SAOPŠTENJE, 3.08.2003
OSAM GODINA NESREĆE
Na području Knina uništeno je preko 70 posto zgrada. O broju poginulih
dan-danji se ćuti u nadležnim zvaničnim krugovima i u Zagrebu, i u Beogradu
Osma godišnjica <Oluje> nije samo prilika da se podsetimo na muke i
tragediju očajnika iz traktorskih kolona. Uostalom, njihova je nesreća, u
međuvremenu još i uvećana, deo svakodnevice Srbije. Samo krajnje bezdušni i
beskrupulozni u stanju su da je ne vide.
Ova godišnjica, međutim, može poslužiti kao povod za makar najgrublje
utvrđivanje odgovornosti, kako Zagreba, tako i Beograda, ali i međunarodne
zajednice i Haškog tribunala kao njene tvorevine, ne samo 1995, nego i
danas, 2003. godine. Koliko je brutalna bila ta vojno-policijska akcija
jasno se vidi iz podatka da je 140.000 pripadnika Hrvatske vojske, Hrvatskog
vijeća obrane i MUP-a Hrvatske krenulo na 30.000 pripadnika Vojske RSK i
200.000 civila. Na području Knina uništeno je preko 70 posto zgrada. O broju
poginulih dan-danji se ćuti u nadležnim zvaničnim krugovima i u Zagrebu, i u
Beogradu. U Zagrebu se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo i kao da u
Hrvatskoj, pre građanskog rata, Srbi nisu bili druga po veličini nacionalna
grupa, dok se u Beogradu, i u vreme Miloševića vreme i danas, u vreme DOS-a,
stvari pokušavaju predstaviti kao da su <Olujom> prognani sami skrivili
svoju sudbinu. Miloševićev režim im je poručivao da su birali pogrešne ljude
i zato su krivi, dosovske vlasti im poručuju da su krivi zato što su
Miloševiću poverovali.
Međunarodnoj zajednici, posebno onoj njenoj vodećoj sili čiji su
penzionisani oficiri obučavali i organizovali HV, baš kao i Haškom
tribunalu, ta srpska nesloga sasvim odgovara. Baveći se sobom,
prenebregavamo njihovu odgovornost. Karla del Ponte je odustala od optužnice
protiv generala Stipetića, Bobetko jeste optužen, ali nije izručen Hagu, a
pritisci za izručenje Gotovine više su rutinski, no stvarni. U Hrvatskoj
samo Hrvatski helsinški odbor govori o zločinima nad srpskim civilima, kao
što samo predsednik Mesić govori o odgovornosti Zagreba za povratak Srba.
Vlada Hrvatske nalazi stotine prepreka za povratak, a Vlada Srbije kao da
nastoji da neprijatnim pitanjima povratka i zaštite imovinskih prava
izbeglica ne poremeti srdačne odnose sa kolegama u Hrvatskoj.
To što se pre osam godina dogodilo u području Banije, Like, Korduna i
severne Dalmacije bilo je, po svim odlikama, etničko čišćenje. Postojala je
namera da se Srbi prognaju i ta namera je ostvarena, posle dvogodišnjeg
planiranja i što otvorenih, što zakulisnih priprema. Koliko god i ko god
pokušavao to da zataška, ničija krivica se ne može sakriti, baš kao što
današnje vlasti u Beogradu i Zagrebu, koje se zaklinju u demokratiju, ne
mogu izbeći obavezu da tim ljudima pomognu. Oni, uostalom, ne traže ništa
što im ne pripada. Ne traže da ih ma ko oslobodi bolnih sećanja, traže samo
da im i Beograd i Zagreb omoguće da žive dostojanstveno i na svome, ili na
onome što su od svoje imovine kupili. To zaista nije mnogo.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
SAOPŠTENJE VLADE U SENCI DSS, 3.08.2003
DUŽNIČKA KRIZA JE POČELA, DOKAZ MMF
Troškovi republičkog budžeta daleko su veći od prihoda. Ta razlika se iz
meseca u mesec povećava
Vlada Republike Srbije uvela je zemlju u dužničku krizu mnogo pre nego što
su i najveći pesimisti predviđali. Jasan dokaz za to jeste činjenica da je
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda na molbu naše Vlade
odložio otplate kredita koje dospevaju u periodu septembar-decembar 2003.
godine. Obaveze koje su dospevale 2002. godine i koje su veće od 200 miliona
dolara, takođe nisu servisirane i njihova otplata je odložena za neka druga
vremena.
Troškovi republičkog budžeta daleko su veći od prihoda. Ta razlika se iz
meseca u mesec povećava. U prvih šest meseci dostigla je 250 miliona dolara,
a samo u naredna dva meseca procenjuje se na dodatnih 200 miliona dolara.
Dugovi poslovnim bankama i Narodnoj banci Srbije neažurno se servisiraju i
samo se najavljuju nova zaduživanja.
Dužnička kriza nastupa ne onda kada dug dostigne određenu visinu u
apsolutnom ili relativnom iznosu u odnosu na bruto društveni proizvod, nego
onda kada taj dug više ne može da se otplaćuje. Teška situacija u kojoj smo
se našli direktna je posledica nepostojanja ekonomske politike, pogrešno
izabranog modela privatizacije koja se pritom odvija bez kontrole i uz
mnoštvo malverzacija, kao i ukupne nesposobnosti aktuelne Vlade Srbije da
rešava kako tekuće, tako i nasleđene probleme.
Vlada u senci
Demokratske stranke Srbije
ISTRAŽIVANJE "GLASA" I "IPRESA"
GRAĐANI NAJVIŠE VERUJU KOŠTUNICI
Za Vladu Srbije najbolje bi bilo da danas raspiše izbore za sutra (kada bi
to bilo zakonski izvodljivo)
U istraživanju koje su sproveli "Glas" i "Ipres", a objavili "Glas javnosti"
i drugi mediji, na pitanje: "Kojem političaru najviše verujete?", 26,4 odsto
građana odgovorilo je - Vojislavu Koštunici.
Četvrtina ukupnog broja birača (25,3 odsto) ne veruje nijednom političaru,
dok se na trećem mestu nalazi Miroljub Labus sa 9,4 odsto glasova. Na
četvrtom i petom mestu nalaze se Nebojša Čović i Mlađan Dinkić sa 7,4,
odnosno 5,3 odsto glasova.
"Na osnovu ovih podataka Vojislav Koštunica je još uvek neprikosnoveni
političar broj jedan u Srbiji, dok je ukupno posmatrano u našem političkom
životu, nažalost, sve manje onih političara kojima Srbija veruje", ocenjuje
se u kometaru istraživanja.
Istraživači su uporedili rezultate istraživanja iz 2001. godine sa sadašnjim
i "dobili podatak da je Vojislav Koštunica u odnosu na 2001.
godinu, 2003. dobio blizu četiri procenta manje", dok se istovremeno povećao
broj "žitelja Srbije koji ne veruju nijednom političaru sa 10,6 na nešto
više od 25 odsto glasova".
Na drugoj strani nalaze se političari "negativne rejting-liste". Na
pitanje: "Kojem političaru nikada ne bi dali svoj glas?", 26,7 odsto građana
odgovorilo je - Čedomir Jovanović, a 12,9 odsto - Dušan Mihajlović.
"Ako se pogleda ukupna negativna lista 'političke zone sumraka' odmah upada
u oči da se na njoj nalazi najviše članova Vlade Srbije (Jovanović, Batić,
Živković, Mihajlović, Korać). Na osnovu ovakvog rasporeda negativno
ocenjenih političara kojima građani Srbije ne bi dali svoj glas na
eventualnim prevremenim izborima mora se izvući sledeći zaključak: Za Vladu
Srbije najbolje bi bilo da danas raspiše izbore za sutra (kada bi to bilo
zakonski izvodljivo) jer sa svakim prolongiranjem raspisivanja izbora u
atmosferi sveopšte krize i političkog života koji se svodi samo na aferaško
'zamlaćivanje' naroda, aktuelna vlast tone ka dubinama sa kojih joj nema
nikakvog povratka", kaže se u zaključnom komentaru istraživanja.
PRIVATIZACIJA DUVANSKE INDUSTRIJE
NAJVEĆA PONUDA - FILIP MORIS I BAT
Kompanija "Filip Moris" je prvi kandidat za kupovinu DIN-a, čija je vrednost
ponude 518 miliona evra, a "Britiš Ameriken Tobako" za DIV, čija je ponuda
iznosila 87 miliona evra.
Tenderske komisije za prodaju 70 odsto kapitala Duvanske industrije Niš
(DIN) i Duvanske industrije Vranje (DIV) donele su odluku o proglašenju
kompanija "Filip Moris Holand B.V" i "Ameriken tobako Limited" za
prvorangirane ponuđače, saopštio je ministar finansija Božidar Đelić, a
prenose agencije.
Kompanija "Filip Moris" je prvi kandidat za kupovinu DIN-a, čija je vrednost
ponude 518 miliona evra, a "Britiš Ameriken Tobako" za DIV, čija je ponuda
iznosila 87 miliona evra.
Đelić je na konferenciji za novinare ocenio da će priliv stranih investicija
u Srbiji iznositi više od 500 miliona evra, ukoliko se pregovori sa ovim
proizvođačima cigareta u narednih 30 dana uspešno završe.
OTPOR
OTVORENO PISMO DUŠANU MIHAJLOVIĆU
Policijskom akcijom "Sablja" nije ni dotaknuta "surčinska mafija"
Pokrajinski odbor Narodnog pokreta "Otpor" uputio je otvoreno pismo
republičkom ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, u kome navodi
da je jedan državni funkcioner umešan u planiranje i organizovanje napada na
aktivistu "Otpora" Branimira Nikolića, prenosi Tanjug.
"Otpor" navodi da je održan tajni sastanak "državnog funkcionera republičke
vlade, visokog pokrajinskog funkcionera i jednog kontroverznog biznismena",
na kome je odlučeno da se Nikoliću organizuje "sačekuša". Taj sastanak je,
kako je rečeno, organizovan 31. jula u Petrovaradinu, kod Novog Sada, s
namerom da se Nikolić pokuša zaustaviti "da istraje na istini vezanoj za
šećernu aferu".
Nikolić je pre nedelju dana, na konferenciji za novinare, optužio vlasnika
novosadske firme "MK komerc" Miodraga Kostića, kao glavnog aktera u aferi
reeksporta šećera u Evropsku uniju, a Vladu Srbije da je ušla u spregu s
"profiterima iz Miloševićevog vremena".
Poverenik novosadske kancelarije "Otpora" Boro Lazukić nije imenovao
učesnike pomenutog sastanka, niti izvor informacije, ali je naglasio da će,
"ako se nešto desi Nikoliću, protiv tih lica biti, imenom i prezimenom,
podnesene krivične prijave".
Istakavši da će nastaviti iznošenje dokaza oko "šećerne", ali i drugih
afera, Nikolić je na konferenciji za novinare istakao da policijskom akcijom
"Sablja" nije ni dotaknuta "surčinska mafija", jer bi istraga o njoj dovela
do bisnismena Dragoljuba Markovića, potpredsednika Vlade Srbije Čedomira
Jovanovića i bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe
Popovića, prenosi Tanjug.
SAOPŠTENJE, 8.01.2003
POSKUPLJENJEM PROTIV DRŽAVNE ZAJEDNICE
Jasno se vidi koliko su isprazne priče o težnji ka harmonizaciji ekonomskih
odnosa sa Crnom Gorom, kako bi se uspostavio zajednički carinski i tarifni
sistem i jedinstveni ekonomski prostor
Teško da je mogućno naći upečatljiviji primer krajnje nedobronamernog stava
vlasti u Beogradu prema državnoj zajednici Srbija i Crna Gora od novog
tarifnog sistema "Telekoma" Srbije. Fiksni telefonski saobraćaj između
Srbije i Crne Gore za građane Srbije iznenadno je i drastično poskupeo, tako
da minut sada košta 7,28 umesto dosadašnjih 2,73 dinara.
Tačno je da je predsednik Upravnog odbora "Telekoma", Dragor Hiber najavio
je početkom marta ove godine "tarifnu reformu, a ne poskupljenje", kao i
"poskupljenje saobraćaja prema Crnoj Gori za 20-30 odsto". Ovo se, međutim,
nikako ne može podvesti pod tarifnu reformu.
Reč je o poskupljenju od čak 167 posto.
Iz toga se jasno vidi koliko su isprazne priče o težnji ka harmonizaciji
ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom, kako bi se uspostavio zajednički carinski
i tarifni sistem i jedinstveni ekonomski prostor i time ispunili uslovi za
uključivanje u evropske integrativne procese, pre svega za zaključivanje
Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. O kakvom je jedinstvu reč, najbolje
svedoči činjenica da su pozivi iz Crne Gore ka Srbiji sada jevtiniji od
poziva iz Srbije ka Crnoj Gori.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
INTERVJU DEJANA MIHAJLOVA, BALKAN 31.7.2003.
SVIMA KOJI SU NAM SE SMEJALI ZBOG LEGALIZMA SADA JE MUKA OD AFERA
Autor: Filip Radojčić
Dejan Mihajlov u intervjuu za "Balkan" nije hteo da komentariše prelazak
njihovog poslanika iz Prokuplja Tomislava Kitanovića u SPO. Ipak, prema
poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Demokratska stranka Srbije ponovo
je izbila na prvo mesto po popularnosti i podršci građana Srbije.
Upitan da li je rast popularnosti DSS posledica pada rejtinga DS i G17 plus
tokom međusobnih optuživanja u vezi sa pranjem novca, Dejan Mihajlov kaže da
ne misli da je rast rejtinga DSS-a posledica sukoba između DS i G17 plus.
"Popularnost DSS-a je jednostavno odraz politike koju sprovodi naša stranka,
kao i našeg odnosa prema najozbiljnijim stvarima u državi, kao sto su Ustav,
odnos prema reformama i međunarodnoj zajednici. Za razliku od Vlade
Republike Srbije, koja svoju većinu u parlamentu temelji na krađi
poslaničkih mandata, mi smo pošteni i dosledno sprovodimo svoj program, a
građani Srbije to znaju da cene", kaže Mihajlov.
Na lokalnim dopunskim izborima u Kragujevcu DSS će izaći u koaliciji sa
G17 plus. Da li će se i na republičkom nivou uspostaviti slična koalicija?
DSS ima principijelan stav da će na republičkom nivou u koalicije ulaziti
tek posle izbora. Što se tiče izbora na lokalnom nivou, tu su razne
koalicije moguće, pa je tako DSS ušao u koaliciju sa G17 plus na dopunskim
izborima u Kragujevcu. Sto se tiče postizborne koalicije na republičkom
nivou, to će umnogome zavisiti i od samih izbornih rezultata.
Nedavno su DSS, G17 plus i DHSS usle u grupu Narodnjackih partija Evrope.
Da, to je tačno. Cilj DSS-a, od samog osnivanja stranke, bio je da kad-tad
postanemo članovi Narodnjačkih partija Evrope. Veliko je pitanje kako je do
tog cilja stigao DHSS. Sigurno su postojale razne vrste lobiranja koje su
išle nekim drugim stranačkim kanalima, dok je G17 plus redovno podnela
zahtev za prijem.
Zasto je DSS izašao iz Komisije za izradu novog ustava?
DSS je podneo predlog za promenu postojećeg Ustava. Ustavna komisija iz koje
je DSS izašao potpuno se odvojila od same suštine po kojoj treba da radi, a
to je da svoj rad bazira na činjenicama i stvarnom stanju stvari, a ne da
bude produžena ruka politbiroa DOS-a. Zbog lošeg zakona prema kojem je ova
Komisija formirana, vlast ima većinu u njoj, tako da je njen rad doveden u
pitanje od njenog formiranja.
Čini se da DSS u Skupstini Srbije glasa po principu toplo-hladno.
Ako je neki predlog zakona dobar, za njega će DSS sigurno glasati, bez
obzira na to koja je poslanička grupa dala predlog zakona. Ukoliko je
predlog zakona loš, DSS sigurno neće glasati za njega. DSS se ne vodi time
ko predlaže zakon već samom suštinom predloženog zakona.
Ukoliko se ne postuju odluke Ustavnog suda, da li bi neko, barem zbog
moralnih razloga, morao da podnese ostavku?
Kad je neko nemoralan, on ne može da podnese ostavku iz moralnih razloga.
Vlast je toliko uradila nemoralnih stvari da više ne mogu da prepoznaju šta
je moralno, a šta nije. Pitanje vraćanja mandata je samo jedno u nizu stvari
koje je vlast uradila na krajnje nemoralan način.
Kada Dragor Hiber, koji je predsednik Zakonodavnog odbora u Skupstini
Srbije, pita hoće li taj odbor uopšte da razmatra odluku Ustavnog suda da se
ukradeni mandati vrate, a pri tom zna da su odluke Ustavnog suda
obavezujuće, onda može da se postavi pitanje da li ima i morala i zakona u
republičkom parlamentu.
U opštinskim skupštinama je takođe počelo oduzimanje odborničkih mandata
DSS?
Na snazi su dva pravila. Jedno je na lokalnom nivou, gde odborničkim
mandatima raspolaže stranka, dok na republičkom nivou sami poslanici
raspolažu mandatima. DSS misli da bi trebalo izjednačiti pravila i na
lokalnom i na globalnom nivou i da to bude praksa ubuduće. Pošto na lokalnom
nivou važi ovakvo pravilo, može se reći da DOS oduzima mandate odbornicima
DSS-a na zakonit način, dok je na republičkom nivou sprovedena prava
pljačka.
Kakvu terapiju političkoj sceni Srbije nudi DSS?
Terapija DSS-a je da Srbiji treba jaka i stabilna država zasnovana na
vladavini prava. Svi oni koji su nam se smejali kada smo govorili da smo
legalisti i da niko ne može, niti sme, da bude iznad zakona uviđaju da smo
bili u pravu i da je snažna država koja može da odgovori svim izazovima
nešto što je najneophodnije Srbiji.
Dosad su predsednici Republike bili pravnici. Koliko su se oni ponašali u
skladu sa zakonom?
Što se tiče dosadašnjih predsednika Republike, nivo legalizma u njihovom
radu bio je obrnuto proporcionalan broju pravnika koji je to obavljao, što
je zaista nerezonski, jer su toliko zakona i zakonskih akata pogazili, a
sami su bili pravnici.
Prema jednom sofizmu kaže se da je i tuđ neuspeh nečiji uspeh. Ko je dobio
odlaskom nekih ljudi, stranaka iz izvornog DOS-a?
Ovakve uspehe beleže oni koji su se za promene borili ne da bi promenili
sistem, već da bi došli na vlast i uzeli deo kolača. Ljudi koji su izašli,
ili su izbačeni iz DOS-a, zaista su se zalagali za promenu sistema, a ne
samo za smenu vlasti. Nažalost, građani Srbije to nisu dobili, već je sistem
ostao isti. Kakva je to promena sistema u kojem ministar za saobraćaj i
telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević osniva svoju firmu, što je
direktno u suprotnosti sa funkcijom koju obavlja. To je klasičan primer
sukoba interesa. Građani Srbije vrlo dobro znaju da je takav scenario bio u
opticaju i za vreme Miloševića, dakle, ništa se nije promenilo. Ako je ovo
nečiji uspeh, onda je to uspeh onih ljudi koji su bili bliski Miloseviću, a
koji su preko noći postali bliski DS-u.
Srbija u EU 2007?
Nije realno očekivati da SCG uđe u EU 2007. godine. To su rekli i neki
strani ambasadori u SCG. Čak su neki ljudi iz EU rekli da je potpuno
nerealno da Srbija uđe u evropsku kuću sa toliko nagomilanih problema koji
još nisu ni počeli da se rešavaju. To što je DS krenuo u kampanju u kojoj
govori građanima da će Srbija biti spremna da do 2007. ispuni sve uslove i
uđe u EU je velika laž.
Zašto je onda DS pribegla lažima?
Valjda zato da bi prikrili loše rezultate svoje politike nekim pričama o
skorom ulasku u EU. Treba videti samo iskustva zemalja u našem okruženju
koje su, da bi ušle u evropsku kuću, čekale na red gotovo 12 godina.
Kako će naša država, koja ima mnogo veće probleme nego što je npr. imala
Slovenija, za tri i po godine ući u EU, dok je Ljubljani bilo potrebno
13 godina?
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
