ZAPAŽANJE
Demokratske alternative svrsishodnije
Razumljivo je da "običnim" građanima više odgovara da predsednika svoje države biraju neposredno na izborima, nego da im ga biraju poslanici u parlamentu. Suvišno je dokazivati da je demokratskije da prvog čoveka države bira neposredno na izborima dva-tri miliona birača, nego dvesta-trista poslanika u parlamentu.
Neposrednim izborima se osigurava ustavom utvrđena vlast i autoritet predsednika države, jer izborna volja birača ne može bez njihovog pitanja biti promenjena koalicionim igrama političkih partija, koje su većinom partijice. U tim njihovim igrama dominira njihov interes što većeg učešća u vlasti nad voljom naroda. Zbog toga u toku mandatnog perioda dolazi do raspadanja i spajanja partija i njihovog prelaska iz jedne političke opcije u neku drugu. Stoga je neisigurna i pozicija predsednika države ako je izabran u parlamentu.
A ništa toliko ne razočarava građane u njihovu vlast kao ova bezobzirna otimačina političkih partija i pojedinaca u njima za poziciju vlasti, pogotovu ako to može dovesti i do smene predsednika države, kao što je to bilo sa smenom Dobrice Ćosića. Svakako da takva smena,izuzev u retkim slučajevima, ne može biti izraz želje većine građana, nego može biti ishod kombinatorike interesa političkih partija i partijica u osvajanju pozicija vlasti. Neposredni izbori daju veću mogućnost predsedniku države da uspešno kordinira rad zakonodavnog, izvršnog i pravosudnog organa, nego kad ga bira jedan od njih (zakonodavni). Time se postiže veća stabilnost u funkcionisanju državne vlasti i veće poverenje naroda u nju.
Ako u novom Ustavu Srbije prođe odredba da Parlament bira predsednika, a ne narod, nije nerealno očekivati da i to toliko obezvolji birače da ih ni 50% ne izađe ni na naredne izbore. Jer, kad se uzme u obzir da nije zanemarljiv broj onih poslanika koje su birači izabrali na jednoj svojoj strani, a da su oni u toku mandata prelazili na neku drugustranu, onda je normalno da su birači sigurniji u svoj neposredni izbor predsednika države, nego u njegov izbor u parlamentu.
To je još razumljivije s obzirom i na pojavu kod nas da najjače koalicije nameštaju takvu regulativu po kojoj pojedinim poslanicima i grupama poslanika oduzimaju poslaničke mandate u cilju slabljenja suprotne strane i jačanja pozicije svoje vlasti u parlamentu. Sve se to čini uz sopstveno zaklinjanje u demokratiju i u poštivanje volje većine naroda, pa je zato najsigurnije da narod neposredno odlučuje o čemu god je to moguće.
