U maju je u Srbiji registrovano 951.270 nezaposlenih
Nezaposlenost socijalna bomba
Za ostvarenje vladinog sna o milion novih radnih mesta, potrebno je 28 godina, pošto se za sada osnivaju isključivo mala nova preduzeća, sa po pet zaposlenih
BEOGRAD - Reforme u Srbiji zaostaju, a gorući problem je rast nezaposlenosti, jedna je od ključnih ocena Instituta G17, koji je u svom poslednjem Biltenu ocenio ekonomska kretanja u prvom polugodištu i pokušao da predvidi kako će privreda završiti ovu godinu.
U prvih šest meseci ostvaren je realni rast ukupnog obima privredne aktivnosti od oko 3,5 do 4 odsto, pri čemu je značajan rast zabeležen u sektoru saobraćaja, trgovine i građevinarstva, dok su ostali sektori imali realni pad aktivnosti. Generalno gledano problemi se koncentrišu oko industrije, i potpuno je jasno da bez restrukturiranja, privatizacije i unapređenja upravljanja u preduzećima, zatim osnivanja novih firmi, za šta sve trebaju nove investicije, nije moguće bitnije povećanje ni proizvodnje, ni izvoza. A po svemu sudeći, teško će se ostvariti i procena Vlade o zapošljavanju milion ljudi u malim preduzećima.
U Institutu G17 upozoravaju, da je u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine, ukupan broj zaposlenih manji za 3 odsto, ali je zato broj nezaposlenih u maju iznosio 951.270 lica, što je prema istom mesecu prošle godine povećanje od 18, 2 odsto. Za prvih pet meseci broj nezaposlenih povećan je za 17,75 odsto, a stopa nezaposlenosti je u maju stigla na uznemirujućih 32 odsto.
|
Regruti za siromaštvo Cela ova priča ima i svoju socijalnu dimenziju, jer kada predstavnici vlade bolji život dokazuju porastom kupovne moći stanovništva, gubi se iz vida da se to odnosi na zaposlene, a da se novi siromašni regrutuju iz redova onih koji ne mogu da dođu do posla. Ovome treba dodati i procene, prema kojima skoro pola miliona ljudi radi u nelikvidnim preduzećima, gde zarade dobijaju na kašičicu ili ih i ne dobijaju. Na osnovu podataka o ostvarenom rastu prometa u trgovini na malo, može se zaključiti da je realni rast lične potrošnje u prvom polugodištu iznosio oko 18 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, što je znatno iznad rasta domaćeg bruto proizvoda. Istovremeno prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, realno je povećana za 13,75 odsto, a u ovoj analizi se konstatuje da je poboljšana i kupovna moć penzionera. Sve to se, međutim, ne odnosi na nezaposlene, koji uspeh reformi mere kroz šanse da se radno angažuju i prestanu da budu socijalni slučajevi. |
||||
Ove podatke analiza Instituta G17 dopunjava konstatacijom da se broj zaposlenih u društvenom sektoru smanjuje iz meseca u mesec, i u prvih pet meseci manji je za 7,2 odsto. U privatnom sektoru broj zaposlenih u maju u odnosu na isti lanjski mesec, veći je za 10,6 odsto. Istovremeno broj zaposlenih u malim preduzećima povećan je u maju za 3,5 odsto.
Upravo ovi podaci, koji ukazuju na to gde trenutno postoji značajnija mogućnost slobodnih radnih mesta, osnova su za upozorenje Instituta G17 o tome, gde je falična vladina računica o milion novih radnih ugovora u relativno kratkom roku. Prema statistici, u prvom kvartalu ove godine, osnovano je 3.389 novih preduzeća, od čega je 91,6 odsto u privatnom vlasništvu i sva ta preduzeća su po veličini mala.
Slično je bilo i u prošloj godini- broj novoosnovanih preduzeća iznosio je 6.893, a od toga su 92,4 odsto bila u privatnom vlasništvu i po veličini su sva mala. Broj zaposlenih u novosnovanim preduzećima, je dominantan upravo u malim privatnim preduzećima, sa preko 90 odsto, a u ovim preduzećima se godišnje zapošljava oko 35.000 radnika.
Pošto su naša mala preduzeća u odnosu na razvijene zemlje, zaista mala i u proseku zapošljavaju svega oko 5 radnika, u Institutu G 17 su izračunali da bi uz tempo njihovog osnivanja u prethodne dve godine, bilo potrebno oko 28 godina da bi se ostvario vladin cilj o zapošljavanju milion ljudi. Taj cilj je, ističe dr Mirosinka Dinkić, nesumnjivo poželjan, imajući u vidu veliki broj registrovanih i prikrivenih nezaposlenih, ali su nužne mere kojima bi Vlada podstakla proces preduzetništva i otvaranja novih radnih mesta, kako bi ova zamisao mogla da se ostvari u kraćem i prihvatljivijem roku.
To naravno, po njenim rečima, podrazumeva i privlačenje znatno većeg obima investicija iz inostranstva, i motivisanje domaćih poslodavaca za veća ulaganja u otvaranje novih radnih mesta. Uz to još jedno upozorenje- činjenica da se u ovoj i prethodne dve godine osnivaju isključivo mala preduzeća, govori da ne nedostaje samo kapital, već i da su preduzetnici još uvek oprezni zbog političke nestabilnosti u zemlji koja stalno raste.
