UZ IZBOR PREDSEDNIKA
Hej, Sloveni, šta bi s himnom?
Imamo li nacionalni identitet,
ko smo, šta smo, kojoj se zastavi zaklinjemo i kom grbu klanjamo, koju himnu
pevamo, koji datum slavimo kao praznik državnosti, pitanja su na koja bi danas
mnogi odgovorili - sleganjem ramena. Na proglašenju nove državne zajednice
Srbije i Crne Gore svirana je himna “Hej, Sloveni”, a kako se stvari odvijaju,
ista svečana pesma će biti intonirana i na Sretenje, prilikom proglašenja novog
ustava Srbije (ukoliko bude sačinjen do tada), iako je to himna davno raspadnute
SFRJ. Ovih dana su sve glasniji zahtevi nekih stranaka da se na predstojećim
predsedničkim izborima sprovede i referendum o državnim simbolima Republike
Srbije, grbu i himni, pošto je na pomolu da se uz zastavu državne zajednice SCG
usvoje i rešenja za zastave država članica. Pojedine stranke na primer DHSS, još
ranije su istakle svoje predloge, ali oni nisu ušli u proceduru. Za sad ne
postoji zvanično utvrđen predlog ni za himnu, ni za grb Srbije, koji bi mogao
biti ponuđen građanima na referendumu za predsedničke izbore.
- Srbija nema
ni grb ni himnu. Služi se grbom Socijalističke Republike Srbije, dok službena
republička himna ne postoji. Može se desiti da se na proglašenju novog
republičkog ustava svira “Hej, Sloveni”, himna Titovog doba - rekao je za naš
list član radne grupe za pripremu predloga zakona o zastavi Srbije i Crne Gore
Goran Jovičić.
- Postoji potreba da se ovi simboli što pre definišu, ali s
obzirom na to da zvaničnih republičkih predloga, sem stranačkih, nema, sva je
prilika da će se i odluka o simbolima donositi na referendumu, zajedno sa novim
ustavom Srbije. Bilo je u Srbiji 1992. godine pokušaja da se na referendumu
dobiju nova himna i grb. Za himnu su bile ponuđene pesme “Bože pravde” i “Marš
na Drinu”, a grb sa dvoglavim orlom bez krune iz 1882, koji je osmislio Stojan
Novaković. Nijedan predlog nije dobio većinsku podršku građana (50 odsto plus
jedan glas), što je veoma visok cenzus. Odlukom Skupštine Srbije, 21. juna je
samo sa srpske trobojke “izbrisana” socijalistička petokraka.
Rok za izradu
državnih znamenja SCG, zapisan u Zakonu za sprovođenje Ustavne povelje, bio je
60 dana od konstituisanja Skupštine SCG, to jest sredinom maja. Ali, kako
Jovičić ističe, bilo je i objektivnih teškoća: smrt jednog člana radne grupe,
potom su nastupili letnji odmori, ali je sva prilika da će se predlog za zastavu
SCG i država članica naći na sednici Saveta ministara u oktobru.
- Zastava
državne zajednice SCG trebalo bi izgledom i sadržajem da poštuje tradiciju obe
članice, ali i evropsku tradiciju, što na određeni način simbolizuje stremljenje
naše države da postane članica Evropske unije. Trobojka sa crvenim, plavim i
belim poljima deo je i srpske i crnogorske tradicije. Potiče od ideje Francuske
buržoaske revolucije, čije je geslo bilo: sloboda, jednakost i bratstvo. Ove
kategorije su postale deo moderne evropske tradicije i simbolički su
predstavljene na mnogim trobojkama u evropskim zemljama. I buduća državna
zastava SCG treba da bude trobojka - ističe Jovičić.
Kada je “krojenje”
državne zastave bilo gotovo završeno, crnogorski članovi Komisije za izradu
zastave (koju je formirao Savet ministara) tražili su da na trobojci budu
aplicirana i dva republička grba, odnosno grba država članica. Verovatno su
znali da Srbija nema svoj grb, već pozajmljen iz vremena SRS.
- Crnogorski
deo delegacije je usvojio naš argument da postoji ovaj pravni, a ne politički
nedostatak, da još nije donet republički zakon o grbu Srbije, pa bi na ovaj
način bio prejudiciran izgled grba, to jest, prejudicirana bi bila volja građana
Srbije. Državna zajednica SCG bi na taj način svojim zakonom dirala u suvereno
pravo republike da uređuje način upotrebe grba. Pošto je to država specifično
uređenih odnosa između članica zajednice, one nisu delegirale ni Ustavnom
poveljom ni Zakonom o sprovođenju povelje deo svoje nadležnosti suverenih prava
oko uređenja upotrebe grba na državnu zajednicu SCG. Tek kada bi se doneo zakon
o upotrebi grba i u Republici Srbiji, po propisanoj proceduri, i kada bi se
njime preciziralo da se taj grb može aplicirati i na zastavu zajednice SCG, onda
bi moglo da se i na zastavi državne zajednice nađe i grb Srbije - ističe
Jovičić. Kao argument naveli su da je izrada zastave sa dva grba veoma skupa i
da u praksi ne postoji zastava sa dva grba, te odustali od te
ideje.
Dogovoreno je da će novi barjak SCG biti crveno-plavo-belo. Kako se
zastave dveju država članica razlikuju samo u nijansi plave boje, dogovoreno je
da ona koja će se naći na znamenju zajednice bude svetlija od plave na zastavi
Srbije, tamnija od crnogorske plavetne.
- Godine 1835. kada je usvojena
trobojka Srbije, plavo je definisano kao “plava boja tamnog čelika”. Kasnije se
menjala i postala svetlija. U Zakonu Crne Gore o zastavi plava boja je
definisana kao “plavetna”. Ta nijansa se u običnom govoru označava kao
nebeskoplava. U paleti plavih boja Komisija je izabrala tačno onu koja se nalazi
između plave i plavetne. U tekstilnoj i grafičkoj industriji ona nosi oznaku 300
C - kaže Jovičić, koji je i insistirao da nijansa bude precizna, kako ne bi
došlo do zabune i razlika.
- Dogovoreno je i da zastava ima nove srazmere
širine i dužine 2:3, kako bi se i po tome razlikovala od zastava Srbije i Crne
Gore, koje su u srazmeri 1:2. Zastave kod kojih je odnos dužine i širine 3:2,
smatraju stručnjaci, lepše se vijore - navodi za naš list Goran
Jovičić.
Mirjana Živić
Kruna
Savet ministara državne zajednice ima obavezu da do kraja
godine utvrdi predlog grba SCG.
- Već je bilo rasprava o tome da li da se u
dizajniranju grba koristi i kruna, kao simbol, ili ne. U heraldici, kruna pre
svega simboliše suverenitet, a tek onda monarhiju. I u srpskoj i u crnogorskoj
heraldičkoj tradiciji korišćena je kruna, tek pošto su Srbija i Crna Gora
postale kraljevine - navodi Jovičić.
Između dva svetska rata, u ondašnjoj
Jugoslaviji, kralj je imao svoju zastavu. Bila je kvadratnog oblika, imala je
tri trougla, uokvirena, u plavoj, beloj i crvenoj boji. Na zastavi je bio i
državni grb sa krunom.
Tito
Josip Broz Tito, kao i mnogi kraljevi i carevi, imao je svoju predsedničku (suverensku) zastavu. Ta zastava je heraldičko rešenje jugoslovenskog kralja, samo što je umesto grba Kraljevine Jugoslavije na njoj bio grb SFRJ.
Komisija
Traganje za zajedničkom himnom će, čini se, biti mukotrpno. Nijedna od dve države članice, ni posle decenije od raspada SFRJ, nije uspela da izabere svoju himnu. Nije se odmaklo ni u potrazi za srpsko-crnogorskom himnom, koja bi se pevala umesto “Hej, Sloveni”, koja je preživela ne samo raspad Titove Jugoslavije, već i Miloševićeve. Komisija koja bi trebalo da parlamentu SCG predloži novu himnu, ni posle sedam meseci otkako su usvojeni Ustavna povelja i prateći ustavni zakon za njeno sprovođenje, još nije ni formirana.
