SSARON SE VRACA IZ AMERIKE KAO POBEDNIK 30.7.2003.
23:21
ARIEL SAARON SE VRACA IZ AMERIKE KAO POBEDNIK Marijana BELJENKAJA,
politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
U sredu je okoncana poseta premijera Izraela Ariela Ssarona Vasingtonu.
Kljucni trenutak posete - pregovori sa predsednikom SAD Dzordzom Bussom - je
za nama i vec se moze kazati da se Ssaron vraca u Izrael kao pobednik. Za
vreme konferencije za stampu sa Ssaronom Dzordz Buss cak ni jednom nije
spomenuo da je neophdno da Izrael obustavlja bilo sta od onog sto je
zapoceo, i pohvalio je svog gosta zbog odluke da oslobodi 540 palestinskih
zatvorenika iz izraelskih zatvora. Na adresu Izraela nije upucena ama bas ni
jedna kriticka primedba, ako se ne racuna da je Buss samo zamolio Ssarona da
bude elasticniji i strpljiviji. Prema tome, moze se izvesti zakljucak da je
americka strana u potpunosti zadovoljna onim kako Izrael izvrsava svoje
obaveze na realizaciji "Mape puta ka miru" za palestinsko-izraelsko
sredjivanje. Ovde smatraju, da je predsednik Buss prihvatio argumente
Ssarona o tome, da je primarni problem, zapravo, pitanje razoruzanja
palestinskih grupacija. Reci njegovog palestinskog kolege Mahmuda Abasa o
tome da je uzrok terora u okupaciji, nije dossla do srca americkog
predsednika. Teror je teror, sa njim se treba boriti, a ne raspravljati o
njegovim uzrocima. Takva je logika Dzordza Bussa, takva je logika svakog
rukovodioca drzave. I pozicija Ariela Ssarona, da upravo nereseni problem
terorizma onemogucava realizaciju "Mape puta" bliska je i shvatljiva
americkom predsedniku. Ssaron je Bussa nazvao "liderom u borbi protiv
medjunarodnog terorizma" i dalje naglasio, da "Izrael, isto kao i SAD,
nikada nece pristati na kompromis sa teroristima". Medjutim, kao i u celom
svetu, problem borbe protiv terorizma u Izraelu nije tako jednoznacan. I u
Americi, i u Izraelu shvataju, da palestinski premijer Abas ne moze uci u
direktnu konfrontaciju sa ekstremistickim grupacijama, takvim kao sto su
HAMAS i "Islamski dzihad", jer to moze dovesti do gradjanskog rata medju
Palestincima. Shvataju, i nista vise od toga. Palestinski premijer nema
dovoljno ni politickih, ni vojnih resursa da zabrani, a jos manje da unisti
infrastrukturu ekstremistickih organizacija na teritoriji koja je pod
kontrolom Palestinske nacionalne administracije. Te organizacije su urasle u
strukturu palestinskog drustva, baveci se ne samo "borbom protiv izraelskih
okupatoera", vec i socijalnim radom - dobrociniteljstvom i vaspitavanjem
mladezi. I one nemaju alternativu. Mozda zato palestinsko stanovnistvo ne
vidi pozitivne rezultate u Abasovom radu, pored ostalog u pregovorima sa
Izraelom. Da, oslobodjeni su palestinski zatvorenici. Ali gde su garancije
da umesto njih u izraelskim zatvorima nece zauzeti mesto neki drugi? Da,
izraelski tenkovi su otisli sa ulica palestinskih gradova, ali su putevi i
dalje zagradjeni izraelskim vojnicima, i da bi se doslo iz jednog
palestinskog grada u drugi potrebno je podosta vremena. Rok primirja, koji
su objavile palestinske naoruzane grupacije, iztice 29. septembra, i zasad
se ne vidi da je postignut ozbiljniji napredak u toku palestinsko-izraelskih
pregovora. Ali je nazadak zato ocigledan. Izrael i dalje gradi naselja na
okupiranim teritorijama. Premijer Izraela je obecao da ce demontirati
nezakonite punktove blokada, koji su stvoreni tokom poslednje tri godine
intifade, ali se jevrejska naselja i dalje grade i ssire. I sto je
najvaznije - zid koji i dalje podize izraelska vlada, kako bi se ogradila od
Palestinaca na Zapadnoj obali reke Jordan. Sef palestinske administracije
Jaser Arafat je taj zid nazvao "berlinski", izjavivsi da on ima funkciju
pretvaranja palestinskih teritorija u geto. Dzordz Buss je stavio na znanje
Mahmudu Abasu da ce uticati na Ssarona sa ciljem da se obustavi izgradnja
zida. I odjednom, kao grom iz vedra neba, izraelski premijer u prisustvu
americkog predsednika izjavljuje, da ce se sa izgradnjom zida nastaviti. A
Bussu nije ostalo nista drugo nego da postavi dobru minu pod lossu igru. On
je izrazio nadu da ce uspeh mirnog procesa na Bliskom Istoku izgradnju zida
uciniti neaktuelnim. I zapravo se tu postavlja glavno pitanje: moze li se
smatrati da je taj proces u punom jeku? Najverovatnije da nije, jer postoje
sumnje u to da ce "Mapa puta" i uopste biti realizovana, u krajnjem slucaju,
u rokovima koji su naznaceni u toj mapi. Zid izmedju Palestinaca i Izraelaca
moze se graditi jos veoma dugo. Pitanje je samo u tome, moze li se Izrael
ograditi zidom od svih problema, vezanih za Palestince? Verovatno da ne
moze. Sta ce biti posle 29. septembra - kada istekne rok primirja - niko ne
zna. Palestinci su se zasad samo uverili u to, da ne mogu verovati americkom
predsedniku jer je on, kako su i pretpostavljali, bio i ostao na strani
Izraela. Prema tome, Ariel Ssaron se vraca kuci kao pobednik, ali je to,
mozda, samo pirova pobeda. - 0 - Moskva, 30. jula 2003. RIA "Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
