KONFERENCIJA ZA NOVINARE DSS, 11.08.2003 NIJE VREME ZA PREGOVORE S KOSOVSKIM
ALBANCIMA Govorio Vojislav Koštunica
Odavno smo već, nažalost, navikli na skandale, afere i nepravne poteze
vlasti, ali mi se čini da se ni u jednom periodu sve to nije ovoliko
zgusnulo koliko je to trenutno slučaj. Blokade na putevima su više nego
očigledan pokazatelj: s jedne strane je država, čiji činovnici, čak ne
naročito visoki činovnici, imaju ogroman novac nekontrolisanog porekla
stečen preko noći, dok s druge strane imamo one kojima država duguje, pre
svega seljake. U minule dve i po godine nije, nažalost, uspostavljen jedan
pravni okvir koji bi omogućio da se kontroliše rad državnog aparata i da se
spreči nekontrolisano i nezakonito bogaćenje dok bi, istovremeno, onemogućio
da država ostane dužna narodu koji vrlo mukotrpno zarađuje za život.
Afera je i ovo što se događa u Vojsci Srbije i Crne Gore i oko nje, iako
nije reč o novcu. Kada to kažem, pre svega imam na umu talas otpuštanja i
koliko neovlašćeno, toliko i nepozvano nuđenje da se ta vojska angažuje u
Iraku i Avganistanu. Ne vredi da se zavaravamo, ponuda je izneta upravo za
te dve zemlje - inače ne bi bila izneta u Vašingtonu, nego u Njujorku, u UN.
Niti je premijer Srbije bio vlastan da je iznese, niti je bilo ikakvih
formalnih konsultacija o tome, niti je savet ministara predložio, a
Skupština SCG usvojila odluku. Jednostavno, nikakvog zakonskog osnova nema
za slanje vojske u ratna žarišta po svetu. Irak jeste ratno žarište, prema
zvaničnim podacima Pentagona, od 1. maja kada je predsednik SAD proglasio
pobedu, u borbenim operacijama je poginulo 56, a u vanborbenim okolnostima
život je izgubilo 60 američkih vojnika. Očigledno je da se poslednjih dana
situacija pogoršava. Doduše, ne postoji još ni Sud državne zajednice, koji
bi mogao da oceni nesaglasnost eventualne uredbe o slanju vojnika, bude li
ona doneta. I u Iraku, i u Avganistanu, reč je o operacijama koje nisu pod
okriljem UN i to prosto mora da se naglasi. Avganistanska operacija je, od
danas, natovska operacija, dosad je, od zbacivanja talibanskog režima 2001.
godine bila operacija pojedinih članica NATO - SAD, V.Britanije i Turske, da
bi se u poslednjih šest meseci u to uključile Holandija i Nemačka. Od danas
je sve pod komandom NATO. Ni tu, ni u Iraku, naši vojnici ne bi mogli da
budu angažovani drugačije, do kao plaćenici. Time bi se još jednom ponovilo
ono što je radio Milošević, šaljući plaćenike u Zair.
S druge strane, besmisleno je u našoj situaciji slati vojsku bilo kuda.
Ni kao članica UN nemate obavezu da šaljete snage u mirovne misije ukoliko
je bezbednost u vašoj ztemlji ugrožena. Šta još treba da se dogodi na
Kosovu, koliko ubistava, koliko terorističkih akcija, koliko otvorenih
secesionističkih proklamacija, šta treba da se dogodi u Makedoniji, da bi se
shvatilo da naša vojska ima posla ovde.
Reforma vojske jeste potrebna, ali se ona odve radi od kraja, a ne od
početka. Ne postoje definisani ciljevi, nema doktrine, postoje samo
neodgovorne izjave poput one generala Grahovca da je potrebno formirati
<armiju za mir> koja bi brojala do 15.000 ljudi. Na tu izjavu niko od
nadležnih nije reagovao.
Za 218 oficira prestala je aktivna vojna služba - osam generala, 153
pukovnika, 30 potpukovnika, dva majora, četiri kapetana prve klase i 21
zastavnik prve klase, a još osam generala je razrešeno ali će, navodno, biti
postavljeno na nove dužnosti. Sve ukazuje na to da je ministar odbrane
rešio, a VSO potvrdio, da ono što je bila VJ (posebno u vreme
bombardovanja) a sada VSCG zameni nečim bitno drugačijim, nečim što ima
mnogo više veze sa Zapadom i ne mora, suštinski, biti posvećeno našim
nacionalnim i državnim razlozima. Na to ukazuje činjenica da je smenjen,
recimo, general Antonije Jovićević, vrhunski stručnjak za elektroniku i
komunikacije, načelnik službe elektronskog izviđanja, koji bi svojim znanjem
i sposobnostima sasvim lepo mogao da se uklopi u svaku, najsavremeniju i
najsofisticiraniju natovsku shremu, samo zato što je tu svoju stručnost
primenio protiv vazduhoplovstva NATO i presretao i ometao njihove
komunikacije, zahvaljujući čemu je mnogo života i opreme sačuvano. Ako je
ministrova ideja i namera da VSCG bude prevashodno visokoprofesionalna, što
se na uklapa sasvim u koncept redovnog služenja vojnog roka, i stručna,
zašto je onda na mesto zamenika NGŠ postavio nekog iz ipak pomoćnih oblasti
(hemičar, ABHO)?
Najavljene smene u vojnoj bezbednosti teško da se mogu se tumačiti drugačije
do kao sasvim daleki refleks afere Perišić, odnosno pokušaj dodvoravanja
onima kojima se Perišić, po svemu sudeći, veoma približio.
Nevolja je samo što špijuniranje svugde u svetu predstavlja teško krivično
delo, pa se čak i među najbližim starim saveznicima, kao što su, recimo,
V.Britanija i SAD, preduzimaju vrlo ozbiljne mere da se ono spreči. S druge
strane, ako je želeo da ukloni sve za koje postoji ma i najmanja sumnja da
su se nekada oni, ili njihovi najbliži saradnici, bavili sumnjivim
poslovima, kako je mogao, u ovom talasu penzionisanja, da na mesto pomoćnika
NGŠ postavi generala koji je pre 10 meseci smenjen sa mesta pomoćnika
ministra odbrane zbog afere Jugoimport?
Smene u mornarici ne mogu se opisati drugačije nego kao političke, to je
sasvim providno ugađanje onom delu crnogorske vlasti koji je sklon ukidanju
mornarice. Admiral Pavlović je inače bio najkonstruktivniji u pregovaranju o
razgraničenju oko Prevlake, bez zatezanja, bez tvrdoglavosti, krajnje
otvoreno za racionalne kompromise. Poznato je koliki je doprinos pružio
general Krstić smirivanju situacije na jugu Srbije i saradnji sa Kforom, što
je sve dovelo do popuštanja režima u KZB.
Sve u svemu, ovo je odluka koja nije nimalo mudra i može imati dalekosežne
štetne posledice. Može nam se dogoditi isto što i u Rusiji, posle velikih
smena i otpuštanja, ne bi li mlađi i stručniji došli do izražaja, odjednom
su upravo ti mlađi i stručniji i sami počeli da odlaze.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, odnosno o nacrtu skupštinske deklaracije
oko koga se, u okviru Predseništva koalicije <Povratak> DSS krajnje ozbiljno
Osnovna je namera DSS bila da ne dopusti da taj tekst bude još jedan
bezvredni papir koji ničemu neće služiti niti da bude na brzinu smandrljana
platforma za pregovore o statusu, kad im vreme nije.
Zaista, uopšte nije vreme za političke pregovore sa kosovskim Albancima,
svejedno kako bi oni bili organizovani, da li po uzoru na Dejton, Rambuje
ili nešto treće. Ne može se pregovarati dok ne budu ostvareni standardi
Saveta bezbednosti, odnosno, ispunjeno sve što nalaže rezolucija 1244 u
pogledu povratka, ljudskih prava, bezbednosti i dok se ne primene svi
mehanizmi predviđeni Zajedničkim dokumentom koji je SRJ potpisala sa Unmikom
u jesen 2001. Pri tom je važno naglasiti i značaj sasvim umesne inicijative
Saveta Evrope koja se odnosi na decentralizaciju vlasti.
S druge strane, međutim, može se razgovarati i treba razgovarati, o
tehničkim, svakodnevnim pitanjima (struja, voda, ekološka zaštita, trgovina,
privreda - ionako se uveliko trguje, samo u sivoj zoni). Tako i stoji u
deklaraciji.
Priče o podeli Kosova su koliko nepromišljene, toliko i opasne, iz čitavog
niza razloga. Tako, recimo, vrlo praktično gledanosmislu: u većini planova
albanskih političara sa Kosova postoji područje koje oni nazivaju Istočno
Kosovo (Preševo, Bujanovac, Medveđa). Da i ne govorimo da Srbi žive na
severu, ali žive i u Štrpcu, Lipljanu i Gračanici.
Opasne su i krajnje neumesne i priče o tome da treba postići <istorijski
sporazum> sa kosovskim Albancima, da Kosovo treba amputirati, da Srbija
treba da se odrekne Kosova na način na koji se Francuska odrekla Alžira, kao
da je to uopšte mogućno porediti. U svakom slučaju, i za Kosovo i Metohiju
će, kada budu ispunjeni uslovi da se može govoriti o statusu, dakle tek
pošto status ljudskih prava bude zadovoljavajući, biti potrebno da se, zbog
stabilnosti u regionu, nađu neki atipični, nekonvencionalni institucionalni
okviri, onako kako je to rađeno za Bosnu, ili za Makedoniju, Dejtonskim i
Ohridskim sporazumom. Ljudska prava su danas drastično narušena i to se sve
više uočava u međunarodnoj zajednici, bez obzira na sve licemerje koje u
njoj postoji.
Način na koji se radilo na ovoj deklaraciji nije, nažalost, primenjen u
drugim oblastima. Ispada da možemo da se saglasimo samo u najtežim mogućim
situacijama. Naravno, videćemo šta će reći Skupština, jer je za usvajanje
teksta u Skupštini potrebno uspostaviti znatno širi konsenzus od onoga u
Predsedništvu koalicije <Povratak. Bilo bi, međutim, dobro da se ta mera
konsenzusa postigne i kada je reč o drugim pitanjima, o Ustavu, izbornim
zakonima, svim sistemskim zakonima, jer to nisu zakoni koji bi smeli da se
donose za jednu stranku ili jednu koaliciju, već moraju biti rezultat
dogovora svih, i onij koji jesu, ali i onih koji nisu trenutno na vlasti.
Samo je na taj način mogućno obezbediti trajnost, a ona je opet ta koja
pravnom poretku daje sigurnost. Bez pravne sigurnosti nema vladavine prava.
Kada je reč o navodnom predlogu za pomirenje DC, moram reći da ništa takvo
nisam dobio. Međutim, postoji jedna vrsta pomirenja koja je praktična, vrlo
konkretna i koja je test za svaku drugu vrstu pomirenja:
mirenje sa vladajućim pravom i pravilima. Recimo, kod otimanja, zapravo
krađe mandata, ta pravila i pravo, odnosno zakon, drastično su prekršeni.
Besmislene su veštačke simetrije, kada se insistira na podjednakoj krivici
obeju strana u sporu. Onaj ko je nešto ukrao ne može biti podjednako kriv sa
onim koji je pokraden, taj drugi, jednostavno, nije kriv. Prema tome, nema
nikakve potrebe da se priča o mirenju među strankama, dovoljno bi bilo da se
poštuju pravila i da se donesu neophodni zakoni. U Skupštini Srbije postoji
jedna većina koja je veštačka i tanka i koju pravi Vlada, tako da je
Skupština pod Vladom, a ne Vlada pod Skupštinom. Ta većina se postavlja
iznad zakona, umesto da zakon bude iznad i većine i manjine. Institucija
nadležna za tumačenje zakona i staranje o poštovanju zakona jeste Ustavni
sud. Frapantno je koliko ta veštačka većina u Skupštini ne poštuje zakon i
ne obazire se na odluke Ustavnog suda. Umesto da se izvršna vlast, tj.
Vlada, zalaže za nezavisnost sudstva i poštovanje sudskih odluka, ona se
zalaže za nepoštovanje tih odluka i zavisnost sudstva. Tu nema ni govora o
vladavini prava, a bez nje kao država nikud nećemo stići.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
