by
Datum:21. oktobar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
"RATNI ZLOCINI" BEZ
RATA
Dr Milan
Tepavac,
Beograd, 20. oktobar 2003. godine
Prema obaveštenjima sredstava javnog informisanja, Vrhovni vojni sud u Beogradu potvrdio je presudu Vojnog suda u Nišu kojom su trojica pripadnika Vojske Jugoslavije osudeni za krivicno delo ratnog zlocina nad civilnim stanovništvom, ali im je povecao kazne. Dragiša Petrovic, major Vojske Jugoslavije, osuden je na deevet godina zatvora, a rezervisti Nenad Stamenkovic i Tomica Jovic na po sedam godina zatvora. Oni su osudeni, prema presudi, zato što su u prolece 1999. godine, u vreme agresije NATO pakta na Srbiju, lišili života dvoje staraca, civila, muža i ženu, u selu Gornja Sušica kod Prištine. Prvoibitno su ova trojica pripadnika Vojske Jugoslavije bili optuženi za krivicno delo ubistva, ali je vec za vreme prvostepenog sudenja došlo do izmene optužnice, do prekvalifikovanja pocinjenog krivicnog dela u ratni zlocin nad civilima.
Svakome normalne pameti je jasno - ne mora da bude pravnik - da bez rata nema ratnih zlocina, to jest da se ratni zlocini mogu pociniti samo ako se ima rat. To znaci da su naši vojni sudovi - i onaj u Nišu i Vrhovni vojni sud u Beogradu - okarakterisali, kvalifikovali sukob izmedu naših snaga bezbednosti i šiptarskih pobunjenika i terorista na Kosovu i Metohiji kao "rat", kao "oružani sukob" u smislu medunarodnog prava, a ne kao pobunu, teroristicku aktivnost jednog dela albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Pravno, to su dve potpuno razlicite stvari.
Kako ce se neki sukob izmedu organa legalne i legitimne vlasti na jednom delu njene teritorije sa svojim gradanima karakterisati fakticko je i politicko a ne pravno pitanje, i ovisi o mnogo faktora - velicini i trajnosti sukoba, brojnosti i naoružanju pobunjenika, da li imaju organizovanu komandu, uniformisanost boraca, motivi i ideologija ustanika, stavovi relevantnih medunarodnih faktora prema sukobu, i tako dalje. U praksi, sukob obicno pocinje kao cisto unutašnja stvar teritorijalne države i završava se njegovim likvidiranjem ili pak eskalira u širi sukob kada se mora prekvalifikovati u oružani sukob u smislu medunarodnog humanitarnog prava kako bi se bolje zaštitili ucesnici sukoba, civilno stanovništvo i materijalna dobra, ali tu je teško govoriti o nekoj logici, o nekim pravilima. Sukobi u Severnoj Irskoj, Ceceniji i na drugim tackama u svetu traju više godina, sa mnogo žrtava, stradanja i razaranja, pa ipak niko do danas nije zahtevao da se ti sukobi kvalifikuju kao oružani sukobi u smislu medunarodnog prava. Da ve ne radi o Velikoj Britaniji i Rusiji, velikim silama, sigurno je da bi ti i takvi sukobi davno bili kvalifikovani kao oružani sukobi.
Postavlja se pitanje kako je došlo do toga da se ono što se dogadalo na Kosovu i Metohiji od negde februara 1998. do kraja marta 1999. olako od strane naših vojnih sudova kvalifikuje kao oružani sukob? Poznato je da je do toga došlo nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine, i to na insistiranje Tužilaštva tzv. Haškog tribunala koje je vec u maju 1999 - za vreme NATO agresije - okarakterisalo sukob jugoslovenskih organa sa šiptraskim teroristima kao ratni sukob i napisalo optužnicu protiv tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševica. Haški tribunal vodi postupak protiv Slobodana Miloševica, Milana Milutinovica, Nikole Šajnovica i Dragoljuba Ojdanica polazeci od predpostavke da se radilo o oružanom sukobu u smislu medunarodnog prava. Ako bi takva kvalifikacija toga sukoba otpala, oni bi odmah morali biti pušteni na slobodu (osim Miloševica koji je optužen i za dogadaje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini). Tako je presuda Vrhovnog vojnog suda u Beogradu protiv trojice bivših pripadnika Vojske Jugoslavije upravo ono što je potrebno Haškom tribunalu kao ozeblom sunce.
U prvom slucaju - ako se sukob kvalifikuje kao rat ili oružani sukob naravno unutrašnjeg karaktera - dolazi do primene pravila medunarodnog humanitarnog prava koja se odnose na nemedunarodne, unutrašnje oružane sukobe. To su pre svega zajednicki clan 3 Ženevskih konvencija iz 1949. godine i Protokol II iz 1977. godine. Ovde nije mesto da se šire govori o tim propisima. Dovoljno je ovde samo reci da se i u unutašnjim oružanim sukobima mogu pociniti ratni zlocini, mada je i to itekako sporno u doktrini medunarodnog krivicnog prava, jer je izraz "ratni zlocini" ipak vezam za medunarodne oružane sukobe od pojave Cetvrte Haške konvencije iz 1907. godine.
U drugom slucaju - kada nema kvalifikacije sukoba kao oružanog u smislu onoga što je napred receno - sukob je unutrašnjeg internog karaktera i fakticki i pravno. Takav sukob nije od interesa za medunarodno pravo.Navedeni Protokol II uz Ženevske konvencije sadrži odredbu koja nam pomaže da u praksi odredenu situaciju kvalifikujemo kao oružani sukob ili da to ona nije, što, kao što smo rekli, ima velike pravne posledice. To je odredba clana 1 stav 2 koja glasi:
"Ovaj Protokol se nece primenjivati na situacije unutrašnjih nemira i zategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadicni akti nasilja i ostali akti slicne pritrode, jer to nisu oružani sukobi".
Prethodna vlast se dosledno pridržavala ove odredbe, to jest nije dopuštala da se sukob na Kosovu i Metohiji sa šuiptarskim pobunjenicima i teroristima kvalifikuje kao oružani sukob u smislu medunarodnog prava. Sadašnja vlast, ocigledno, pod pritiskom Haškog tribunala i njegovih pokrovitelja i finansijera, putem Vrhovnog vojnog suda, presudom protiv trojice bivših pripadnika Vojske Jugoslavije, obezbeduje odnosno potvrduje navodnu legalnost sudenja u Hagu Slobodanu Miloševicu i njegovim saradnicima za dogadaje na Kosovu i Metohiji. Time, naravno, najavljuje i nova sudenja za "ratne zlocine" na Kosovu i Metohiji. "Ratne zlocine" bez rata.
Beograd, 20. oktobar 2003. godine
Prema obaveštenjima sredstava javnog informisanja, Vrhovni vojni sud u Beogradu potvrdio je presudu Vojnog suda u Nišu kojom su trojica pripadnika Vojske Jugoslavije osudeni za krivicno delo ratnog zlocina nad civilnim stanovništvom, ali im je povecao kazne. Dragiša Petrovic, major Vojske Jugoslavije, osuden je na deevet godina zatvora, a rezervisti Nenad Stamenkovic i Tomica Jovic na po sedam godina zatvora. Oni su osudeni, prema presudi, zato što su u prolece 1999. godine, u vreme agresije NATO pakta na Srbiju, lišili života dvoje staraca, civila, muža i ženu, u selu Gornja Sušica kod Prištine. Prvoibitno su ova trojica pripadnika Vojske Jugoslavije bili optuženi za krivicno delo ubistva, ali je vec za vreme prvostepenog sudenja došlo do izmene optužnice, do prekvalifikovanja pocinjenog krivicnog dela u ratni zlocin nad civilima.
Svakome normalne pameti je jasno - ne mora da bude pravnik - da bez rata nema ratnih zlocina, to jest da se ratni zlocini mogu pociniti samo ako se ima rat. To znaci da su naši vojni sudovi - i onaj u Nišu i Vrhovni vojni sud u Beogradu - okarakterisali, kvalifikovali sukob izmedu naših snaga bezbednosti i šiptarskih pobunjenika i terorista na Kosovu i Metohiji kao "rat", kao "oružani sukob" u smislu medunarodnog prava, a ne kao pobunu, teroristicku aktivnost jednog dela albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Pravno, to su dve potpuno razlicite stvari.
Kako ce se neki sukob izmedu organa legalne i legitimne vlasti na jednom delu njene teritorije sa svojim gradanima karakterisati fakticko je i politicko a ne pravno pitanje, i ovisi o mnogo faktora - velicini i trajnosti sukoba, brojnosti i naoružanju pobunjenika, da li imaju organizovanu komandu, uniformisanost boraca, motivi i ideologija ustanika, stavovi relevantnih medunarodnih faktora prema sukobu, i tako dalje. U praksi, sukob obicno pocinje kao cisto unutašnja stvar teritorijalne države i završava se njegovim likvidiranjem ili pak eskalira u širi sukob kada se mora prekvalifikovati u oružani sukob u smislu medunarodnog humanitarnog prava kako bi se bolje zaštitili ucesnici sukoba, civilno stanovništvo i materijalna dobra, ali tu je teško govoriti o nekoj logici, o nekim pravilima. Sukobi u Severnoj Irskoj, Ceceniji i na drugim tackama u svetu traju više godina, sa mnogo žrtava, stradanja i razaranja, pa ipak niko do danas nije zahtevao da se ti sukobi kvalifikuju kao oružani sukobi u smislu medunarodnog prava. Da ve ne radi o Velikoj Britaniji i Rusiji, velikim silama, sigurno je da bi ti i takvi sukobi davno bili kvalifikovani kao oružani sukobi.
Postavlja se pitanje kako je došlo do toga da se ono što se dogadalo na Kosovu i Metohiji od negde februara 1998. do kraja marta 1999. olako od strane naših vojnih sudova kvalifikuje kao oružani sukob? Poznato je da je do toga došlo nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine, i to na insistiranje Tužilaštva tzv. Haškog tribunala koje je vec u maju 1999 - za vreme NATO agresije - okarakterisalo sukob jugoslovenskih organa sa šiptraskim teroristima kao ratni sukob i napisalo optužnicu protiv tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševica. Haški tribunal vodi postupak protiv Slobodana Miloševica, Milana Milutinovica, Nikole Šajnovica i Dragoljuba Ojdanica polazeci od predpostavke da se radilo o oružanom sukobu u smislu medunarodnog prava. Ako bi takva kvalifikacija toga sukoba otpala, oni bi odmah morali biti pušteni na slobodu (osim Miloševica koji je optužen i za dogadaje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini). Tako je presuda Vrhovnog vojnog suda u Beogradu protiv trojice bivših pripadnika Vojske Jugoslavije upravo ono što je potrebno Haškom tribunalu kao ozeblom sunce.
U prvom slucaju - ako se sukob kvalifikuje kao rat ili oružani sukob naravno unutrašnjeg karaktera - dolazi do primene pravila medunarodnog humanitarnog prava koja se odnose na nemedunarodne, unutrašnje oružane sukobe. To su pre svega zajednicki clan 3 Ženevskih konvencija iz 1949. godine i Protokol II iz 1977. godine. Ovde nije mesto da se šire govori o tim propisima. Dovoljno je ovde samo reci da se i u unutašnjim oružanim sukobima mogu pociniti ratni zlocini, mada je i to itekako sporno u doktrini medunarodnog krivicnog prava, jer je izraz "ratni zlocini" ipak vezam za medunarodne oružane sukobe od pojave Cetvrte Haške konvencije iz 1907. godine.
U drugom slucaju - kada nema kvalifikacije sukoba kao oružanog u smislu onoga što je napred receno - sukob je unutrašnjeg internog karaktera i fakticki i pravno. Takav sukob nije od interesa za medunarodno pravo.Navedeni Protokol II uz Ženevske konvencije sadrži odredbu koja nam pomaže da u praksi odredenu situaciju kvalifikujemo kao oružani sukob ili da to ona nije, što, kao što smo rekli, ima velike pravne posledice. To je odredba clana 1 stav 2 koja glasi:
"Ovaj Protokol se nece primenjivati na situacije unutrašnjih nemira i zategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadicni akti nasilja i ostali akti slicne pritrode, jer to nisu oružani sukobi".
Prethodna vlast se dosledno pridržavala ove odredbe, to jest nije dopuštala da se sukob na Kosovu i Metohiji sa šuiptarskim pobunjenicima i teroristima kvalifikuje kao oružani sukob u smislu medunarodnog prava. Sadašnja vlast, ocigledno, pod pritiskom Haškog tribunala i njegovih pokrovitelja i finansijera, putem Vrhovnog vojnog suda, presudom protiv trojice bivših pripadnika Vojske Jugoslavije, obezbeduje odnosno potvrduje navodnu legalnost sudenja u Hagu Slobodanu Miloševicu i njegovim saradnicima za dogadaje na Kosovu i Metohiji. Time, naravno, najavljuje i nova sudenja za "ratne zlocine" na Kosovu i Metohiji. "Ratne zlocine" bez rata.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2
