NEDELJNI TELEGRAF
Slobodan Milosevic za svedoke
pozvao bivsu rusku politicku elitu
Rusi otkrivaju tajne dogovore
Rusi otkrivaju tajne dogovore
Bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic,
prema ruskim izvorima, kao svedoke u Hag pozvace vise ruskih premijera, uglednih
politicara, vojnih zapovednika i diplomata. Medju njima su Viktor Cernomirdin,
Jevgenij Primakov, Anatolij Kvasnjin, Vjaceslav Trubnjikov i Nikolaj
Rizkov.
U moskovskim politickim krugovima se smatra da bi bilo izuzetno dobro da se u sudnici pojave ljudi koji su redovno kontaktirali sa Milosevicem tokom devedesetih, koji znaju kako su donosene odluke za vreme tri rata kojima se bavi haski sud.
Optuzenom ce, prema ruskim saznanjima, kako pise Komsomolskaja pravda, biti dovoljan i mali broj uglednih politicara da napravi spektakl u Hagu. Milosevic ce, uz njihovu pomoc, uspeti da pokaze sudijama, ali i citavom svetu, sta se desavalo u visokim kabinetima sa obe strane Atlantika dok se u srcu Evrope odvijao pravi pokolj.
Rusija se do sada drzala na najvecoj mogucoj distanci od sudjenja Milosevicu i uopste od Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju. Tribunal je u vise navrata pozivao Moskvu na saradnju, ali se ona na to oglusila. Ruske vlasti su, pise moskovska stampa, odbile da predaju Hagu cak i podatke o zlocinima pocinjenim nad Srbima.
U takvom odnosu Moskve prema Haskom tribunalu mogu se traziti dublji politicki razlozi. Rusija je, treba se podsetiti, 1993. godine, dok je funkciju ministra spoljnih poslova obavljao Andrej Kozirjev, glasala u Savetu bezbednosti za formiranje Tribunala. A kada Generalna skupstina nije izabrala ruskog sudiju u njegov sastav, Moskva je pocela ostro da ga kritikuje ili da ga jednostavno - ignorise.
U moskovskim politickim krugovima se smatra da bi bilo izuzetno dobro da se u sudnici pojave ljudi koji su redovno kontaktirali sa Milosevicem tokom devedesetih, koji znaju kako su donosene odluke za vreme tri rata kojima se bavi haski sud.
Optuzenom ce, prema ruskim saznanjima, kako pise Komsomolskaja pravda, biti dovoljan i mali broj uglednih politicara da napravi spektakl u Hagu. Milosevic ce, uz njihovu pomoc, uspeti da pokaze sudijama, ali i citavom svetu, sta se desavalo u visokim kabinetima sa obe strane Atlantika dok se u srcu Evrope odvijao pravi pokolj.
Rusija se do sada drzala na najvecoj mogucoj distanci od sudjenja Milosevicu i uopste od Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju. Tribunal je u vise navrata pozivao Moskvu na saradnju, ali se ona na to oglusila. Ruske vlasti su, pise moskovska stampa, odbile da predaju Hagu cak i podatke o zlocinima pocinjenim nad Srbima.
U takvom odnosu Moskve prema Haskom tribunalu mogu se traziti dublji politicki razlozi. Rusija je, treba se podsetiti, 1993. godine, dok je funkciju ministra spoljnih poslova obavljao Andrej Kozirjev, glasala u Savetu bezbednosti za formiranje Tribunala. A kada Generalna skupstina nije izabrala ruskog sudiju u njegov sastav, Moskva je pocela ostro da ga kritikuje ili da ga jednostavno - ignorise.
