POLITIKA
18. mart
Kultura nauka umetnost
Две године од мартовског погрома на Космету
Обнова још није почела
За два дана уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и
манастира, међу којима су и бисери средњовековне архитектуре из 14. века.
Запаљена богословија, епископска резиденција и катедрални храм у Призрену.
Два манастира из 14. века спаљена до темеља
Иако је српска културна баштина за време свог готово
миленијумског постојања скрнављена и рушена ко зна колико пута, тешко је у
свеукупној њеној историји наћи два дана која су по разорним последицама чак
и налик таласу насиља који је трајао од 17. до 19. марта 2004. године.
Нереди започети 17. марта пре подне на мосту између јужног и северног дела
Косовске Митровице, чији је резултат било паљење цркве Светог Саве у јужном
делу подељеног града, проширили су се до краја дана на Вучитрн, Приштину,
Чаглавицу, Косово Поље, Липљан, Гњилане, Витину, Каменицу, Призрен, Пећ,
Ђаковицу, Подујево, Обилић, Ораховац и остале урбане центре Косова и
Метохије.
У непосредној близини манастира Дечани пало је тог дана шест
минобацачких ракета, али је манастир сачуван пожртвованом одбраном
италијанских војника из састава Кфора, док је метохијски манастир Девич
запаљен и потпуно демолиран. Дечански монах Сава Јањић, сабравши податке о
свему што се догодило у поменута два дана и ноћи, тврди да су се највећа
разарања српске имовине и светиња догодила у Призрену, који је до тада важио
за један од најмирнијих урбаних центара на подручју Покрајине”.
„Најпре је запаљена зграда Богословије Светог Кирила и Методија
у којој је изгорео Драган Недељковић, Србин избеглица. Потом је руља
насрнула каменицама и молотовљевим коктелима на владичански двор, одакле су
немачки војници евакуисали оца Мирона Косаћа. Након што је запалила двор,
маса је провалила у саборни храм Светог Ђорђа и малу цркву Светог Ђорђа у
порти главног храма, познату као Руновићева црква, запаливши и њих. Друге
групе подметнуле су пожар у црквама Богородице Љевишке и Светог Спаса и у
цркви Свете Недеље у Поткаљаји”, записао је у сведочанству о мартовском
таласу насиља отац Сава из Високих Дечана.
Крајњи биланс ове косметске вартломејске или кристалне ноћи је
немилосрдно уништавање православних светиња, паљење српских и неалбанских
кућа, скрнављење гробаља...
„У још незавршеној српској цркви у центру Обилића Албанци су
подметнули пожар запаливши аутомобилске гуме, док су у организованој кампањи
паљења српских кућа учествовала деца коју су организовано доводили из школа
и „наоружавали” такозваним молотовљевим коктелима, тако да је до краја дана
спаљено 90 кућа, 40 станова и 30 других објеката чији су власници били Срби”
, подсећа протосинђел Сава.
Гореле призренске цркве
Званично је потврђено да су „све призренске цркве и објекти СПЦ
уништени 17. и 18. марта 2004. године”. Невесела судбина задесила је „у
царском граду Призрену”, где је до пре пет година живело око десет хиљада
Срба, а сад их нема ни десетак – храм Богородице Љевишке (14. век) у чијој
је унутрашњости подметнут пожар који је тешко оштетио фреске настајале од
12. до 14. века, запаљен је храм Христа Спаса (14. век), минирана је и
запаљена саборна црква великомученика Георгија (саграђена 1856. године),
подметнут је унутрашњи пожар у цркви Светог Николаја (14. век) познатој као
Тутићева црква, спаљене су цркве Светог Георгија (16. век), Свете Недеље у
Поткаљаји (14. век), Светог Пантелејмона (14. век) и Светих Козме и Дамјана
(14. век) у Поткаљаји, као и Свете Недеље у селу Живињане, конак манастира
Светих Архангела (14. век) од Призрена удаљен пет километара, а у центру
града пожар је уништио Богословију, владичански двор и кућу у којој је живео
црквењак.
У Ораховцу је, како сведоче извештаји Кфора и Унмика, запаљена
црква Свете Недеље из 1852. године, а исто је прошао и парохијски дом. Исти
извори су потврдили да су у Ђаковици спаљене цркве Успења Пресвете
Богородице (16–19. век) и Свете Тројице, „а потом су Албанци наредних дана
систематски разнели остатке цркве и направили парк”, стоји у извештају
међународних мировних снага од 18. марта, уз опаску да „изгредници уклањају
остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, а око пет хиљада
Албанаца учествује у томе”. Црква Светог Лазара у Пискотама код Ђаковице,
оштећена 1999. и 2001. године, потпуно је уништена са околним гробљем, а
парохијски дом је руиниран, док је црква Светог Илије код Бистражина, већ
оштећена 1999. године, до темеља сравњена подметањем снажног експлозива.
Док су војници Кфора евакуисали пет монахиња, око две хиљада
демонстраната је дошло у манастир Девич (15. век) код Србице и спалило свих
20 манастирских зграда до темеља, не поштедевши скрнављења ни кивота са
моштима светог Јоаникија Девичког, чију су гробницу отворили и у њој
наложили ватру.
Иста судбина задесила је у Пећи цркву Светог Јована Претече са
парохијским домом и свештеничким становима и храм Пресвете Богородице у
Белом Пољу код Пећи– који је већ био запаљен 1999. године, али је крајем
2003. обновљен заједно са двадесетак повратничких кућа– који је поново
запаљен са парохијским домом.
У Урошевцу и околним српским селима Варош, Талиновце и Совтовић,
према међународним војним извештајима запаљене су саборна црква цара Уроша,
храм Светог Илије, цркве Светог Петра и Павла и Пресвете Богородице, а сва
четири локална гробља су уништена. Каменовања нису поштеђене српске куће и
две православне цркве у Каменици, док је црква Светог Архангела Михаила у
Штимљу запаљена.
У приштинској цркви светог Николе, саграђеној почетком 19. века,
која је спаљена са парохијским домом изгорео је вредан дуборезни иконостас,
десетине старих икона и целокупна црквена архива, а свештеника и пет српских
породица евакуисали су припадници Кфора.
На списку страдалих и опљачканих у мартовском погрому налазе се
и цркве Светог Николе у Косову Пољу и Свете Катарине у оближњем селу Бресје,
док је црква Светог Илије (19. век) у Вучитрну, већ оштећена 1999. године,
до темеља спаљена са парохијским домом и помоћним црквеним зградама, а
гробље око ње је уништено. Пожар је подметнут и у новосаграђени храм светог
Михаила и српске куће и станове у Обилићу, цркву Светог Саве у јужном делу
Косовске Митровице, а српско гробље и црква Светог Андреја у Подујеву такође
нису поштеђени у дводневном рушилачком походу око шездесет хиљада наоружаних
Албанаца са Косова. Један чешки официр из мировне јединице смештене у
Подујеву изјавио је за „Прашке новости” да су „Албанци ископавали посмртне
остатке Срба са локалног гробља и разбацивали кости свуда унаоколо”.
Варварско понашање
Говорећи 31. марта 2004. године, непуне две недеље после
рушилачког таласа насиља на Косову и Метохији, пред америчким сенатом у
Вашингтону, епископ рашко-призренски Артемије направио је биланс претходног
таласа насиља на Космету у којем је „за само два дана убијено најмање 20
особа, 900 цивила је повређено, 561 српска кућа је запаљена, 218 оштећено, а
међу њима и недавно обновљене куће повратника за које је међународна
заједница дала новац”.
„Оно што мене као епископа посебно погађа јесте да је у та два
кобна дана уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и манастира,
међу којима су и бисери средњовековне архитектуре из 14. века. Запаљена је
моја епископска резиденција, богословија и катедрални храм у Призрену, а два
манастира из 14. века спаљена су до темеља. Док се културна јавност Америке
у Метрополитен музеју диви између осталог делима српске средњовековне
уметности на изложби Уметност Византије, на Косову и Метохији је последњих
дана уништено на стотине вредних икона и уметничких дела, десетине гробаља
је оскрнављено, чак су ископаване и мошти светитеља и кости српских владара.
Бестијалност насиља и варварског понашања према хришћанској културној
баштини апсолутно је шокантна. На згариштима наших цркава налазимо остатке
фресака из 12. и 14. века, распећа и спаљене древне рукописне књиге. Такво
варварство није забележено у новијој историји света”, рекао је владика
косовско-метохијски члановима америчког сената.
Да у оцени поменутог „варварског понашања према хришћанској
културној баштини” није било пристрасности и претеривања, доказ је и
донаторска конференција коју је Унеско, као прву од како је установљен,
прошле године у мају организовао у Паризу, најавивши да убудуће преузима
бригу о 48 најзначајнијих споменика српске културне баштине на Космету.
Отишавши и корак даље у тој намери оснивањем Комитета за заштиту баштине на
Косову и Метохији, из Унеска је стигла и вест да ће ове и наредне године
средстима које је прикупила светска организација бити обновљено седам
косовско-метохијских споменика православне баштине: цркве Богородице Љевишке
и Христа Спаса у Призрену, Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице,
Успења Богородичиног у Липљану, архангела Михаила у Штимљу, Свете Петке у
Витини и манастир Будисавци код Клине. Иако главни радови још нису почели,
припремни, којима руководи међународна комисија експерата, су у току.
Мирјана КУБУРОВИЋ
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
