[sorabia] А шта ћемо сад?

Mon, 05 Jun 2006 15:14:29 -0700


ПОД ЛУПОМ: СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА ПОСЛЕ ЦРНОГОРСКИХ КОНАЧНИХ РЕЗУЛТАТА


А шта ћемо сад?


Врућ шамар који је Мило Ђукановић – сада је то бар сасвим јасно – уз несебичну асистенцију међународне заједнице залепио практично читавој српској политичкој елити неће нипошто бити компензован било каквим уступцима и попустима на, рецимо, косовском или евроатлантском плану
 
Реална и блиска перспектива нових и већих проблема спада међу ефикасније начине да се лакше преболе и забораве акутне непријатности. По свему судећи, изгледа да је „међународна заједница” оличена у бриселским и вашингтонским бирократама и лобистима решила да нам пропише управо ту горку медицину. Другим речима, врућ шамар који је Мило Ђукановић – сада је то бар сасвим јасно – уз несебичну асистенцију исте те међународне заједнице залепио практично читавој српској политичкој елити неће нипошто бити компензован било каквим уступцима и попустима на, рецимо, косовском или евроатлантском плану. Напротив, овако грогирана српска јавност као да је идеално припремљена за још неколико горких политичких пилула и нове батине – за које ће једни говорити да их не осећају, други схватати као заслужену казну, а трећи доживљавати као услугу и добродошлу терапију

„Доста више са том Црном Гором! Шта ме брига за то мало људства и гомилу камења и смећа” рече ми, помало прекорно, једна пријатељица родом из (нај)уже Србије. И још додаде како ће она лично бити врло задовољна само ако би нас заједно са Црном Гором оставила и црногорска мафија и добар део тзв. теразијских Црногораца. Моја пријатељица не жели да се осећа пораженом и нервирају је сви који ових дана по Србији шире такву атмосферу. Уосталом, незадовољна односом цена и услуга, она већ годинама не рачуна на летовање на Црногорском приморју, баш као ни на „фешн викове” по Улцињу, Мојковцу и Андријевици. У том смислу, она свакако неће бити на губитку. Али, авај, неки изданци монтањарске пословне елите ће нам ипак остати – барем све док ово заиста не постане правно уређена европска земља – а то значи јако, јако дуго.

Не смемо заборавити да постоје и локални победници црногорског референдума. То су, пре свега, Г17 Плус, Чедомир Јовановић, Ненад Чанак и Владан Батић. С тим да овом последњем, који је био пионир „независне Србије”, ни то неће помоћи да се врати у политичку орбиту, док ће остали вероватно извући неку политичку добит. Борис Тадић, који, отприлике као и моја пријатељица, такође не воли да се осећа лоше и поражено, хитро је честитао победу Ђукановићу, али му то ипак неће помоћи да у необјављеном одмеравању са Јовановићевим ЛДФ-ом не укњижи нови негативни поен. Сем тога, брзина којом је одлетео на ноге Ђукановићу, и лакоћа којом је ДС прихватила „нову реалност” у српско-црногорским односима бацили су озбиљну сенку на чврстину и искреност Тадићевог, а нарочито страначког, претходног залагања.

СПС и радикали су, наравно, несумњиво поражени у свом „интегралистичком” (пројугословенском и/или свесрпском) политичком опредељењу, али ће помисао на изгледан предизборни профит вероватно донекле ипак ублажити њихов душевни бол. Коштуничин пораз је, међутим, готово апсолутан и на неки начин много већи него Предрага Булатовића и црногорске опозиције. И, за разлику од, на пример, радикалске туге за заједницом, неће бити компензован никаквим страначким ћаром. Једно болно искуство и једна закаснела поука једина су, и то врло условна, корист на коју Коштуница може да рачуна. Уз танушну наду да ће српски бирачи, по угледу на Канта и Кекеца, закључивши да је „добра воља најбоља”, ипак колико-толико благонаклоно судити о учинцима његове политике.

И ако успешно прегура у појединим тачкама врло деликатан трансфер надлежности и министарстава државне заједнице на републички ниво, Коштуница остаје у великом проблему. Свесни су тога, очито, и у Бриселу, па му зато, за сада, и не узимају много за зло изостале честитке Подгорици и оштре изјаве на рачун досадашњег и будућег европског посредништва. Све у нади да је то Коштуница само „мало љут” због нестанка државе на чији устав се ономад заклињао и чије очување је тврдо обећао у више наврата у периоду између јесени 2000. и пролећа 2006. И да ће се, ваљда, брзо одљутити због тога што је, по ко зна који пут, обманут од „пријатеља” из међународне заједнице и сопственог окружења. Но, ако се којим случајем испостави да није тако и да није у питању само пролазна мрзовоља, ствари ће се брзо променити – а то ће се најпре и најбоље моћи видети по држању ДСС-ових коалиционих партнера.

Све у свему, ма колико му то не било својствено и ма колико то до сада вешто избегавао и одлагао, Коштуница ће након ове црногорске епизоде вероватно ипак морати штошта преломити са собом – и око себе. И какав год био исход тог његовог суочавања и преумљења, Србија и српски политички живот ће у сваком случају бити на извесном добитку.

Ђорђе Вукадиновић
Главни уредник часописа
„Нова српска политичка мисао”





http://www.politika.co.yu/







===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net



SPONSORED LINKS
Human rights Human rights watch Cause and effect essay
Causes of depression History of human rights

YAHOO! GROUPS LINKS



Одговори путем е-поште