Svi bi istinu o Srebrenici
Jasmin Odobašić, načelnik Komisije za traženje nestalih Federacije
BiH:
Genocid planiran. Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje
genocida: Bilo zločina, ali ne i genocida
Pitanje: Gospodine Bulajiću, Vi ste nedavno izjavili da u
Srebrenici nije izvršen genocid. Na čemu zasnivate tu tvrdnju koja je u
suprotnosti sa presudom Haškog tribunala generalu Vojske Republike Srpske
Radislavu Krstiću, koga je taj sud pre dve godine osudio upravo za genocid nad
Bošnjacima u Srebrenici?
Bulajić: Stav da u Srebrenici nije izvršen
genocid, odnosno da Srbi nisu izvršili genocid nad muslimanima, zasnivan pre
svega na dugogodišnjem istraživačkom radu, dokumentaciji Ujedinjenih nacija i
Međunarodnog krivičnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju, kao i na mnogobrojnim
knjigama, posebno američkih autora. Ja ne tvrdim da nisu izvršeni zločini, ja
samo tvrdim da nije bilo genocida.
Odobašić: Ja tvrdim da je u Srebrenici izvršen genocid. Svidelo se to nekome ili ne, hteo to neko da prihvati ili ne, u Srebrenici je ubijeno između osam i deset hiljada ljudi. To su uglavnom bili Bošnjaci i Hrvati. Zna se ko je to uradio, zna se ko su ubijeni. U evidenciji naše Komisije mi imamo imena 8.173 ubijenih.
Bulajić: Ja bih da govorimo o činjenicama. Oko 20.000 do 30.000 žena, starih i bolesnih, sakupilo se u Potočarima kod Srebrenice. General Mladić je na tri sastanka, koja su održana u prisustvu komandanta Unprofora pukovnika Karemansa, svima ponudio da biraju - mogli su da ostanu ili da idu na muslimansku teritoriju. Svi ti ljudi, to potvrđuju izveštaji Ujedinjenih nacija, prebačeni su pod kontrolom Unprofora iz Potočara u Srebrenicu.
I svi oni su prihvaćeni, sem nekih malih incidenata. Štaviše, 17. jula 1995. godine predstavnik Unprofora, predstavnik muslimana Nesib Mandžić i predstavnik Srba potpisali su deklaraciju da je transport te ogromne mase stanovništva izvršen u skladu sa Ženevskim konvencijama.
Odobašić: Gospodine Bulajiću, Vi pričate smešne stvari. U kampu u Potočarima i u samoj Srebrenici ubijeno je, po evidenciji Međunarodnog crvenog krsta, 478 dečaka i devojčica. Po našim evidencijama i više. Od toga 71 osoba rođena je 1977. godine, 193 osobe rođene su 1978. godine, 130 ih je rođeno 1979, 56 dečaka i devojčica rodili su se 1980, dvoje 1981. godine, 19 ih je rođeno 1982. godine, četvoro 1983. godine, jedno dete je rođeno 1986, a dvoje 1987. godine.
Zaista je licemerno pričati o nameri Vojske Republike Srpske da ih poštedi. Samo za jedan dan izdvojeno je oko 3.000 muškaraca iznad 16 godina, svi do jednog su pobijeni.
Bulajić: Kad govorimo o broju žrtava, bitna je činjenica ko su te žrtve. Kad je ušao u Srebrenicu, general Mladić je tražio od pukovnika Karemansa i od predstavnika muslimana da se pojave pripadnici 28. muslimanske divizije, da se pojavi Naser Orić i drugi komandanti.
Međutim, već pre pada Srebrenice, pripadnicima te divizije naređeno je da ne predaju oružje, nego da žene, decu i stare ljude pošalju Ujedinjenim nacijama i Srbima, a da oni idu u Šušnjar i Jelavić i da odatle krenu u proboj. To je bilo svesno žrtvovanje muslimanskih muškaraca. Jer, prema proceni ne samo generala, prof dr Radovana Radinića, nego i američkog vojnog stručnjaka Ričarda Batlera, to je bilo ravno samoubistvu. Tome govori u prilog i činjenica da je Vrhovna komanda BiH već bila povukla generala Orića i 17 oficira.
Poslati kolonu od oko 15.000 ljudi da se probija preko srpske ka muslimanskoj teritoriji, umesto da se prihvati ponuda o predaji oružja pod kontrolom Ujedinjenih nacija i tako stekne status ratnih zarobljenika - bio je samoubilački čin. Prema tome, najveći broj muslimanskih žrtava pao je na bojištu. Svi ti ljudi bili su vesno žrtvovani na bazi saveta Klintona Izetbegoviću: "Pustite Srbe da uđu u Srebrenicu, neka pogine 5.000 muslimana, a ja ću onda vojno intervenisati".
Pitanje: Kad je Klinton dao taj savet Izetbegoviću?
Bulajić:
Pitajte generala Sefera Halilovića i gradonačelnika Srebrenice. O tome je
snimljen i film, emitovala ga je holandska televizija. Čak je emitovan i pred
Međunarodnim krivičnim tribunalom.
Pitanje: Gospodine Odobašiću, da li Vi
nešto znate o tom savetu?
Odobašić: To su smešne stvari. Izetbegović u to vreme nije ni mogao odlučivati o Srebrenici, ona je bila zaštićena zona pod izričitom kontrolom Ujedinjenih nacija. To što gospodin Bulajić priča zaista nema veze sa realnošću.
Bulajić: Ta zaštićena zona, koja je uspostavljena 1993. godine, nikada nije demilitarizovana. General Sefer Halilović u svojoj knjizi iznosi da je on dao instrukcije da se nikakvo oružje ne preda. To je postao teroristički centar muslimanskih snaga za napade na vojsku Republike Srpske, za spaljivanje srpskih sela u okolini. Ujedinjene nacije priznaju 50, a tvrdi se da ima preko 100 do 200 srpskih sela koja su uništena u okolini.
Odobašić: Halilović to piše iz nekih svojih ličnih razloga u koje se ja sada ne bih upuštao. Gospodin Halilović je u to vreme bio penzioner i nije imao nikakvog uticaja na događaje u Srebrenici. Gospodine Bulajiću, Srebrenica je bila zaštićena zona UN, sviđalo se to vama ili ne. Govorite da demilitarizacija nikada nije bila izvršena. Mislite li da bi 10.000 muškaraca bilo tako lako likvidirati da su oni imali oružje?
Najveći broj tih ljudi pronađen je bez odeće, bez ličnih dokumenata, sa vezanim rukama, većina vezanih očiju. Tačno je da je bilo dosta onih koji su se odlučili na pokušaj proboja prema slobodnoj teritoriji. Jer, treba znati da je 1992. godine u Višegradu ubijeno oko 3.000 Bošnjaka, u Zvorniku, u Bijelom Potoku, samo za jedan dan likvidirano je 700 ljudi, da ne pominjem Vlasenicu, da ne pominjem Bratunac. Samo sretnici koji su preživeli došli su do Srebrenice i u toj enklavi su proveli dve ili tri godine.
Nemoguće je bilo naterati te ljude da se predaju zločincu Mladiću. Nikakve instrukcije oni ne bi prihvatili. Uostalom, gospodine Bulajiću, one krvave čokolade, koje je ratni zločinac Ratko Mladić delio, koštale su života 478 dečaka i devojčica.
Bulajić: Nemojte sada mešati čokolade. Da su Srbi stvarno hteli da izvrše genocid, te ljude niti je trebalo zarobljavati, niti vezivati. S obzirom na to da su odlučili da ne polože oružje, oni su, po svim vojnim pravilima, bili legitimna meta i svi su mogli biti pobijeni u tom proboju. Međutim, to se nije desilo.
Odobašić: Pomenuo sam čokolade zato što su srebrenička deca bila namamljena tim čokoladama da se predaju i danas ih vadimo iz grobnica. Od 3.000 civila, koji su izdvojeni u kampu u Potočarima, nijedan nije došao na slobodnu teritoriju, izuzev nekolicine koji su imali sreću da prežive streljanje.
Pitanje: Da li vi, gospodine Bulajiću, negirate da je bilo
streljanja?
Bulajić: Ne, ne negiram. Samo nije utvrđeno koliko je ljudi
bilo streljano i ko je izvršio streljanje. To je bitno. Ja bih želeo samo da
kažem da je Slobodan Milošević pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, na
pitanje sudije Meja da objasni događaje u Srebrenici, odgovorio da od
predsednika Francuske, Žaka Širaka, treba tražiti informaciju o tome kako je
genocid u Srebrenici planiran na sastanku 1. jula 1995. godine u Zvorniku, na
kome su učestvovali francuski general Žanvije i srpski plaćenici za koje general
Mladić nije znao.
Ti plaćenici su primili dva miliona maraka. Iako je Milošević to izrekao na otvorenoj sednici Tribunala, iako je njegova tvrdnja objavljena u medijima, francuska vlada je do danas nije demantovala. A tvrdi se da su ti isti srpski plaćenici viđeni na Kosovu i u Zairu. Gospodin Odobašić govori o tome da je general Halilović penzioner, on je general, on je svedok. I poznato je njegovo pismo Aliji Izetbegoviću u kome kaže: "Vi ste izdali Srebrenicu". Ne znam da li znate i za pismo Nasera Orića Izetbegoviću.
Citiraću vam ga: "Nisam se slagao sa vašom odlukom o predaji Srebrenice koju ste dogovorili sa Francuzima, a pogotovo ne sa kasnijim događajima u njoj, uz toliko žrtvovanih civila, bez obzira na efekat koji je postignut".
Pitanje: Gospodine Odobašiću, šta vi kažete na ove tvrdnje da je Francuska
isplanirala masakar u Srebrenici, a da su to izvršili srpski plaćenici za koje
Mladić nije znao?
Odobašić: To je glupost. U srebreničkim operacijama
učestvovali su najviši generali Republike Srpske, aktivno su učestvovali i
prilikom streljanja zarobljenih u Srebrenici. Te tvrdnje su zaista smešne. Tačno
je jedino to da su se Francuzi uzdržali od intervencije da zaustave srpsku
vojsku, zbog toga što je ta vojska držala nekoliko zarobljenih Francuza.
Bulajić: Da li je vama poznato da je u raspravama, istraživanjima i saslušanjima Međunarodnog tribunala utvrđeno da Vojska Republike Srpske, u okviru operacije "Krivaja 95", predviđala samo svođenje zaštićene zone u urbane okvire, to jest da ta zona prestane biti mesto odakle će se vršiti terorističke akcije protiv Vojske Republike Srpske i protiv srpskih sela.
Odobašić: Gospodine Bulajiću, da li ste videli one snimke Mladića kako na čelu svoje vojske, okružen svojim "đeneralima", ulazi u Srebrenicu. To su bili vojnici Vojske Republike Srpske, a ne nekakvi plaćenici koje vi pominjete. Ne bih ja mnogo ubeđivao gospodina Bulajića.
U Tuzli, u starim tunelima, koji su napravljeni kao atomska skloništa, nalazi se oko 6.000 vreća sa ostacima srebreničkih žrtava, postoji oko 50 lokacija sa masovnim grobnicama, sve su sekundarne, jer su srpske vlasti izmestile leševe u pokušaju da ih sakriju, ne znajući da to sateliti snimaju. U jednoj od njih je 508 ljudi iz Srebrenice, u drugoj smo otkopali 78 žrtava, u trećoj 305, u četvrtoj 224, a sada se na Crnom Vrhu kod Zvornika kopa grobnica koja će verovatno biti najveća i u kojoj su sahranjene žrtve genocida u Zvorniku iz 1992. godine i žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine.
Bulajić: Ja sam pre svega za utvrđivanje istine. Ja čvrsto zastupam stav da naš pristup mora biti iznad ideologije, iznad politike, iznad partije, iznad vere. Jedino tako možemo doći do istine, ne srpske, ne muslimanske, nego istine o onome šta se desilo i ko je stajao iza toga.
Ja sam istraživao i u UN, i u SAD, i svuda gde sam stigao. Tražio sam sve do čega sam mogao doći. Spreman sam da vidim svu dokumentaciju kojom raspolažete i na kojoj zasnivate procenu o 10.000 ubijenih. Iako Vi mene uverite u to da je to tako, ja ću to odmah prihvatiti, korigovaću sebe. Ali, ja i dalje tvrdim: Zločina je bilo, treba utvrditi ko je te zločine izvršio i tačan broj žrtava. A genocida sigurno nije bilo. Ja vam to garantujem.
Pitanje: Ako se slažete da dijalog privodimo kraju. Gospodine Bulajiću,
vaš zaključak.
Bulajić: Moj zaključak je da u Srebrenici sigurno nije
izvršen genocid od strane Srba nad muslimanima. Došlo je do stravičnog stradanja
muslimana pre svega i iznad svega u proboju, a zato što su odbili da polože
oružje kada je Srebrenica pala, jer im je bilo naređeno da idu u samoubilačku
misiju proboja ka muslimanskoj teritoriji i tu je poginuo najveći broj. Drugih
zločina je bez sumnje bilo, međutim, treba utvrditi koliko je žrtava bilo i ko
je te zločine izvršio.
Pitanje: Vaš zaključak gospodine Odobašiću?
Odobašić: Sasvim je
jasno da je genocid izvršen ne samo u Srebrenici, nego u čitavoj Bosni i
Hercegovini. Imamo dokumente kojima ćemo dokazati da je taj genocid planiran.
Trebalo je da nestane jedan narod. Na BiH je planski izvršena agresija, a u toku
te agresije genocid.
