kosova".
"Britanska vlada kao glavni podstrekač intervencije u Jugoslaviji - podseća Putniković Makšejna - potpuno je odgovorna za bezbednost u toj provinciji. Prema sadašnjoj situaciji, britanska vlada krši odredbe rezolucije OUN 1244."
Nabrojivši sve proterane Srbe i druge nešiptare od dolaska NATO trupa, šačicu povratnika, sve pobijena i nestala, on je pita ministra: "Kako ste mogli da kažete da je samo šest Srba ubijeno u žestokim incidentima u poslednjih dvanaest meseci, kad je toliko Srba pobijeno samo u nekoliko nedelja, što je zastrašujuće?"
"Potpuno je nečasno za laburističku vladu da za sva zla na Kosovu okrivljuje jednu ličnost - g. Miloševića, piše, između ostalog, Putniković. - Svakako je to najlakši način za tu vladu da pokuša da sebe oslobodi svih krivica u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. U tome ste otišli dalje od bilo koga, nazvavši g. Miloševića teroristom." Putniković je podsetio Makšejna da su, od poseta Ričarda Holbruka, vođama albanskih terorista u Juniku na Kosovu 24. juna 1988. oni proglašeni za "Albansku oslobodilačku vojsku".
Još ga je podsetio da on kao ministar za Evropu "ima sve informacije o tome kako su Amerikanci naoružavali, uvežbavali i opremali albanske teroriste znatno pre nego što je izazvana tzv. "humanitarna" intervencija 24. marta 1999.". Poslanici koji su učestvovali u ovoj debati u britanskom parlamentu - kako nam je izjavio Putniković - "dobri su poznavaoci kosmetske situacije i ulažu napore da osvetle opasan razvoj, utoliko pre - kako je upozorio laburiste Nil Džerald - "što se javlja opasnost da se zaboravi ono što se tamo događa..., da "tamo još postoje krajnje ozbiljni problemi".
Za izlaganje konzervativca Džona Ramdela (govori srpski) je vredno "da se podsetimo kad sami sebi čestitamo na velikim ostvarenjima 1999. da su stvari daleko od onoga što smo mislili da jesu".
Ramdel je zaključio: "Situacija na Kosovu nije tako ružičasta" (aluzija na neke ocene)... Stanje na Kosovu je sramota za Evropu. Ono se može opisati samo kao gangsterska država... Međunarodna zajednica bedno je omanula u stvaranju multietničkog društva. Što je još gore, nagomilala je tamo probleme za godine koje dolaze".
Laburista Robert Varing: "Mnogi možda smatraju da su izenenada nestali problemi na Kosovu iz perioda etničkog čišćenja i da se pojavljuje nova država u kojoj više nema etničkog čišćenja. Međutim, to verovanje je pogrešno".
Malkolm Brus, član ES: "Kosovo je najteži i najakutniji problem. Kosovo možda može početi da izlazi iz košmara samo ako se ostvari neki progres u okolnim područjima". Tu ga je Džon Ramdel prekinuo: "Moramo da popravimo balansiranje ovog džentlmena. Da li on priznaje da danas ima ogromnih prostranstava na kojima Albanci žive vrlo srećno s drugima, kako su živeli čak i u vreme bombardovanja Beograda?"
