|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
SCG i BIH: BEZ UZAJAMNOG
ZASTRASIVANJA (15. 08.
2003.) |
|
"Do pravednog vansudskog resenja moze se doci
diskretnim pregovorima a ne razmenom medijskih poruka",
kaze dr Vojin Dimitrijevic |
Iz bolnog raspada SFRJ i dogadjaja
koji su mu sledili proistekla su i tri krupna
medjurzavna spora u koje je sada umesana drzavna
zajednica Srbije i Crne Gore (SCG). Pre 2000, BiH, a
kasnije i Hrvatska, tuzile su SRJ Medjunarodnom sudu
pravde (MSP) i trazile da se utvrdi da je SRJ odgovorna
zbog ucesca njenih organa u izvrsenju zlocina genocida
na njihovim teritorijama i protiv njihovih drzavljana.
SRJ je sa svoje strane tuzila drzave-clanice
NATO-a.
Nijedan od ovih postupaka nije okoncan.
Milosevicev rezim i njegovi pravnici suprotstavljali su
se tuzbi BiH na razne nacine, ukljucujuci i podnosenje
protivtuzbe za genocid nad bosanskim Srbima, cime je
zapravo precutno priznata nadleznost MSP. Nova vlada SRJ
je, da bi ojacala svoju novu poziciju i ispoljila
doslednost, povukla prituzbu protiv BiH.
Pravni
sporovi se dobijaju ili gube na sudu. MSP, koji je organ
UN, sastavljen od 15 sudija velikog ugleda i iskustva,
ne moze se impresionirati emocijama i politickim
argumentima. Ako se zeli uspeh, treba ubediti sudije, a
ne domacu javnost. Mnogi misle da bi bilo najbolje da se
nadje neko vansudsko, ali pravedno resenje kako bi se
zrtvama sukoba na teritoriji SFRJ pruzilo zadovoljenje,
moralno i materijalno, a da se sporenjem pred MSP ne
stvaraju novo neraspolozenje i nepotrebni troskovi. To
se, opet, pre moze postici diskretnim pregovorima nego
razmenom medijskih poruka.
Vodjenjem postupka
pred MSP trebalo bi da se bavi Ministarstvo inostranih
poslova SCG, po nalozima Saveta ministara. Taj postupak
je od kraja 2000. vrlo kompetentno vodila ekipa u koju
su ukljuceni i strani pravnici. Ona sada mora da predje
na sustinu spora, recimo onoga s BiH, gde MSP treba da
utvrdi:
1. da li su nesumnjiva zlodela u BiH imala
karakter zlocina genocida, tj. da li je postojala namera
da se u celini ili delimicno unisti jedna grupa, u ovom
slucaju etnicka; i
2. da li se zlocin genocida, ako
ga ima, moze pripisati SRJ (danas SCG) KAO
DRZAVI?
Ako nema genocida, nema drzavne
odgovornosti, jer medjunarodno pravo predvidja takvu
odgovornost drzave samo za genocid. Ako pak bude
zakljuceno da je u BiH bilo genocida, SRJ ce se
verovatno braniti time da genocidni plan nije postojao
na nivou drzave SRJ i da organi SRJ nisu u takvim delima
ucestvovali.
U svetlu svega ovoga, mogla bi se
mozda razmatrati i protivtuzba protiv BiH, jer je sada
jasno da MSP smatra da je nadlezan. Medjutim, takva
protivtuzba bi bila kontraproduktivna, jer bi iznela
tvrdnju da je u BiH bilo genocida, ali da su izvrsioci
iz drugog naroda, i imala bi malo izgleda koja bi imala
malo izgleda za uspeh. Drugi prigovor je vec dosao iz
BiH: SCG time, ne bi pretendovala da stiti svoje
drzavljane, sto je pravo drzave, nego i sve Srbe na
svetu.
Konacno, strane danas nisu iste kao onda
kada je spor nastao. Alija Iztebegovic je 1993. tuzio
SRJ u ime Bosnjaka, a sastavni deo danasnje
postdejtonske BiH, jeste i RS. Ako bi SCG izgubila spor
i ako bi se desilo da mora da daje naknadu BiH iz svog
budzeta, svi bi gradjani SCG placali odstetu svim
gradjanima BiH, pa i onima zbog cijih postupaka je SCG
odgovorna. To je jos jedan razlog da se na miru i
ozbiljno nadje resenje van suda, pozivanjem na razum i
na buducnost i bez uzajamnog zastrasivanja.
Vojin
Dimitrijevic je direktor beogradskog Centra za ljudska
prava.
| |
| |
