ENCODING (UTF-8) КАКВИ СУ ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКТИ ЕМИГРАЦИЈЕ
Живимо од извоза деце Новац који емиграција шаље у Србију, парадоксално, „помаже” да се нација понаша неодговорно према себи, својој деци и својој будућности У Србији се често изражава незадовољство слабим учешћем емиграције у домаћим приватизационим процесима. С друге стране, ни емиграција није задовољна третманом који у Србији има. Неспоразум је логичан и настаје увек када се у један сурово рационалан процес уносе емоције и сентимент. На финансијском тржишту се промеће новац, а не патриотизам и носталгија. Ако се приватизација остави по страни и тајкунима, емиграција снажно учествује у економском животу Србије. Кроз дознаке или у џепу, овако или онако, у Србију стиже измећу 2 и 3 милијарде евра годишње. Прецизне статистике нема, постоје само процене. Ово је свакако више од онога што Србија добија од инвеститора и донатора заједно. У овом тренутку Србија има само један „светски” производ, а то су људи. Они улазе свуда и много лакше од домаће робе. Када пређу границу, Срби се „унормаљују”, заборављају погубне фразе типа „нисам ја учио школу да вама овде...” или још чувенију „нико не може да ме тако мало плати колико ја .....”. У емиграцији, Срби се углавном не жале – раде и штеде. Феномен велике емиграције је у Србији одавно присутан. У платном билансу „старе” Југославије, дознаке из иностранства биле су једна од најважнијих ставки и потпора. Како је држава била озбиљнија и добро разумевала суштину и социологију проблема, за емиграцију се користила кованица „радници на привременом раду у иностранству”. Југославија се и врло активно опирала сваком покушају асимилације Југословена у земљама имиграције, верујући, или правећи се да верује у њихов повратак. У међувремену, број емиграната је порастао, променила се и њихова структура, па је међу њима огроман број најбоље школованих. Нико више ни не крије да емиграција није привремена, а никога, чини се, није ни превише брига. Србија нема поуздану статистику, можда и боље, јер би прецизне цифре биле поражавајуће. Иза сваког одласка и живота у емиграцији крију се личне драме, како оних који су отишли, тако и оних које су емигранти оставили иза себе. То је тешка, мучна понекад и ружна прича – од тога се прави лепа литература. Тема овог текста су финансијски ефекти емиграције. Они су фантастични, или тако на први поглед изгледа. Када извезете робу из Србије, у њеној вредности је и оно што се морало увести за њену производњу – сировина, амортизација машина набављених у иностранству, итд. Нето ефекат извоза је увек знатно мањи од вредности извезене робе. Када странци инвестирају у Србију, профит и парапрофит (плаћања по основу лиценци, техничке експертизе, надокнада за управљање итд.) опет се враћа у земље из којих је капитал дошао. Када се Србија задужује, кредит се мора вратити, мора се платити камата и морају се трпети сва условљавања која уз то иду. Свега тога у дознакама емиграната нема. Шаље се „чист” новац, неоптерећен трошковима, неусловљаван било чиме. На први поглед, све изгледа идилично – да човек пожели да се овај „извозни” тренд настави, а наставља се без обзира на жеље. Предности су вишеструке и нису само економске. Одлазак у емиграцију смањује број незапослених у Србији, па је статистика мање страшна. Политички ефекти су такође сјајни. Ефективно гласачко тело је сужено, а његова структура мање компликована. Како одлазе најобразованији, дакле и најкомпликованији, све је мање тешких питања, захтева и очекивања. Медијска манипулација је тиме много лакша и успешнија. Носталгични емигранти лакше опраштају политичка непочинства у земљи матици и не зановетају, сретни што имају сентиментално уточиште. На политичкој и привредној сцени је мања конкуренција и мања гужва. Много се више може добити са много мање квалитета – згодно за оне који не воле конкуренцију, а ако ћемо право, ко је воли. Нажалост, ништа није идилично. „Расходна” страна емиграције је катастрофална. Сваки емигрант је са собом однео знање које су претходне генерације финансирале. Део кључног капитала мале земље, а то је управо знање, тако одлази заувек. Отишао је капитал који је најважнији извор стварања вредности. Када би валоризовали тај капитал, платнобилансне радости дознака биле би мање. Србија је на губитку. Да је та врста прихода добра, развијени би већ применили исти метод, а Србија би била пуна Немаца, Канађана и других. Одлазећи, емигратни нису повели и родитеље са собом. Све и да јесу, нису их скинули са листе пензионог фонда, или здравственог осигурања. Њихове трошкове у земљи неко мора покривати, а новац који се родбини шаље не иде у касу узајамне помоћи, ни у буџет Србије. Они који су остали сада издржавају и своје и туђе родитеље, бар када су пензије и здравство у питању. Издржаваних је тако све више, а радно способних све мање. С друге стране, тамо далеко, имигранти плаћају порез и јачају туђе пензионе системе, здравство, школство итд., помажући и себи али и онима којима помоћ баш и није преко потребна. Лавовски део онога што имиграција ствара остаје у земљи имиграције и уграђује се у друштвени производ тих земаља. Само мали део створеног се враћа у Србију. Отишао је и „фертилни капитал” да поправи наталитет оних чији је наталитет ионако виши од нашег. Све и да се наталитет не поправља, поправља се однос запослених и пензионера у земљама имиграције. Није случајно да мудри Чеси позивају младе српске стручњаке да се са породицама уселе у Чешку. Неко мора надоместити низак наталитет у развијеним земљама и унети потребни људски капитал. Ко ће помоћи Србији? Новац који емиграција шаље у Србију, парадоксално, „помаже” да се нација понаша неодговорно према себи, својој деци и својој будућности. Да овог прилива нема, Србија не би могла имати тако лежеран однос према раду, платном билансу, задужености и незапослености. Тај новац не остаје у Србији, бар не док Србија има трговински дефицит, а има га стално. Србија користи тај новац да би увезла робу, платила камате итд., па се новац враћа одакле је и дошао, помажући производњу земаља извозника. У економском смислу, готово је свеједно да ли емиграција шаље Србији новац, или пакете са робом – ефекат на домаћу привреду је минималан, изузев што покрива катастрофалне грешке економске политике. Србија тако наставља да живи преко својих могућности, финансирајући се извозом деце – неком врстом консензуалног „данка у крви” новог доба. Небојша Катић Финансијски консултант, Лондон http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> $15 provides a child with safe, clean water. Your gift can make a difference. http://us.click.yahoo.com/LSmZ0B/icGMAA/E2hLAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
