|
Tajni rečnik zabranjene zemlje Rečnik pojmova za one koji nameravaju da letuju na hrvatskom primorju Piše: Aleksandar S. JankovićOvaj rečnik valja koristiti nasumično, a čitaocu je dopušteno i da u tumačenje navedenih pojmova, ukoliko oseti potrebu, projektuje vlastitu identifikaciju. S druge strane, rečnik koji nudimo čitaocima može biti tumačen i kao spis koji dospeva na svetlost dana ravno iz ambisa duboko ličnog, iz predela intime, dakle kao neku vrstu ekstrovertnog bedekera. RAZLOG ODLASKAProletos je, iz čisto turističkih razloga, hrvatska vlada izglasala zakon da se tokom leta ukinu vize za građane Srbije i Crne Gore. Naravno, HDZ se protivio, međutim, od juna do oktobra, svaki zainteresovani stanovnik naše bizarne državne zajednice može otputovati u Hrvatsku ako pribavi tek jedan jedini pečat. Prisetimo li se novogodišnjeg programa Srđana Dragojevića Dva sata kvalitetnog programa, snimljenog za doček 1994, videćemo da je naš vizionarski i briljantni reditelj slutio da će se neka stara prijateljstva s Lastova i Zagreba ubrzo obnoviti. Nažalost, Dejton će se dogoditi dve godine kasnije a pseudonormalizacija celih osam godina kasnije. Za nekog prekasno, za nekog prerano. Običan svet je na gubitku. Kao i uvek... LASTAAutobuska karta do Splita i nazad košta oko 3.800 dinara. Autobusko preduzeće Lasta, u saradnji sa splitskom agencijom Otisak, svakodnevno, osim nedeljom, saobraća na relaciji Beograd - Split. Makarski Promet takođe ima nekoliko polazaka tour et tour, tako da svakodnevno tu distancu pređe (dođe i ode) nekoliko stotina stanovnika Srbije. (Crnogorci verovatno putuju preko Debelog brijega i Dubrovnika). Autobus koji saobraća na ovoj liniji je dabldeker, moderan, udoban, s ekstra prostorom za noge. Hostesa dva puta nudi košaricu punu bombona, a jutarnja ponuda obuhvata i mala pakovanja soka od pomorandže. Video se podrazumeva. Apsurdno, tokom putovanja 6. avgusta imali smo priliku da gledamo filmove: Tajna porodičnog blaga Ace Đorđevića, Sesil Bi Dementid Džona Votersa i dva dela iz serijala Lude godine - Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi i Kakav deda takav unuk. Nadrealnu sliku stvara saznanje da putujete kroz nekadašnju SAO Krajinu dok s TV ekrana paradira pokojni Mija Aleksić, kao nekadašnji veteran Prvog svetskog rata koji prati unuka Bobu u JNA. Ipak, autobus stiže na splitski kolodvor s dva sata zakašnjenja, zbog štrajka srpskih seljaka koji su zablokirali autoput. U Korenici je pauza oko pola sata. Ili po ure. SPLITSKA RIVAVećina običnih stanovnika SCG nije bila u Dalmaciji tačno trinaest godina. Za to vreme reklo bi se „sve je isto, ništa isto nije”. More je i dalje tu, letnja je žega, kiosk Slobodne Dalmacije na istom mestu, jezik se nije promenio, još ga razumemo. Vruće je, i samo saznanje da je Split daleko tek jednu (neprospavanu) noć uznemiruje, ali i zadovoljava. SPLITGrotlo grada je isto. Umesto Jugotona - knjižara; ali bez panike: Croatia records je nekoliko desetina metara dalje. Stranci, sladoled, Krašova prodavaonica, neprepoznatljivi hit se čuje iz daljine. Kao da smo u 1989. Ali nismo. Načičkani klima-uređaji, skupi trendi butici i saznanje da baš svako ima mobilni telefon vraća nas na početak XXI veka. Jelena Rozga iz grupe Magazin možda će užurbano promaći pored vas, ali je niko neće primetiti. DARIO I LEADario je prijatelj iz vojske s kojim sam bio u Somboru od septembra do decembra 1989. Sreli smo se nakratko još septembra 1990, kada je na ulicama bilo moguće uredno kupiti „hrvatski zrak” u limenci. Namera nam je bila da se viđamo dva puta godišnje. Sada, trinaest godina pokušavam da uguram u trinaest dana i zamalo u tome uspevam. Zapravo, samo smo nastavili tamo gde smo stali, intuitivno, ili se to podrazumevalo, ili očekivalo, ili je reč o teoriji sinhroniciteta, hipnagognom stanju… U svakom slučaju, bilo je kao u filmovima Džona Forda, u kojima je muško prijateljstvo najveći ideal. Bili smo poliglote i pričali sopstvene verzije nemačkog, češkog, francuskog i italijanskog jezika, kao komentar, adrenalinski šok ili intelektualna odbrana od ksenofobije. Lea je Dariova devojka. Tamo bi rekli cura. S njom sam se upoznao 7. avgusta 2003, a znamo se od septembra 1989. Toliko. PLAŽASplit ima dve plaže. Bačvice i Marjan. Na prvu odlaze stranci, i ona se nalazi kod autobuske stanice. Odgovorni u Splitu izuzetno vode računa o tome da plaža bude čista. Na nekoliko desetina metara od obale, u vodi plutaju bove koje označavaju ivicu mreže protiv morskih pasa. Za poslednjih pedesetak godina oko Splita je ustreljeno podosta velikih belih ajkula od oko najmanje pet metara dužine. Sve sami rođaci glavnog junaka Spilbergovog blokbastera Ajkula. More je toplo, možda i pretoplo, ipak, kafići su svuda unaokolo i nude pravu muziku za plažu (Cafe del Mar), a ko ima sreće može videti i Severinu u svoj njenoj veličini i - svetlosti... Marjan je na drugoj strani grada, i do „prve vode” se dolazi kroz prelepu borovu šumu. Kašuni su nekoliko kilometara istočnije od Poljuda. Tamo je najlepša plaža, a u kafiću je DJ koji „vozi” kupače i putnike-namernike. CENEZa tamošnji standrad cene su verovatno razumne. Za nas, međutim, sve je od 30 do 50 odsto skuplje. Po kafićima su cene usaglašene: pivo je između 12 i 20 kuna, koka-kola košta 10 kuna, espreso je 5, Slobodna Dalmacija košta 6, novi Dilan Dog 12 kuna, Plejboj 30. Pri tom, evro je 7, 5 kuna, a kuna je 8,7 dinara, mada će svaki Srbin računati 10 dinara za kunu. Knjige su na mističan i neobjašnjiv način preskupe. Retko se može naći neka jeftinija od 100 kuna, dok one uistinu vredne koštaju od 150 do 200 kuna. Jedina srpska knjiga koju sam video je Petkana Ljiljane Habjanović-Đurović. No, ako taj podatak povežemo s činjenicom da i najveći tamošnji nacionalisti u svojim kolima slušaju Cecu, zaključak nas može odvesti dođavola. Kompakt-diskovi, domaći i strani, koštaju oko 120-130 kuna. Apsurdno, ali najnoviji CD Gabi Novak Pjesma je moj život u Dallasu staje 120 kuna, dok je kod nas oko 400 dinara - znači tri puta jeftinije. Uzgred, subotički „pelinkovac”, neuporedivo ubedljiviji od Badelovog, u Hrvatskoj je jeftiniji. DYLAN DOGPopularni italijanski strip koji je počeo da izlazi u SFRJ pod okriljem novosadskog Dnevnika još 1987, u Hrvatskoj još uvek izlazi, stigao je do broja 70. Za tri starije sveske u celofanu valja izdvojiti 22 kune, i to je možda najrazumniji proizvod koji možete tamo kupiti za relativno mali novac. GIBONNIZa novu generaciju Splićana, rođenu između 1965. i 1980, Zlatan Stipišić Gibonni, kod nas s tvrdim „đ” ili tvrdim „dž” (Điboni ili Džiboni) personifikacija je Splita, paradigmatični splitski pevač, značajniji čak i od Olivera. U Srbiji je poznat i slušan skoro kao i u Hrvatskoj. Džibo je nekada svirao u sweet metal bendu Osmi putnik. Za nešto manje od deset godina transformisao se u veličanstvenog pop autora. Najnoviji album Mirakul možete čuti svuda. PIPSCHIPS&VIDEOCLIPS i JINX Manje poznati hrvatski bendovi. Ovi drugi su svirali osunčani, letnji pop, izdali su četiri albuma i raspali se. Pipsi su pre nekoliko meseci objavili album Drveće i rijeka, na čijem je masterovanju i miksu radio Dejv Fridmen (Mercury Rev, Flaming Lips, Delgados). Može biti da je ovaj album jedan od najboljih proizvoda hrvatskog roka za poslednjih petnaest godina, ali ga Hrvati nisu prepoznali. Pazario sam ga u hipermarketu Getro uz paški sir, gel za kupanje, žvake i kesicu čipsa, i sve to za manje od 100 kuna. Šteta. (Istini za volju, pevačica grupe JINX Yaya se udala za pevača benda BCV Dubravka Ivaniša koji joj je otvoreno rekao: „Ili tvoj bend, ili ja”. Ostalo je povest.) MAKARSKAEh da, Makarska. Najlepše plaže južno od Pekosa. Na gradskoj plaži ne može ni čačkalica da padne a da neko ne zaurla. Mesta (možda) ima tek kad se prođu kafić Hula-hula, i hotel Dalmacija. Najbrojniji su gosti iz susedne BiH. Ništa se, dakle, nije izmenilo. Dobronamerni vele da su Srbi jedini umeli da troše, pa su bili najbolji vanpansionski gosti. Rečima dragog i poštovanog Petra Lukovića, Srbinu nije važno da li je tura sto ili tisuću kuna. Ipak, Grad je isti osim dela koji se sad zove Šetalište dr Franje Tuđmana. Omiljeno letovalište Tučepi je manje-više isto. Stari kantuni na plaži su isti kao i pre dvadesetak godina. Hotel Neptun je dobio bazen i ponosan je na tri zvezdice. Prvi hotel na Jadranu, Jadran, koji su krajem četrdesetih gradili nemački zarobljenici, i dalje je marginalizovan. Ipak, jedino u Tučepima, u kisoku Tiska, možete pazariti novosadski Svet. TANGEU Splitu devojke kojima se ispod providne haljine, suknje ili pantalona ocrtavaju tanga gaćice zovu „profesionalke”. Sve druge su „amaterke”. Popularna mizigona igra „prepoznaj amatera” se sastoji u tome da se na osnovu lica žrtve prepozna da li je u pitanju tek tračica ili malo više pamuka. Seve je sigurno profi! TROGIRGradić dvadesetak kilometara istočno od Splita možda nema plažu (tek na Medenoj) ali je Split u dajdžest izdanju. Najlepši dalmatinski grad posle Dubrovnika, dalmatinska Venecija. ZAGREBPut do Zagreba, subotom, u vreme smene gostiju, umesto četiri časa, traje osam zbog bezobraznog preusmeravanja vozača, a sa ciljem izbegavanja gužve. U to ime, obiđe se cela „lijepa naša”, a usput je moguće videti uznemiravajuće strahote prohujalog rata. Ta tema će još dugo biti osetljiva, a Srbin uglavnom nije poželjan gost. Ipak, prestoni Zagreb je za nijansu hladniji od primorja, osvetljen je, blistav, čist. Hladnoća pseudogotičkog Starog grada i dalje fascinira, dok je oko trga Bana Jelačića situacija malo drugačija. Gitarista kod uspinjače svira Hey Jude dok u Tkalčićevoj sviraju Jinxi. Da je Dario imao putovnicu, svratili bismo u Beograd na kafu pa bismo se vratili u Split. Osamdesete revisited. HVARDo požarom zahvaćenog Hvara se stiže trajektom za 32 kune ili katamaranom za 22. Grad Hvar, dalmatinski Monte Karlo, pun je Italijana koji su ogroman kafić na rivi Carpe Diem proglasili za svoju teritoriju i gde se uvek može naći nekoliko stotina rejvera koji se njišu u ritmu bljutavih tehno poskočica. Bane, iz Mikro knjige u Sremskoj, ima stan na Hvaru u kome nije bio dvanaest godina. Lane se suočio s demonima i stranputicama prošlosti, budućnosti i sadašnjosti te je rešio da nastavi tamo gde se zaustavio 1990. Danas je tu s porodicom - majkom, ocem, sestrom, suprugom i kćerkicom. Kupali smo se na „stinama” i popili kafu u centru. Milenijumski hiperhedonizam nam je obojici nejasan, ali i neizbežan. Kafići počinju život posle 23 i rade do 7 ili 8 ujutru. Split je, međutim, prazan već oko 2 ujutro. OPĆI UTISAKDuhovi prošlosti postoje za sve koji su neprirodno prestali da idu na „naše” more početkom devedesetih. Naše more je sada „njihovo” more, hrvatsko-srpski jezik je sada hrvatski. Ako zanemarim deset deka ksenofobije, dvadeset deka srbofobije, nekoliko neprijateljskih pogleda u kafiću, najneprijatniji događaj se zbio kada je stariji gospon uzeo šaku prašnjavog šljunka i usred Splita gađao Lastin autobus u kojem sam bio. Od putovanja u Hrvatsku u okviru normalnih turističkih aranžmana daleko smo barem još pet godina, ali nešto što se na engleskom kaže „walking down the memory lane” funkcioniše na najintenzivnijem nivou. Kada se pređe ova početnička greška - u stvari, ako je pređete - odlazak u Dalmaciju i Hrvatsku može biti preduslov normalnog letovanja. Ipak, ići tamo bez bilo kakve privatne veze, trezne glave i bez emocija može biti mač sa dve oštrice i može postati dosadno penzionersko letovanje. Ovako, Hrvatska je avantura mnogo zanimljivija i zabavnija od Portugalije ili Grčke, a o Turskoj da ne govorimo. Jer, zabranjene stvari su najslađe, a trinaestogodišnji hijatus (naročito ako nam je blizak sumatraizam) tek je treptaj oka, zamah leptirovih krila negde na Novom Zelandu. |
Title: Message
