POLITIKA
6. 2.
ЕНЕРГЕТСКИ ПЛАНОВИ ХРВАТСКЕ
Комшиница нуклеарка
У Ердуту, на самој граници Хрватске и Србије, локацију су још
пре двадесетак година обилазили стручњаци Међународне агенције за атомску
енергију. Локацију између Иванић-Града и Дугог Села, на левој обали Саве,
само 30 километара од Загреба, предвиђају као другу могућност за „смештање”
нуклеарке
Зашто Европи и свету треба нуклеарна енергија? Чињеница је да је
Русија са највећим резервама нафте и гаса. И то, да је блискоисточни „регион
још увек нестабилан. Хтела-не хтела, Европска унија препоручује земљама
чланицама „безбеднију” варијанту – нуклеарке! Став ЕУ је јасан: смањити
зависност од увоза нафте и гаса.
Нема сумње, постојећи извори електричне енергије се исцрпљују.
Нова налазишта гаса нису трајно решење. Наши суседи Хрвати су то, изгледа,
на време схватили.
Управо је објављен план за изградњу хрватске нуклеарке на
Дунаву, на самој граници са СЦГ – код Ердута! У оптицају су, наводе хрватски
медији, четири локације. Могућност да Хрватска реализује пројекат градње
властите нуклеарке је врло извесна, а предвиђени завршетак радова је 2015.
година.
У оквиру Стратегије привредног развоја до 2010. године, у Србији
би требало за три пута да се повећа и коришћење обновљивих извора енергије,
али је и то мање од европских стандарда. Много се говори о рационалној
потрошњи и штедњи, која помаже, али под условом да постоје алтернативни
извори. У Србији је тренутно најприхватљивија идеја о изградњи малих
хидроелектрана, али на њима се не може заснивати снабдевање индустрије или
већих погона. Зна се да Србија има потенцијал ове врсте од око 1.500
гигават-часова годишње. И то, да се њихова градња исплати ако се истовремено
користе за водоснабдевање и наводњавање.
Када се у ЕУ разговара о изворима енергије, ту нема много
заједништва. Француска се залаже за то да се граде нове нуклеарне електране
и њих не занима гас, јер од њега не зависе. Слично раде и остале земље које
воде рачуна о сопственим интересима.
Док криза не досегне критичну тачку и док људи имају довољно
струје за основне потребе, алтернативни извори енергије их не занимају.
Међутим, ова зима (а изгледа и све наредне) и поред ефекта глобалног
загревања, у земљама ЕУ прави велике проблеме. Рекордно ниске температуре,
обиље снежних падавина, и слично, као да потврђују предвиђање Међународне
агенције за енергију (ИАЕА). Експерти, наиме, сматрају, да ће до 2030.
године глобална потрошња енергије порасти за 60 одсто, а да се 85 процената
данас још увек добија од, за околину врло опасне, нафте и угља, и еколошки
нешто чистијег гаса. С тим у вези настаје и проблем испоруке и зависности од
ових енергената који дотичу из других региона. Француски пројекат за
решавање енергетске кризе уводи три кључна фактора сваке одговорне
енергетске политике: сигурност снабдевања, бригу за околину и конкурентност.
У Бриселу наглашавају да је темељни задатак ЕУ да свима обезбеди
нормалан живот, а свакако и редовно снабдевање енергијом. Веома је важно у
овом домену осигурати високе стандарде јер се уласком нових држава у ЕУ то
теже постиже. Да ли је ово увод у „нови ултиматум који је ЕУ упутила
Хрватској”, како пише загребачки лист Глобус?
ЕУ нуди Хрватској финансијску помоћ за градњу нуклеарке која
мора започети до 2015. године. О хрватском приступу нуклеарној енергији ових
дана у Бриселу са европским званичницима већ су разговарали стручњаци
хрватског Института за енергију. Очекује се и посредовање лобија који би
припремио стратегију за овај велики подухват. Зашто Хрватска мора да пређе
на производњу нуклеарне енергије?
Протокол из Кјота, којим се управо нуклеарна опција заговара као
најчистија и најсигурнија, јесте обавеза сваке државе чланице. Други разлог
је значајнији. Ради се о енергетској стратегији Европске уније која
намерава, уз помоћ нуклеарног лобија, да убрза изградњу нових нуклеарки у
Европи.
И док се у Министарству рударства и енергетике Србије не
размишља о градњи нуклеарних електрана (у усвојеној стратегији енергетског
развоја до 2015. године не помиње се употреба нуклеарних компоненти), у
Хрватској већ знају могуће локације за своје нуклеарке.
У Ердуту, на самој граници Хрватске и Србије, локацију су још
пре двадесетак година обилазили стручњаци Међународне агенције за атомску
енергију. Локацију између Иванић-Града и Дугог Села, на левој обали Саве,
само 30 километара од Загреба, предвиђају као другу могућност за „смештање”
нуклеарке. Обе локације већ се двадесетак година спомињу као могућа места, а
идеја о потреби производње нуклеарне енергије налази се и у хрватској
Стратегији енергетског развоја за 21. век.
Према подацима ИАЕА за 2005. годину, у свету је у погону била
441 нуклеарна електрана с укупно инсталираним капацитетом од 367.422 Мwе, а
двадесет пет нуклеарних јединица је било у изградњи.
Према извештају из 2005. године, више од две милијарде људи
широм света нема приступ електричној енергији, што је трећина светске
популације. Потражња за енергијом у свету стално расте. Посебно нуклеарне,
која производи око 17 одсто електричне енергије у свету и тиме смањује
испуштање за 1,8 милијарди тона CО2 годишње. Само у ЕУ, нуклеарна енергија
ограничава емисије CО2 за око 500 милиона тона.
Мирјана Николић
научни сарадник
и публициста
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
