|
Број 5 |
|
среда, 6. август
2003. |
ИНТЕРВЈУ: АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ
Сламање народа и државе
Последице прекрајања наше историје су застрашујуће ? Досовци су доказали да су, ради очувања власти, спремни на безусловну капитулацију у свим пословима од националног интереса ? О великосрпству и великој Србији говоре и пишу из мржње, или што су плаћени да оптужују, роваре и трују ? Конуктурно је ударати по Србима и Српству ? Данашњи политичари држе се девизе "Сави ме и сломи ме, али ме пусти да владам"
|
У армији нацистичке Немачке добровољно се борило 46.000 муслимана, што је више него што их је било у партизанима и усташама заједно. Да не помињемо хрватски и словеначки ангажман те врсте. Је ли то један од разлога што се сада поразно по нас докончавају оба светска рата? - Тешко је на то Ваше питање дати децидиран одговор. Да је реч само о централним силама, које су у Првом и Другом светском рату војевале против нас, онда би се на Ваше питање могло одговорити потврдно. Међутим, у НАТО агресији против нас нашле су се и оне државе с којима смо били пријатељи. Да ли је могуће да су сви ти наши пријатељи пристали на немачки реваншизам? Ја у то не могу да верујем. Узроци заокрета великих сила према нама много су дубљи и сложенији, али су из дана у дан све препознатљивији. Реваншизам је у том комплексу узрока само једна од компоненти, која није за потцењивање. "ВЕЛИКОСРПСКА КРИВИЦА" Великосрпство, категорија аустроугарске и коминтерновске пропаганде, поново је српска актуелна "кривица". Како објашњавате да ту "кривицу" прихвата и пропагира део српске интелигенције, НВО и нарочито новинари? - Дуготрајна индоктринација борнирала је мозгове многих особа из поменуте категорије друштва. Неки међу њима су права деца комунизма. Они су жртве погубне антисрпске пропаганде. Други су интелектуални медиокритети који не могу и не желе да се суоче с обиљем чињеница које би пољуљале њихова уверења. Трећи су несрби, или задојени антисрпством. О великосрпству и великој Србији они говоре и пишу из мржње, или због тога што су плаћени да оптужују, роваре и трују. Уз то, данас је коњунктурно ударати по Србима, Српству и Србији. Ако то чините постајете подобни, препоручујете се моћним унутрашњим и спољним чиниоцима који вас могу наградити не само новчано већ и уносним положајима. ДОСОВЦИ - СНИСХОДЉИВИ И СРЕБРОЉУБИВИ "Све у свему досовци су се веома искомпромитовали. Показали су да су политички незрели и неспособни, да су недовољно образовани, недоследни, недостојанствени и негосподствени, снисходљиви и среброљубиви, партијски и идеолошки искључиви, лично загрижљиви, сујетни и уображени, да су лишени здравог патриотског осећања, да им је до демократије стало као до лањског снега." НЕЋЕМО ПРОПАСТИ За циљеве и исходе многих процеса у ЏЏ веку српски политичари су били слепи. Доведени смо на руб провалије. Има ли излаза? - На овакво питање, у једном кризном тренутку, наш познати историчар, прота Димитрије Руварац, одговорио је: "Нема нам спаса, ал' нећемо пропасти". |
Бавили сте се у својим књигама лажним Штросмајеровим, и уопште хрватским југословенством. Чинили сте то и онда када је то било јерес. Како се десило да је Србима толико дуго остала замаскирана суштина вековног српско-хрватског спора?
- Није то само била, већ је и данас јерес. Досовска власт се у том погледу не разликује од свих претходних политичких и друштвених система после 1918. и 1945. године. Штавише она је до перфекције усавршила начине прећуткивања и заташкавања научних резултата историографије који се не уклапају у њихов систем размишљања. Данас је више него јасно и многим чињеницама доказано да је југословенство бискупа Штросмајера било лажно, вештачки исконструисано, али наша власт, упркос томе, нема снаге, воље и способности да се суочи с том чињеницом. Крајње ирационално и политички штетно она жели да држи народ у заблуди, да га води неким новим југословенским стрампутицама, које је већ скупо платио.
Читав век Срби су живели у заблуди кад је реч о југословенству. Заблуде су неговали политичари и научници који су служили политици с уверењем да ће оне уродити корисним резултатима. Међутим, време и догађаји су показали да су од заблуда Срби имали само штете, а Хрвати само користи.
Забрањено изучавање геноцида
Колика је цена безусловног југословенства које су заступале разне званичне српске политике и политичари?
- Цена је превисока. Југословенска идеологија разорила је духовно јединство српског народа. Пољуљала је темеље српске државности. Довела је до тешког обољења српског националног организма од којег неће ни лако ни брзо моћи да се опорави.
Сведоци смо покушаја да највеће српско страдално - Јасеновац - полако постаје јеврејски логор. У њему је, додуше, убијено и нешто "мало" Срба. Израелски председник је ових дана, све љубећи се са Хрватима, "потврдио" хрватску тезу да је у Јасеновцу поубијано само 100.000 људи, од тога, каже, 40.000 су Јевреји. Ми, по обичају, ћутимо.
- Ради обнављања заједничке државе, новог заједничког живота са Хрватима, ради "братства и јединства", Срби су од Јосипа Броза и Комунистичке партије били приморани да жртве прећуткују, да прихвате нетачна и по њих штетна тумачења о томе како је и зашто дошло до геноцида, да се сагласе с званичним оценама о томе да су криви починиоци геноцида, али да ни жртве нису недужне. Комунистичко руководство Срба пристало је на све то, на бетонирање јама у које су бачене невине српске жртве, које нису ожаљене, сахрањене и опојане. Пристало је на свесно умањивање размера геноцида од стране Хрвата, који су стално истицали, као што и данас истичу, да Срби злонамерно преувеличавају број жртава. Комунисти Јосипа Броза су легитимну научну тему, каква је геноцид, држали под ембаргом с образложењем да се њеним изучавањем копа по ранама народа, чиме се, као и пребројавањем жртава, ремете "братски односи" између Срба и Хрвата. Такав став према геноциду и његовом изучавању био је и у постброзовском периоду. Тек у време Милошевићеве владе, сасвим спонтано, а не организовано и институционализовано, с великим закашњењем, кренуло се у изучавање геноцида. Преузимањем власти од стране ДОС-а изучавање геноцида поново је под ударом, посебно неких невладиних организација, које су у очигледној милости ДОС-а. По оценама неколико врло наметљивих чланица невладиних организација писање о геноциду значи "ширење говора мржње".
По овом кратком опису односа власти према изучавању геноцида јасно се види зашто ми, Срби, "по обичају ћутимо". Нама се није дало и још увек нам се не да да о тој теми пишемо и говоримо онако како смо, у складу с научно провереним чињеницама, дужни да пишемо, говоримо и на све стране света развејавамо истину. Последице нашег ћутања нису мале. Штете по националне и државне интересе већ су огромне а сигурно је да ће, због кратковидости наше политике и наших политичара, бити још веће и теже.
Хашка “нова српска историја”
Јасно је да се данас у Хагу пише нова српска историја. Какве ће бити последице тог процеса, као да никога не занима?
- Ви сте у праву. У Хагу се прекраја наша историја на дрзак, безочан и с методолошког становишта апсолутно недозвољив и неприхватљив начин. Међутим, много је већи проблем у томе што је и досовско Министарство просвете спремно да тумачење наше прошлости усклађује с хашким интерпретацијама. Сетите се само шта је то министарство хтело да учини с називом српског језика. У припреми су и посебно уџбеници историје којима неће бити задатак да објасне како се и зашто нешто десило и какве су последице тих дешавања, већ да изврше избор тема и података, да изоставе све што не би одговарало унапред постављеном циљу, а пренагласе оно што би им одговарало. Задатак тог с научног становишта накарадног тумачења прошлости, путем селективног избора чињеница, је да се убије дух народа, да се нација морално деградира, да се нови нараштаји отргну од својих корена, да им се затру патриотска осећања, да их потпуно денационализују, да их, попут турских јаничара, претворе у борбене мондијалисте и ватрене глобалисте. Према томе, последице прекрајања наше историје су застрашујуће. Оне би морале да узнемире све слободно мислеће људе. У тој области нама предстоји озбиљна битка. Нација се за њу мора припремити и мобилисати. Ту битку не смемо да изгубимо, јер ако се то деси наша пропаст је извесна. При свему томе морамо бити свесни да се од досовске власти, овакве каква је, у предстојећој борби за очување националног идентитета, не може ништа очекивати. Она је показала и много пута доказала да је, ради очувања власти, спремна на безусловну капитулацију у свим пословима од националног интереса.
Учили смо из књига о хероизму и слободарству нашег народа. Како је могуће да такав народ изнедри, готово увек, вазалне политичаре, снисходљиве, користољубиве, недржавотворне, без осећаја за народ и државу, вође, аутократе и диктаторе...?
- Одговор на ово питање није једноставан. Да би он био потпун морале би се обавити озбиљне интердисциплинарне студије (историјске, социолошке, психолошке, политиколошке). Ипак, без великих претензија и жеље да овим што ћу рећи будем резолутан, мислим да је у свему томе основни проблем тај што ми Срби у дужем временском периоду, почев од средњег века до данас, као мало који народ Европе, нисмо имали и немамо јасно профилисану друштвену елиту. Када смо, током историје, како-тако, ту елиту успевали да стекнемо, у одређеним временским размацима смо је губили. Устанцима, честим и крвавим ратовима, немилосрдним унутрашњим обрачунима, економским и политичким кризама долазило је до обезглављивања нације. Нација без елите нема и не може да има чврсто изграђене вредносне критерије. У друштву које нема истинску елиту, која се одликује знањем, имањем, угледом, утицајем и снагом, у друштву у којем су поремећене моралне вредности, појављују се снисходљиви, користољубиви, незрели, неспособни и асоцијални политичари, избијају на површину вође, диктатори и аутократе.
Зашто свака светска мена донесе Србима регресију и патњу? Не могу да нас заобиђу ни пљачкашки капитализам, ни пролетерски интернационализам, ни тоталитарна демократија, ни идеологизација људских права, ни уранијумске бомбашке пробе...
- До тога долази у првом реду зато што се налазимо на таквом геополитичком положају на којем се сустичу међусобно супростављени интереси великих сила. Уз то, са политичарима какве ми из генерације у генерацију имамо, а рекли смо већ какви су, нисмо у стању из кризних ситуација да пронађемо рационалне излазе са што мање потреса, жртава и штетних последица. Мислим да у разматрању овог проблема морамо да имамо у виду и наш менталитет. Ми се, по правилу, држимо принципа "Сломи ме, али ме нећеш савити" а не оног "Сави ме, али ме нећеш сломити". Наши данашњи политичари, који владају земљом, не држе се ни једне од тих двеју девиза. Они пристају и на недостојно савијање и на сламање, па би се могло рећи да им је девиза "Сави ме и сломи ме, али ме пусти да владам".
Искомпромитовани досовци
Како Вам изгледа ДОС демократија? Да ли сте могли да предвидите овакав групни портрет Милошевићевих наследника?
- Многим лидерима ДОС-а никад нисам био одушевљен. Међутим, сматрао сам да су они добродошли да сруше један истрошен, у многочему дотрајао и компромитовани режим. Испоставило се да међу првацима ДОС-а има пуно успешних рушитеља, али мало правих градитеља.
Живео сам у уверењу да ћемо падом Милошевићевог режима коначно извојевати институцију смењивости, која је једна од најочигледнијих видова демократије. Сад видим да су та моја очекивања била без покрића, јер досовци, очигледно, не бирају средства да очувају власт до које им је стало много више него до народа и државе. У том погледу они заиста представљају "групни портрет Милошевићевих наследника".
Био бих срећан да све ово што сам рекао није тако и да, коначно, власт могу да похвалим. Међутим, ова власт не заслужује похвале. У годинама у којима сам, и у друштвеном статусу у којем се налазим, моја критика на рачун ДОС-а нема ничега личног. Она је начелна и добронамерна. Циљ јој је да демократским путем мења све што не ваља, као и оне који не ваљају. Ви сте веома ангажовани у СНП "Светозар Милетић", председник сте савета покрета.
Шта вас је нагнало да се толико посветите "Светозару Милетићу"?
- "Светозар Милетић" је Српски народни покрет настао на темељима политичког наслеђа и историјског искуства које је за собом оставио Светозар Милетић, најистакнутији и најнапреднији политичар Срба у Угарској у ЏИЏ веку. Своју политику, тежње и циљеве Покрет гради на непревазиђеним и још увек актуелним идејама Светозара Милетића, које осавремењује и усклађује с потребама нашег доба, садашњих друштвених, економских и политичких односа.
Покрет је настао као реакција на све изразитије сепаратистичке тежње владајућих политичких кругова данашње северне покрајине. "Светозар Милетић" се бори за територијални интегритет Србије и у томе има огромну подршку широм Војводине. Покрет је у сваком погледу самосталан и независан. Пошто је у оштром сукобу с владајућим сепаратистичким странкама, под сталним је њиховим притисцима и оптужбама, којима је намера да га онемогуће и угуше.
Главни проблем "Светозар Милетића", који је оформио своје одборе у многим местима Срема, Бачке и Баната, је недостатак финансијских средстава и непостојање медија, помоћу којих би ширио своје идеје и придобијао присталице. Ти проблеми и недостаци надокнађују се самопрегорним радом и непоколебљивом вером у идеје и циљеве Покрета.
Вредно је помена да је пре неколико недеља Покрет успео да сакупи 15.000 потписа грађана (а по закону довољно је 7.000) којим се тражи да се на изборима провери да ли садашња покрајинска власт ужива поверење. Због тога што су свесни да немају подршку грађана, војвођански властодршци се оглушују о легитиман захтев Покрета и у страху од његове реализације "мудро" га прећуткују.
Покрет је, иначе, отворен за сарадњу и она је успостављена са оним странкама које имају сличне политичке програме и циљеве. Због тога што је један од главних задатака Покрета очување територијалног интегритета Србије, што је он националнопатриотског али и демократског усмерења, стекао је многе следбенике у Србији, где су, у више градова, основани посебни одбори.
Бранка Чуљић
