Otvoreno pismo gospodinu Dzordzu Voinovicu, senatoru iz Ohaja
POSETA NEINFORMISANIH PRIJATELJA
@ Veselin DjURETIC
Postovani gospodine senatore Dzordze Voinovicu, obraca Vam se putem
Otvorenog pisma covek koji je jos u prvoj polovini 80-tih godina proslog veka
demistifikovao temeljne uzrocnike jugoslovenskih protivrecnosti, i zbog toga
dosao pod udar svih kompartijskih foruma drzave; obraca Vam se covek kji je
1988. na hearingu u americkom Kongresu upozorio na dramu koja se pripema na
Kosovu i Metohiji.
Posetu delegacije kongresmena na celu sa senatorom G... Smitom primio
sam kao spasonosnu, utoliko vise sto ste se u njoj Vi nalazili. I kada sam
1986. zajedno sa Vukom Draskovicem stigao u Vas rodni Klivlend, potom i u
prestonicu Vaseg Ohaja, Kolumbus... verovao sam da ce nas razgovor zapoceti sa
sentimentalnim uvodom, da su mozda Vas deda i moj otac radili u istom rudniku i
da su se zajedno borili za Ameriku 1917-191... Da je susret ostvaren govorio
bih Vama i o nastupajucem sumraku Jugoslavije, o kraju strasnog "medjuvremena",
o krvavom epilogu koji je Klintonova administracija nazvala "konstruktivnim
resenjem". A ni izjave g. Smita i Vase ne izlaze mnogo iz tih iluzornih kriza,
jer ne vide osnovno: da je jugoslovenska drama nastupila kao rezultat
planiranog i nestrpljivog antisrpskog angazovanja separatista, njihovog
nastojanja da se pre nego Srbi izadju iz ideoloske kome docepaju prljavog
Titovog nasledja, da stave pod svoju punu kontrolu dodeljene im srpske zemlj!
e.
Kosovsko-metohijski Siptari vec su nastupali kao istureni odred svoje
strategije i zagrebackih purgera, koji su nastojali da ih kao nekada Pavelic
ucine "juznim frontom" protiv Srba i Srbije. Njihov udar iz 1981. godine bio je
silovit, toliko zestok da ga ni srbofobski Zagreb nije mogao odgovarajucim
udarima pratiti; pratio ga je samo starim floskulama o Albancima kao zrtvama
srpske tiranije. Stare lazi o "velikosrpskoj hegemoniji" pratile su svaki korak
srpskog otpora. Cak i kada su ulice i trgovi srpskih sela i gradova bile
zakrcene kosmetskim mucenicima, titovski oblikovani partijski i njihovi srpski
izmecari nisu saosecali sa mukama svog roda.
Bilo je, postovani senatore, ocigledno da su Srbi po ko zna koji put u
istoriji "sirak tuzni bez igdje ikoga". Bile su ugusene i sve nade u Rusiju.
Vladajuci Kremlj jos nije video pustos nasilnickog jednoumlja, gubitak
identiteta velikog ruskog naroda; jos manje je video da su odani mu Srbi bili
njegova najveca "kolateralna" ideoloska zrtva. Zrtva ideoloskog zanosa iza koga
su nastupali Kominternini doktrinari i njihov izabranik, tajnoviti Tito.
Utoliko vise jer je i staljinisticka, i gorbacovljevska, u jelcinovska Moskva
sve protiv Srba posejane lazi uzimala ozbiljno. I one koje su bile u opticaju u
zadnjoj deceniji XX stoleca. Mitovi o "velikosrpskoj hegemoniji", o Albancima
kao njenim "zrtvama" ziveli su u glavama postboljevickih "moskovskih liberala".
Prilazeci Vasem ofisu 1986, gospodine senatore, gajio sam veliku nadu da
cu pronaci sagovornika koji ce pomoci Vasingtonu da se oslobodi od
propagandisticki stvorenih predstava o Srbima i "njihovoj" Jugoslaviji. Nadao
sam se da ce se vasa velika zemlja okrenuti saznanjima koje je imao pred ocima
predsednik Ruzvelt kada je dobio prve izvestaje o genocidu nad Srbima, kada je
predlagao da se Hrvatska posle rata stavi pod starateljstvo OUN. Jedan od
takvih izvestaja, koji je pocetkom 1943. godine sacinio Hrvat Serdjo Krizman,
sadrzao je sledece podatke: da su Hrvati izmedju aprila 1941. i avgusta 1942.
ubili 600.000 Srba, Nemci 78.000, Madjari 30.000, Albanci 10.000, Italijani
20.000 Srba. Prilazeci Vasem ofisu zeleo sam da pokazem epilog ovog strasnog
zlocina, da je broj ubijenih do kraja rata bio bar udvostrucen.
Postovani g. Voinovicu, od navedene moje posete Vasoj zemlji do danas
desile su se mnoge tragedije, koje je umnogome prouzrokovala i politika
Klintonove administracije. Njihov epilog je: ostvarenje svih razbijackih
planova koji su Srpstvo pretvorili u "grdnu ljudsku razvalinu". Poruke sefa
Vase delegacije i Vase licno, nedavno izgovorene u Beogradu, govore da je na
Zapadu ostalo sve po starom:
Srbima se kao narodu, postovani senatore, preti i ratnim reparacijama,
iako svi oni, svi ljudi dobre volje znaju da im je gradjanski rat 1991-1995.
bio nametnut, kao sto im je bio nametnut i rat 1941-1945. Trazi se ratna
odsteta od naroda koji je jedva preziveo dva strasna genocida, cije se ukupne
zrtve u XX veku procenjuju na cetiri miliona mrtvih. Stoga, danas svi Srbi ove
izazove dozivljavaju kao bezdusna izivljavanja nad neduznom sputanom zrtvom,
jer znaju da za ratove 1991-1995. i 1999. godine mogu biti "krivi" samo zato
sto ponovo nisu dozvolili da budu poklani na spavanju. Trazi se odsteta od
naroda koji je svojom odbranom sprecio jos jedan genocid, ubistvo mozda novih
milion i po ljudi!
Postovani g. Voinovicu, i Vi nesrecnim Srbima postavljate uslov: ili
generala Mladica i druge generale-branioce novog Kosova, ili nastavljanje puta
gladi! Bojim se da ne vidite osnovno: istorijsku logiku kao opsti postulat
prirodnog prava coveka na odbranu nesrecniku srpskom suprotstavljate logiku
mocnika koji nastoji da preko tzv. srpske komandne odgovornosti potisne
odgovornost velikih rezisera "kriza", ratova; koji svoju odgovornost prenosi na
zrtvu. Zapostavljate sustinu egzistencijalne situacije i njoj odgovarajuce
logike, prirodno pravo naroda kao celine - pravo na samoodbranu po kome on kao
celina sticajem okolnosti dobija "komandnu funkciju". Situacije koje dovode u
pitanje biolosko prezivljavanje coveka starije su od svih pravnih regula.
Dragi senatore, krivica je na drugim stranama. Da su u gradjanskom i
verskom ratu 1991-1995. predsednik R. Karadzic, M. Krajisnik, general R.
Mladic, predsednik M. Martic i drugi predvodnici srpskog pokreta otpora sledili
samoodbrambeni nagon i htenja obicnog coveka, da oni ovako izazvanu ljudsku
lavinu nisu stavili pod kakvu-takvu kontrolu, srpska osveta za ranije nad
Srbima pocinjene genocide bila bi strasna. I S. Milosevic je delovao u funkciji
onemogucavanja totalnog osvetnickog sumraka; cak na stetu zapadnih Srba, jer je
objektivno - prihvatanjem kooperativnosti sa spoljnim izazivacima rata sputavao
njihovu pobedu.
Da su generali Pavkovic, Lazarevic, Lukic, Djordjevic i drugi
predvodnici otpora siptarskoj agresiji na Kosovu i Metohiji Srbe ostavili bez
zastite, nad njima bi bio izvrsen jos jedan masovni pokolj. Da su ih u periodu
1987-1998. pozvali na osvetu "starog i novog Kosova" Siptara danas tamo bi bilo
znatno manje. Mnogi bi nasli smrt, najveci broj bi se vratio tamo otkuda je i
dosao - u Albaniju. I ovde je komandnu funkciju imao narod, pa je snagom
slobodarske lavine brzo stavio pod kontrolu celu oblast. Imao ju je i prilikom
otpora NATO agresiji 1999. Kako prihvatiti izrucenje Haskom politickom
tribunalu one koji su voljom ugrozenog naroda dosli na njegovo celo. Takvi su i
oni kji su se tu nasli voljom ugrozene drzave, bez obzira kakav je rezim bio na
njenom celu. Srbi su duboko zbunjeni i razocarani u Ameriku, u ceo Zapad. Mnogi
se danas, posle sumraka boljsevizma okrecu novoj Rusiji koja se radja, koju
personifikuje V.V. Putin. Nije mali broj onih koji prizeljkuju pri!
stupanje kulturno-istorijski zasnovanom Savezu Rusije, Belorusije, Ukrajine,
Kazahstana (gde zivi oko 62 odsto Slovena) i Srbije (sa Crnom Gorom i drugim
srpskim oblastima). U situaciji koja namece ovakav savez se pojavljuje i kao
jedina spasonosna protivteza.
Pomognite, postovani Dzordze Voinovicu, postojbini svojih slavnih
predaka, da istina o narodu iz kojeg ste i Vi proistekli, dope do srca i duse
americkog coveka, pomognite da predsednik Bus koga su Srbi masovno pdorzavali
kao spasilacku nadu - kao nadu da ce prema neduznom i satanizovanom narodu
zaueti novi ljudski stav. I ja sam za jednu srpsku grupu u americkoj dijaspori,
koja je znatno pre izbora polagala nade u g. Busa, napisao "elaborat zelja".
Zaustavite trake "kaubojskog filma" u kome Srbi "ostre svoje otrovne strele", u
kome su predstavljeni kao "divlji Indijanci". Jedan takav sam licno gledao, u
kome je Karadziceva gusta kosa prikazana u vidu peraja ajkule, a Mladicevo
decacko lice kao obraz Kvazimoda. Kao istoricar skromno porucujem Vasoj
ekselenciji i preko Vas Americi, da su svi koji su na Balkanu pravili planove
bez Srba ili protiv njih lose prosli.
Ako zelite da se oduzite pravdi i svojim casnim precima, pomognite,
senatore, da velika Amerika preispita proslost i krene novim putem:
1. Da ozivi svoj plan "K" - jednako - "K" (Kosovo jednako Krajina iz
1994) onliko autonomije za Sipare Kosova i Metohije koliko i za Srbe Republike
Srpske Krajine (ove druge, kao i hrvatske autonomije i evropske regije).
2. Pomognite da se u skladu sa zapadnim demokratskim principima o
svetinji vlasnitsva, isti princip primeni i na Kosovu i Metohiji, te da se
srpskom narodu, crkvama i manastirima vrate od 1941-1987. godine uzurpirani
posedi. Uzurpirano je i ono sto je "prodato", jer je "prodaja" izvrsena pod
pritiscima. Ako se ovaj princip primeni i na nesrecne Srbe oko 70 odsto
teritorije Kosova i Metohije bice u njihovom psoedu. Aktuelni planovi o srpskoj
samoupravi na vrlo ogranicenim prostorima p0kazatelji su stanja duha malih
srpskih vodja, politike stalnog srpskog povlacenja.
3. Pomognite da se ostavi na miru Republika Srpska, jer je ona
alternativa prezivljavanja Srba u iz Jugoslavije izdvojenoj BiH. ako "bosnjaci"
zele apsolutizovanu "samobitnost" BiH, suprotstavite im jedino logicko resenje
- povratak ove oblasti ("Jugoslavije u malom") u sastav "Jugoslavije u velikom".
4. Medjunarodna konferencija o Kosmetu koju predlaze prof. dr M. Labus
svodi problem na "parce" (tako je veliki Slobodan Jovanovic karakterisao
celokupnu srpsku politiku); trazi resenje za ono sto nam je preostalo posle
svih albanskih zlocina Prenebregava cak i americki plan "K"="K". Trazi se,
zapravo, jos jedno srpsko povlacenje u neredu.
Sada je u javnoj orbiti i paralela: Kosovo jednako Republika Srpska, sto
znaci ponudu da se jedna temeljna srpska zemlja, Kosovo i Metohija (kolevka
drzavnosti i duhovnosti) "trampi" za drugu srpsku zemlju. I to za njeno parce,
tako "odrezano" da je skoro neodbranjivo. Da su i Bosna i hercegovina maticne
srpske zemlje, posebno govori cinjenica da su svi njihovi srednjevekovni
vladari bili Srbi; Srbin je bio i jedini katolik medju njima Stjepan
Kotromanic. I paralela Kosovo-Republika Srpska Krajina predstavlja trgovinu sa
srpskim zemljama, ali je bitna razlika to sto je Vojna krajina bila vekovima
srpska autonomija unutar Austrije odnosno Austro-Ugarske. Bila je srpski
branilac Evrope od Osmanlija, branilac koejg nova Evropa ostavlja na milost i
nemilost neprijateljima.
Medjunarodna konferencija ima smisla samo ako na dnevni red stavi sve
razvaline bivse Jugoslavije; ako podje od cinjenice da ovde Drugi svetski rat
jos nije zavrsen, da su naemti iz kraja 20. veka samo verifikovali
propagandisticke podale i na njima zasnovane belosvetske predstave. Da su
otvorila mnoge nove probleme koji ce eksplodirati onda kada se promeni opsti
sticaj okolnosti.
Da li, postovani g. Voinovicu, znate da sa naslednicom Treceg Rajha jos
nije potpisan mirovni ugovor, da ona jos nije platila ratne reparacije koje se
procenjuju na vise stotina milijardi doalra? Da li znate da je naslednica
Musolinijeve Italije ostetu platila, deo u teritorijama, i da su te teritorije
posle proslog i ovog rata ustupljene najvecem stetocini, naslednici Paveliceve
Nezavisne Drzave Hrvatske, a ne Srbima i Slovencima koji su bili najveci
stradalnici? Slvoenac Z. Jelincic s pravom pokrece ovo pitanje. Srbi moraju
biti obesteceni za milionske zrtve, za popaljena sela i srusene gradove, za
stare i najnovije nad njima pocinjene zlocine. To je dug i Hrvatske i
Muslimansko-hrvatske federacije. Za osudu je svako nedelo, ipak, zar nije
siptomaticno to sto se danas pokrecu hajke oko Srebrenice a niko i ne pokusava
da otkopa kosture oko milion Srba i desetina hiljada Jevreja Jasenovca i drugih
stratista Zasto?
Tuzna je ironija srpske sudbine, ironija "crnca" koji je tokom Drugog
svetskog rata upotrebljen protiv Italijana u korist najvecih svojih zulocinaca,
koji se tako omrazio sa narodom koji ga je voleo, a veliki pesnik D'Anuncije do
neba uzdizao. Mozda ce nova Italija imati u vidu i ovo i svoju sudbinu?
Medjunarodna konferencija o Jugosalviji treba da stavi na dnevni red
celokupno srpsko-hrvatsko pitanje, jer jednu trecinu Hrvatske naseljavaju od
iskona Srbi pravoslavci, dok drugu trecinu predstavljaju Srbi katolici (u
Dalmaciji, Dubrovniku, Slavoniji). Pitanje je zasto ovi drugi, zasto Dalmatinci
i Dubrovcani nemaju pravo na samoorganizovanje, da bi u EU psotali posebne
regije? Konferencija mora uzeti u obrzir i sudbinu teritorija koje je Hratska
prisvojila pomocu ucena sa Hitlerom i Musolinijem, 1939. (kada je nametnuta
Banovina Hrvatska), jer taj cin nikada nije verifikovan.Potonji dogadjaji su
pokazali da je te 1939. nametnuti okvir postao srpska klanica. Tada su
postojbinom Vaseg dede tekle krvave reke. Da li takve zlocine treba nekaznjeno
"verifikovati" u ime nove Evrope i prosperitetne Amerike!?
Postovani Dzordze Voinovicu, znajte da je postojbina Vasih predaka
raskomadana i u ranama i da jos uvek krvari, da gladuje; da je njeno sadasnje
stanje neuporedivo sa onim koje je vladalo u vreme kada je Vas deda napustao
Krajinu.
Tada je njegova domovina bila deo Austro-Ugarske Carevine, ali u
slobodarskom poletu, koji su bile podstaknule srpske bune i ratovi tokom 19.
veka, koji su pretvorile u svetionik velike srpske pobede u Balkanskom i Prvom
svetskom ratu. Svi Sloveni Dvojne monarhije bili su tada na nogama. Tada su
krajiski katolici bili zadrzali srpska osecanja, kao sto su ih zadrzali i
Sokci-Slavonci. U Dalamciji je na popisima bilo blizu 90 odsto Srba obe vere; i
oni u zapadnoj Hercegovini (odakle su se klerikalnim putem potom izlegli
srbofobi) bili su Srbi. (Ustvrdio je to i hrvatski prvak Antun Radic.) A danas
Vase Krajine vise nema; Slavonija, Baranja, Dalamacija i Dubrovnik vise nisu
srpski. BiH, zemlja "Srba tri verska zakona" je rascerecena. Od srpskog jezikak
prizvedena su dva nova - hrvatski i bosnjacki.
Kada je Vas deda napustao rodni kraj u Madjarskoj, proces madjarizacije
Srba, Slovaka i drugih jos nije bio zavrsen. Svi Srbi su znali da je Sibinjanin
Janko njihov junak ("sin Vuka i unuk viteza Srba"), da je Srbin bio i njegov
sin Matija Korvina, madjarski kralj; da je Srbin po ocu i Slovak po majci bio i
Aleksandar Petrovic (Sandor Petefi), najveci madjarski pesnik; da je prilikom
razgranicenja Jugoslavije i Madjarske mnogo vise pravih i polumadjarizovanih
Srba ostalo iza madjarske granice.Danas belosvetski manipulanti pokrecu i tzv.
madjarsko pitanje u Vojvodini, uprkos cinjenici da je ne samo ova Donja
Panonija bila Srpska (i danas je oko 80 odsto), nego je vecinski srpska bila i
Gornja Panonija (danasnja Madjarska). Svojim stalnim pravdanjima i povlacenjima
aktuelni srpski politicari prosto mame kalkulante.
Kada je Vas otac, senatore, napustao rodni kraj Srbi su bili vecina i u
temisvarskom i aradskom Banatu, i oni u dolini Olte su postovali svoje srpsko
poreklo; u Trgovistu, nekada gradu srpskih trgovaca, ziveli su mnogi sinovi i
kceri osnivaca. Danas belsovetski mangupi pokrecu i "vlasko" i "rumunsko
pitanje", da bi razbili bratstvo naroda zasnovnao i na etnickim simbiozama.
Kada je u Ameriku odlazio Vas deda u Staroj Srbiji i Macedoniji ziveli
su uglavnom Srbi i "Turci" (vecinu ovih drugih predstavljali su islamizovani
Srbi). U Debarsko-veleskoj eparhiji, na primer, 1908. godine zivelo je 24.585
Srba; imali su 64 crkve i jedan manastir. Danas Srba tamonema, a njihove crkve
postale su makedonske. Srbe je ovde progutao frojdovski sindrom"narcizma malih
razlika", zaslepljujuci ih toliko da nisu ni primecivali siptarski val koji je
sa svih strana nadolazio.
Kada je u Ameriku odlazio Vas deda, postovani senatore Voinovicu, u
mojoj Crnoj Gori ziveli su Srbi i "Turci" (ovi drugi su bili uglavnom
islamizovani Srbi). Pisalo je to i u americkom pasosu mog oca. U Boki kotorskoj
bilo je nesto katolika. U Skadru i vecem delu severne Albanije ziveli su Srbi.
U Malesiji katolici, ciji je duhovni vodja bio "biskup barski - primas srpski".
Na objediniteljskoj podgorickoj skupstini 1918. godine ucestvovalis u Srbi
pravoslavci, Srbi muhamedanci i Srbi katolici. Donedavno je u ovoj "srpskoj
Sparti" bilo proskribovano i srpsko ime u korist titovsko-crnogorskog, koje je
.... imenitelj i vrhunskih "nacionalnih" institucija. Danas su se tamo pojavili
i neki "dukljani", ocigledno u skladu sa zakulisnim planovima da se narod
iscupa iz srpskih korenova i podvrgne proveravanju i odnarodjavanju.... Strane
planere danas slede politikanti crnogorske pozicije u funkciji neutralizacije
SRbije i Srpstva.
Postovani g. Voinovicu, u zemlji Vasih predaka dugo je na delu
"socijalni inzenjering" proveravanja i odnarodjavanja Srpskog naroda. Oni koji
ga sprovode podsecaju umnogome na srednjevekovne nasilnike. Zaklinjuci se u
evropske i evroatlantske integracije idu linijom "paralelizma" koji dovodi u
sumnju evropski integralizam. I "njihov ekumenizam" podseca na rimocentralizam
prevazidjenog oblika. Mnogi su na delu unistavanja jednog drevnog naroda, koji
na karolinskoj karti iz 814. zauzima najveci deo Balkana i deo danasnje
Nemacke. Molim Vas, dragi senatore, da Vasoj velikoj zemlji predocite ove
radnje, upucujuci je da ne izvlaci zakljucke iz danasnje srpske politicke
pometenosti i malodusnosti, jer to nije izraz karakternog sklopa jednog
viteskog naroda, nego stanje zbunjensoti koje odredjuje i suzena politika
njegovih vodja. Pomognite saplemenicima Vaseg dede u velikoj nevolji koja ih je
snasla; preduhitrite moguce socijalne pobune sa nepredvidivim implikacijama.
Neprav!
icno satanizovani i optuzeni narodi imaju pravo na svkai otpor. Pomognite da
se Srbi ponovo okrenu Americi, onoj koju personifikuju Vasington, Dzeferson,
Ruzvelt... Nepravicno povredjeni mali narodi dugo pamte. Pomognite da se
Amerika vrati sebi.
(Autor je pisac desetak knjiga iz istorije medjunarodnih odnosa
Jugoslavije i Srba u XX veku. Nedavno je u Moskvi izasla nejgova knjiga "Razval
Jugoslavii 1918-2003", koju je pisac predgovora akademik I.R. Safarevic nazvao
"izuzetnom", a veliki ruski knjizevnik V. Belov "originalnim naucnim i
literalnim delom".)
P O D A C I O A U T O R U P I S M A
Dr. Veselin Djuretic je neobicna pojava u novijoj srpskoj istoriji. Poreklom iz
Crne gore, on je prvi ukazao na antisrpski âsocijalni inzenjeringâ kojim se
razbija srpsko etnicko bice, odvajajuci od kompaktnog tela srpstva najpre Srbe
rimo-katolicke veroispovesti, zatim Srbe muhamedanske vere, potom Makedonce i,
na kraju, Srbe Crnogorce.
Dr. Djuretic je napisao, i objavio, cetrnaest obimnih knjiga iz jugoslovenske i
srpske istorije. Pomenucemo nekoliko knjiga od kapitalnog znacaja za
razumevanje dogadjaja koji su oblikovali sudbinu srpskog naroda u proslosti do
novijih vremena. Takva su dela: âVlada na bespucuâ (1982), âSaveznici i
jugoslovenska ratna dramaâ, u dve knjige(1985), koje su potom prestampavane u
vise âpiratskihâ izdanja, potom âKosovo i Metohija u mrezi politickih
manipulacijaâ (1989), âRazaranje srpstva u XX veku (1992), knjiga koja je
prevedena na engleski ( âDemolition of Serbs in the Twentieth Centuryâ,
Chicago, 1994), âUpotreba Rusije i Zapadaâ ( 1998 ), âRazval Jugoslavii
1918-2003â, na ruskom (2003, Moskva). Pored ovih kapitalnih dela, autor je
objavio vise od stotinu clanaka i studija i napisao je brojne naucne elaborate
za razne medjunarodne organizacije, ukljucujuci i Medjunarodnu komisiju za
Balkan.
Dela Dr. Djuretica dobijala su znacajna naucna priznanja, medju njima i nagradu
âSlobodan Jovanovicâ, koja mu je dodeljena 1992. godine za knjigu
âSaveznici i jugoslovenska ratna dramaâ. Ova knjiga je izazvala burnu
polemiku u Jugoslaviji i partijsku komunisticku kampanju koja je dovela do
zabrane distribucije knjige, ali koja je ipak izasla na svetlost dana
zahvaljujuci âpodzemnimâ izdanjima. Ugledni istoricari su ovo delo
smatrali prvim naucnim pristupom u razbijanju okorelih mitova, legendi i
steroptipskih konstrukcija kojima je Titov rezim decenijama obmanjivao ceo svet.
Jedan ugledni akademik je izjavio da se moderna srpska istoriografija moze
podeliti â na onu pre Djuretica, i onu posle njegaâ.
Kao humanista, Dr. Djuretic je bio pocastvovan i drugim, moralnim, priznanjima,
kao sto su Krst milosrdja Republike srpske, Orden Njegosa prvoga reda, Medalja
casti i rodoljubljaâ, za zasluge ucinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda
i druge. Dr. Djuretic je, takodje, i pocasni Senator Republike srpske.
Tika Jankovic
8. decembar, 2004
San Jose, Kalifonija
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
