Naucnici napisali peticiju zbog instituta u Vinci
Jovan Radovanovic
Posle dugotrajnih bezuspešnih nastojanja da spasu Nuklearni institut
«Vinca» od rasturanja, grupa od 122 naucnih radnika je izašla u javnost sa
peticijom upucenom premijeru Srbije, Zoranu Živkovicu i ministru za nauku i
tehnologiju, Draganu Domazetu, u kojem traže da se odmah obustave, kako su u
peticiji naveli, sve aktivnosti nametnutog rukovodstva na nasilnom razbijanju
ovog nekada u svetu poznatog instituta, kao i da ministar Domazet podnese
neopozivu ostavku. Peticiju su pored strucnjaka u Srbiji, potpisali i naši
naucnici iz 13 razlicitih država sveta u kojima danas rade, a mnogi od njih su
zemlju morali da napuste, upravo zbog neshvatljive politike koju je država
godinama vodila na polju naucnog rada. Da se otvorenim pismom obrate javnosti,
odlucili su se pošto se srpski premijer nije udostojio da odgovori na njihovo
upozoravajuce pismo upuceno još 18 jula ove godine.
U podužem
pismu-peticiji se, izmedu ostalog, žestoko kritikuje ministar Domazet kojem se
prebacuje da krajnje nekompetentno, ne obaziruci se na mnoge primedbe koje su
iznosili eminentni strucnjaci, navodnim reformama ne da nije podstakao dalji
razvoj nauke vec je poništio i rezultate koji su postignuti, što, citiram:
«preti da zatre sve što je vredno i uništi teško steceni ugled koji su naše
naucne institucije i pojedinci stekli u svetu», kraj citata. Posledica je, kako
kažu srpski naucnici, samo pojacani odliv mozgova iz Srbije.
Institut u
Vinci je, prema njihovom mišljenju, jedan od primera pogrešne politike koju
prema naucnom radu vodi sadašnja vlada. Razbijanje Vince na cetiri instituta je,
kažu, jedan od skorašnjih primera nekompetentnosti ministra Domazeta, jer
razdvajanje fundamentalnih i razvojnih istraživanja koje postoje u ovom
institutu, neminovno vode uništavanju jednih i drugih i daljem bekstvu naucnih
kadrova u svet. S druge strane, ljudi koji rade u Vinci, odavno upozoravaju na
dugogodišnji nerešen problem radioaktivnog otpada koji je deponovan u krugu
samog instituta i predstavlja svojevrsnu bombu, smeštenu na kilometar i po od
vincanske osnovne škole i 15 kilometara od centra Beograda. To je, kažu, bomba
koja bi, ako se nastavi sa sadašnjim bagatelisanjem te opasnosti i stalnim
odlaganjem da se taj problem reši, jednog dana mogla da izazove tešku ekološku
katastrofu u precniku od 50 do 100 kilometara. Izracunato je da je za
dekontaminaciju radiaktivnog otpada iz Vince potrebno oko 100 miliona dolara i
naucnicima nikako nije jasno kako država nalazi sredstva za druge stvari, a
nikako za rešavanje ovako ozbilnog problema.
Ono što je izgleda najviše
pogodilo strucnjake koji su potpisali zahtev za smenu ministra Domazeta, bilo je
neprestano odbijanje da se ozbiljno razgovara o problemu Vince, a zatim
odbacivanje njihove ponude da pomognu u formiranju strategije naucnog i
tehnološkog razvoja Srbije. Oni vladi i ministru Domazetu najviše zameraju da su
do kraja ispolitizovali cak i podrucje naucnog rada ne obaziruci se na opšte
interese države i naroda. U javnosti se, inace, moglo cuti da ministra Domazeta,
uprkos silnim kritikama, na funkciji održavaju dve bitne cinjenice, da je
istaknuti clan Demokratske stranke i da je iz Niša, odakle je i premijer
Živkovic.
Aktuelno rukovodstvo Vince je odmah reagovalo. U saopštenju za
javnost se najpre istice da se radi o bivšim radnicima Vince, koji nemaju veze
sa Institutom, kao i da je nivo radijacije na prostoru Instituta i okoline pod
redovnom kontrolom te da nema razloga za uznemiravanje javnosti. No, kako stvari
stoje, javnost je i te kako uznemirena jer upozorenja ne poticu od anonimnih vec
u svetu poznatih i priznatih strucnjaka i naucnih radnika. A sudeci po tome kako
se ministar za nauku i tehnologiju do sada odnosio prema njihovim primedbama i
kritikama, rat izmedu srpskih naucnika i vlade ce se nastaviti, pogotovo što se
najavljuje da ce peticija za smenu ministra Domazeta nastaviti da se potpisuje i
u zemlji i u inostranstvu.
