Lični stav
U Irak, a ne Kosmet?
Piše: Dušan Nikoliš
Srbija je kao društvo i kao "ono što je ostalo od onoga što se naziva državom", izvesno, ušla u novu, opasnu, crnu zonu sumraka. Čak ni Nedićeva kvislinška Srbija pod nemačkom okupacijom, u evropskoj tranzicionoj okupacionoj sezoni 1941-1945, nije slala svoje vojnika na istočni front. I u tom malom "detalju" bila je jedina među okupiranim zemljama Evrope. Može li se već govoriti o međunarodnom političkom prostituisanju Srbije visokog stila? Da li stvaranje stranih, za američke interese i za račun SAD, plaćenika - psi antigerilskog rata SAD u Iraku, to jest svojevrsne ove američke legije stranaca, znači to?
Predsednik Vlade Republike Srbije izjavio je u sredu, 6. avgusta, leta 2003. da u vezi s angažovanjem naših vojnika "postoji i jasan finansijski i razvojni interes (sic!), jer bi učešće naših jedinica bilo plaćeno")! Da li to javno mišljenje treba shvatiti kao izvozno-finansijsku kategoriju? Zar izvoz 1.000 naših vojnika treba da postane naš biznis, naš hit izvozni posao u tranzicionoj sezoni 2003-2004?
Demokratski premijer Srbije ocenio je da bi "naš povratak u mirovne snage UN" (mirovne okupacione snage SAD u Iraku se prećutkuju) "bilo gde u svetu značio, pre svega, političku pobedu". Američki general Žak Klajn, donedavno specijalizovani guverner balkanskih prostora, s kojim je Zoran Živković o ovoj ideji "najpre razgovarao", smatra, prema Živkovićevoj interpretaciji, da se "kroz međunarodne snage naša vojska vraća u svet, odnosno, da izlazi u svet ponovo".
Da li nam je baš potrebno da se na ovakav, vojni način, vraćamo u svet u koji smo se, uzgred, već vratili, ili možda i nismo, ili u njega treba stalno i ponovo da se vraćamo na način kako nam moćni sugerišu? Da li treba da se i na ovaj, vojni način, vratimo u svet da bi i politički, i državno u njemu bili prihvaćeni? Zar nije Srbiji u 90-tim godinama, u vremenu secesionističkog i građanskog rata, bilo već dovoljno međunarodne vojne afirmacije i "bivanja u svetu"? Zašto to vraćanje u svet ne podrazumeva, prvo, prirodnije, onaj bliži svet, 300 km južno od Beograda? Ili, možda, taj svet i nije svet?
Ako za predsednika Vlade Srbije "nema lepše vesti od toga da naši ljudi idu na neko krizno područje da tamo budu zaštitnici slabijih", koliku količinu lepote bi u njemu proizvelo, primera radi, to kad bi mu "došao Klajn sa idejom da se naša vojska kroz međunarodne snage vrati" na Kosmet? Ili smo, međutim, svi mi do sada bili u zabludi: Kosmet, u stvari, nije krizno područje i na njemu ne postoje slabiji koje tamo treba zaštititi.
