http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=27163&r=40.htm
Политика Друштво Београд, уторак 28. фебруар 2006. ПОВРАТАК СРБА У ХРВАТСКУ Непожељни код куће У ТВ емисији „Латиница", на узорку од 3.556 гледалаца чак 77 одсто њих се изјаснило против повратка својих избеглих комшија. – У СЦГ потцењен избеглички проблем Релевантне хрватске странке на политичком изборном тржишту чувају се, не толико вербалних, колико практичних потеза који би се могли означити као србофилски, а у пракси би шире отворили врата повратку. Стога нема активне политике и практичног односа према решавању многобројних проблема повратка Срба у Хрватску и уклањању разноврсних препрека које стоје на том путу. Оно што се чини у том правцу није аутентично, својевољно, већ је изнуђено, односно чини се углавном због неких, за хрватску власт, ширих и много важнијих циљева на путу прикључења Европској унији. Ово каже Ратко Бубало, председник Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију из Новог Сада, асоцијације која као извршни партнер Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице пружа правну помоћ избеглицама и расељеним лицима у Србији. Колико пара... И сам дели избегличку судбину с обзиром на то да је дошао с породицом из Загреба у Нови Сад 1994. године. Пре тога је радио у хрватском Сабору, па је добар познавалац прилика у области могућности повратка избеглица и прати ову проблематику и често иступа у јавности. Тако је наш саговорник недавно учествовао у емисији „Латиница" Првог програма Хрватске телевизије. Она је имала изузетно помирљив ток с много толерантних излагања у вези с повратком Срба у њихов завичај. Онда је на самом крају, кад су сумирани резултати изјашњавања гледалаца, испало да је већина хрватског становништва против повратка избеглих Срба. – Да је атмосфера за повратак Срба у Хрватску и даље лоша показују и најсвежији подаци из „Латинице": на репрезентативном узорку од 3.556 гледалаца њих 77 одсто се изјаснило против повратка Срба у Хрватску, а свега 23 одсто за повратак – наводи Бубало. Према његовим речима, у последње време поједини политички челници и представници актуелних државних власти у Републици Хрватској изјављују да повратак није више политичко и правно питање, него економско. – То је једна, у суштини, политичко-пропагандна редукција која одговорност за повратак избеглица пребацује углавном на леђа међународне заједнице, у стилу „колико пара, толико повратка". Економски моменат не може се занемарити, али он није једини и искључиви услов и препрека повратку. Тако се покушава створити алиби за нечињење и прикривају се многе политичке и правне препреке повратку. На пример, ако је у БиХ омогућено враћање станова носиоцима станарских права, зашто се то не може обезбедити и у Хрватској, нарочито у подручјима Крајине где није било откупа станова у друштвеном власништву? Уместо да се питање одузимања станарских права избеглих и прогнаних Срба третира као питање људских права, хрватска власт покушава да стави тачку на то питање, третирајући станарско право као комунистички реликт прошлости, покушавајући да се људска права избеглица редукују на хуманитарни проблем који ће се решавати као акт милосрђа и добре воље државе – појашњава Бубало. ...толико повратка – Као што је то недавно указао шеф мисије ОЕБС-а у Хрватској Хорхе Фуентес, просечно се сваки трећи дан у Хрватској догоди етнички мотивисани напад на Србе. Осим тога, још неотклоњене нејасноће и контроверзе у примени Закона о општем опросту стварају несигурност и страх од хапшења код потенцијалних повратника. На жалост, није сасвим напуштена и пракса да се кривично гоњење и суђење користе и као инструменти реваншизма и колективне одмазде, полазећи при томе од колективне кривице Срба. То се види и у двоструким стандардима оптуживања за иста или слична кривична дела учињена у периоду од 1991. до 1995. године. У случају кад су Срби оптужени дела се квалификују као озбиљно нарушавање међународног хуманитарног права (ратни злочин или злочин против цивилног становништва), а ако су их починиле особе хрватске националности, у правилу, или не процесирају или се квалификују као класична кривична дела и најчешће уз неку олакшавајућу околност, где постоји могућност условне и ослобађајуће пресуде – каже Бубало. Он мисли да се повратак може убрзати стављањем акцента на две врсте притиска. Један је унутрашњи, кроз институције правног и политичког система у земљама порекла избеглица, а други је спољни притисак, кроз европске и међународне институције и стално инсистирање на активнијој улози и притиску међународне заједнице. Ту се морају прецизно дефинисати и временски орочити конкретне обавезе националних власти на стварању услова за достојанствен и одржив повратак избеглица и расељених лица, како би се превладала лукава игра олако датих обећања и вештих, тврдокорних опструкција у пракси. – И Србија и СЦГ имају одговорност у заштити људских права избеглица и у стварању услова за повратак свих који то желе. Нажалост, у Србији je потцењен избеглички проблем, па и након доласка на власт демократске опције. Избеглице су на маргини њиховог конкретног интересовања, што им се сада враћа као политички бумеранг. Од власти се очекује стална иницијатива на спољнополитичком плану, те помоћ и охрабривање избеглица да се самоорганизују и врше притисак и на релевантне факторе у европској и међународној заједници за брже изналажење трајних решења – сматра Ратко Бубало. Ђуро Ђукић =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
