Vesti pod šlemom Pentagon plaća kompanijama koje vode bivši obaveštajci da po svetu plasiraju “dobre informacije” koje će pomoći da, kao u Iraku, išamarani postane zahvalan za dobijene batine
Upitan zašto je tokom napada na Beograd bombardovan studio RTS, tadašnji portparol NATO-a Džemi Šej izjavio je da RTS nije bio uračunat u medije, jer je popunjen “službenicima vlasti, plaćenim da proizvode propagandu i laži”, naveo je nedavno Entoni Dvorkin, izvršni direktor projekta Zločini rata. Dvorkin je na ovaj kriminalni događaj iz vremena agresije na Srbiju podsetio prošle nedelje, pobuđen vestima da je predsednik SAD Buš “možda predložio bombardovanje sedišta arapske televizijske stanice Al Džazira” – zbog toga što Al Džazira izveštava o aktivnosti iračkih pobunjenika. (Pobunjenici destabilizuju poredak koji se pokušava uspostaviti posle američko-britanske agresije na Irak.) IZGOVOR ZA ZLOČIN: Bušov “mogućni predlog” podigao je veliku prašinu u svetu (možda srećom po Al Džaziru!). U opštoj uzbuni u javnosti SAD i Evrope minulih dana, zbog takvih i sličnih doprinosa Bušove administracije “novijoj teoriji ratovanja” (uključujući i hvatanje svuda po svetu proizvoljno osumnjičenih, i, potom, iznuđivanje zahtevanih priznanja njihovim mučenjem u “tajnim zatvorima”) – publikovan je u “Internešenel herald tribjunu” i ovaj prilog istraživača Zločina (počinjenih) u ratu. Zanimljiv je zbog ključnog pitanja – jesu li slične epizode ratnog obračuna s medijima zločin ili nisu? Jesu, smatra Dvorkin. I evo šta još kaže. Slučaj bombardovanja RTS-a dospeo je posle rata pred Sud u Hagu. Istraga je “izjavila da je toranj RTS-a bio deo (srpske) vojne komande i sistema kontrole, i prema tome legitimni cilj” (NATO napada). Vođe koalicije su na sličan način opravdavali i napad na televiziju u Bagdadu – “kao napad na komunikacioni sistem iračkih oružanih snaga”. Sumnja je, međutim, nadživela ponuđena opravdanja i u jednom i u drugom slučaju. Istraživač smatra da je “pravi motiv (uništenja) bio – zaustaviti emitovanje protivnikove verzije rata svojim građanima”! Pravo napadnutog da u ratu saopštava sopstveno viđenje stvari legitimno je, zaključuje se iz navoda ovog autora. A česti napadi na televizijske i radio-stanice samo potvrđuju da je u savremenom ratu “važno kontrolisati (masovni) doživljaj sukoba”. Izgovori da bombardovane stanice služe mobilizaciji neprijateljski raspoloženog stanovništva i emitovanju propagande korisne neprijatelju su samo to – izgovori. “...Međunarodno pravo čini jasnim da takvi argumenti ne nude valjani razlog za napade na medijske organizacije – i činiti to, pozivajući se na slične razloge, uistinu je ratni zločin!” Toliko o ovom jednom gledištu. Dvorkinovo mišljenje je, međutim, aktuelno ne samo kao stav o nečem tragičnom što je bilo, već i skretanjem pažnje na savremeni značaj kontrole nad masovnim doživljajem sukoba. Čini se da baš ta navedena pojedinost može malo osvetliti zašto Bušova vlada već dugo pokušava da uniformiše i uvede u ratni borbeni poredak i novinsku informaciju – u čemu je takođe (uz aferu povodom iznuđivanja priznanja silom, i aferu povodom naloga za prisluškivanje i samih američkih građana) baš ovih dana zatečena. Reč je o desetinama, o stotinu i više miliona dolara investiranih u “ispravan” doživljaj sukoba u masovnoj svesti Iračana. Ili, da bude sasvim jasno – uloženih u ostvarenje očekivanja da išamarani postane zahvalan za dobijene batine. NOVINARI VOJNICI: Priča o uterivanju svesti u kalup probila se u javnost zahvaljujući istraživanju nekih od američkih najuticajnijih listova, među kojima i “Wujork tajmsa”, koji je skrenuo pažnju na medija centar u Fajetvilu, u Severnoj Karolini, ravan po reporterovom opisu (Džef Gert) “bilo kojoj globalnoj komunikacionoj kompaniji”. Oprema u studijima deo je tehnološki najsavremenijeg što postoji. Producenti pripremaju svakodnevnu mešavinu muzike i vesti, upakovanu za prebacivanje mreži “prijateljskih” radio i televizijskih stanica. U Bagdadu i Kabulu pisci novina i magazina komuniciraju jedni s drugima posredstvom sistema tele-konferencija. Pred njihovim zgradama su kamioni-studiji, opremljeni najboljim uređajima, spremni da pojure na mesto prvog sledećeg kriznog događaja. Ali – “centar nije deo novinske organizacije nego je vojna operacija, a ti pisci i producenti su vojnici”. U američkom Fort Bragu je stacionirana “jedinica za psihološke operacije, jačine 1200 ljudi” – čiji je zadatak ono što njeni pripadnici “nazivaju ‘istinitim porukama’ za potporu ciljeva SAD, mada njen komandant priznaje da su te storije jednostrane i (da je) njihovo američko sponzorstvo prikriveno”. “Mi svoje nazivamo informacijama, a neprijateljevo propagandom”, citiran je pukovnik Džek Sjum (juna meseca) “komandant Četvrte grupe za psihološke operacije”. Pukovnik se uzgred požalio da “čak i u Pentagonu” ima PR profesionalaca koji o tome čime se jedinica bavi “ne misle najbolje”, smatrajući njene pripadnike “lažljivim, prljavim prevarantima”. PRIVATNI DRŽAVNI BIZNIS: Vlada SAD – zemlje u kojoj sloboda štampe i nezavisnost suda uživaju nesalomivu zaštitu američkog ustava – ne žudi razumljivo za tim da dejstva “lažljivih, prljavih prevaranata” budu pred očima američke javnosti. Mogu se zamisliti neprilike koje bi administracija mogla imati objašnjavajući Amerikancima da je u njihovom nacionalnom interesu da budu tajno prisluškivani! Vladini nadležni faktori, pokaže li se neopovrgnutim to što američka štampa danas upravo piše, ugovaraju “usađivanje u svest” s privatnicima – često bivšim pripadnicima američke ili neke savezničke vojske ili službe bezbednosti. To čega se naručilac posla javno ustručava, privatnici će obaviti za pare. Wihove firme su akteri tržišta. Osim toga, mogu se po potrebi rasformirati i iščeznuti, da bi se, kao reka ponornica, lako pojavile pod nekim novim imenima. Ako su u pitanju prizori sadističkog i seksualno-nastranog iživljavanja nad zatvorenicima bez odeće, što smo nedavno mogli videti na televiziji u formi procesa “obrade” zarobljenih Iračana – uz izgovor na “psihološku posustalost” američkih čuvara “pod pritiskom napetosti rata”!? – lakše je, dabome, kada trag vodi, ne prema državi, već prema nekoj tamo privatnoj firmi. U procesu “ispiranja mozgova” u Iraku figurira nekoliko takvih imena. Jedno je, recimo, Linkoln grupa, stacionirana (naveo je britanski “Gardijan”) u Vašingtonu. Drugo je Grupa Rendon (devedesetih angažovana za unutariračku kampanju protiv Sadama Huseina), s centrima u Vašingtonu, Londonu i Pakistanu. I jedna i druga popunjene brojnim bivšim obaveštajcima. Prema “Gardijanu”, ključni strateg Linkolna “u prikrivenim operacijama plaćanja Pentagona iračkim novinama i novinarima za publikovanje storija-‘dobrih vesti’ o rekonstrukcionim naporima (anglo-američke) koalicije” je izvesni Endru Garfild, bivši oficir britanske vojno-obaveštajne službe. Od 1979. do 1990. Garfild je bio obaveštajac, angažovan uz ostalo i u Severnoj Irskoj. Sada je viši direktor za “uticaj iznutra”, angažovan u Linkolnu. Linkoln je dobio ugovor Pentagona od 100 miliona dolara (plasirao je oko 1000 članaka u iračkim novinama, pozvao se “Gardijan” na “Los Anđeles tajms”), međutim, “izgleda bez znanja Bele kuće”. Rendon je potpisao i ugovor na 27,6 miliona dolara s Generalštabom združenih snaga (u Iraku) – za angažovanje “fokus-grupa” širom sveta, koje bi analizirale i obraćale pažnju na medije, kao što je, na primer, Al Džazira u Kataru. SEBIČNI REFREN: Proizlazi da Bela kuća troši velike novce, a onda pipka u mraku stalne neobaveštenosti o naručenim tajnim poduhvatima. Mada je čitava kampanja pokrenuta “iz Bele kuće, koja je ubrzo posle napada 11. septembra osnovala tajni panel, (zadužen) da koordinira informacione operacije Pentagona, drugih vladinih agencija i privatnih ugovarača”, naveo je Džef Gert iz “Wujork tajmsa”. Nešto kasnije, novookupljeni panel pojavio se pod imenom Koordinacionog komiteta za kontraterorističku strategiju informacionom politikom, okupivši “članove iz Stejt departmenta, Pentagona i obaveštajnih agencija”. Rendon se obreo u ulozi savetodavca “podgrupe (Komiteta) za pitanja kontrapropagande”. Grupa je čak ispitivala efekat reči predsednika Buša. Pokušavala je da utiče da šef države ne završava (kao što mu je običaj) svaki svoj govor refrenom: “Blagoslovi, bože, Ameriku!” Držalo se da to može zvučati sebično onima daleko “preko okeana”. Ključni zahtev izvođačima radova u pridobijanju “osećanja muslimanskog sveta” je da se ni u kakvom pozivanju na izvore, isticanju argumenata i sličnom ne sme pominjati ime Sjedinjenih Država. Amerika, čija je vojna akcija u Iraku navodno pozdravljena od stanovništva, prikriva identitet – bojeći se da i samo pominjanje SAD izaziva odbojnost kod “oslobođenog iračkog naroda”. “Mnogi muslimani vide danas Vašington kao nešto vrlo blisko onom što oni karakterišu autoritarnim režimom u Saudijskoj Arabiji, Egiptu i drugde”, kaže se u članku “Wujork tajmsa”. U potpisu isporučilaca “dobrih vesti” specijalno osnovanim ili kupljenim medijima na terenu, figurirale su zbog toga agencije čije se poreklo nije moglo utvrditi – na primer, Međunarodni informativni centar. SKUPE AVANTURE: Kolika je korist od ovog propagandnog rata Bušove administracije? Možda su neku korist, izraženo novcem, imali pojedini irački listovi i pojedini irački novinari, unajmljivani za po 400 do 500 dolara mesečno, da ispod američkog teksta na arapskom stave sopstveno ime i prezime. Masa populacije kojoj je ta roba namenjena “ipak zna” da je to što im se nudi da usvoje – američka propaganda. Dakle, iračka masa zadržava sopstveno viđenje karaktera američke invazije. Pitanje koje povodom svega može biti postavljeno glasi, prema tome, drugačije – koliko će ove avanture američke administracije, ne samo propaganda, već i “obrada” živog ljudskog “materijala” torturom, ili tajno prisluškivanje Amerikanaca, koštati samu Ameriku? Blagoslovi, bože, Ameriku, izgleda da je njen slobodarski prestiž u pitanju. Petar Popović http://www.nin.co.yu/index.php?s=free&a=2869&rid=6&id=5355 ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> For $25, 15 Afghan women can learn to read. Your gift can make a difference. http://us.click.yahoo.com/_smZ4B/SdGMAA/E2hLAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
