ОПАСНОСТ ОД ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИХ ПРОЦЕСА ПОСЛЕ НЕЗАВИСНОСТИ ЦРНЕ ГОРЕ Синдром Монтенегро прети и Европи „Замрзнуте сукобе” подгрејаће међународна заједница ако подржи тежњу Косова за независношћу „Нови Монтенегро” – најновији је термин у западној Европи који је постао симбол територије која се бори за отцепљење и сувереност. Тако је британски „Обзервер” у недељном броју назвао Шкотску, која у последњих 300 година, од одлуке о уједињењу са Енглеском, никада није била ближа независности. Страх од подела протеклих дана присутан је и код косовских Албанаца, а побудиле су га српске енклаве на северу покрајине. Приштински „Коха диторе” пише да су Срби у енклавама на северу Косова предузели кораке за отцепљење од остатка територије покрајине. Приштински дневник преноси речи једног неименованог страног аналитичара који тврди да је отцепљење севера „џокер у рукаву” за текуће преговоре о будућем статусу Косова и да ће се протестни прекид веза косовских Срба са Унмиком, због толерисања насиља над Србима, претворити у одвајање севера – уколико Косово добије независност. Тако су догађаји на Балкану, после само неколико дана, прецртали карту коју је 2. јуна објавио лондонски „Тајмс”, предвиђајући да ће се после прошломесечног изјашњавања грађана којим је Црна Гора постала независна држава ланчана реакција наставити, а референдум постати „норма за разрешавање конфликата”. „Злокобна карта”, на којој је приказано двадесетак потенцијалних територија које би до 2020. године могле да се изборе за државност, није улазила у детаље да би и те сепаратистичке територије (попут Косова) могле да подлегну даљем цепкању. Мале обојене флекице на карти добијају на значају тек када се прочитају имена поред њих: Шкотска, Ирска, Велс, Баскија, Каталонија, Андалузија, Сардинија, Корзика, Северни Тирол, Република Српска, Херцег-Босна, Косово, Чеченија, Осетија, Абхазија, Трансдњестрија, Нагорно Карабах, Курдистан, Северни Кипар… Дакле, карта није ништа мање злокобна за Велику Британију и Шпанију, него за Босну и Херцеговину или Србију. Разлика је само у тајмингу. Према захтеву неких западних администрација, Косово и Метохија би до краја ове године требало да добије коначан статус. А није непознато да Русија и Јапан не могу да реше питање Курилских острва још од краја Другог светског рата; Пакистан и Индија о Кашмиру расправљају од 1948. године; Кипар је још подељен на два дела, од којих један за други не желе да чују још од 1970. године. Како онда решити косовско питање до краја године, без договора заинтересованих страна, само једном одлуком, па макар и Савета безбедности Уједињених нација? Одмрзавање проблема Изазови пред којима се налазе земље чланице ЕУ и државе југоисточне Европе нису толико различити, без обзира на економски положај. Функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе Горан Свилановић каже за „Политику” да су корени изазова исти, да они ударају на исти начин, али да друштва различито реагују на њих. „Разлика између нас и њих је у томе што су то стара демократска друштва, са стабилним институцијама, која успевају да кроз кризу прођу на демократски начин”, каже Свилановић и у томе налази један од основа за став да сценарио са десетинама нових држава вероватно неће бити реализован. Ипак, он наглашава да ми, поред заједничког комунистичког наслеђа са земљама које су 2004. године примљене у ЕУ, имамо и наслеђе које смо стекли у процесу распада бивше Југославије, наслеђе рата и ратних злочина, што наш положај чини много тежим. Можда се управо због тога западна штампа („Тајмс”, „Гардијан”, „Кришчен сајнс монитор”) у последњих неколико дана бави анализама да ће „замрзнуте сукобе” на међународно непризнатим, али аутономним територијама додатно подгрејати међународна заједница ако подржи тежњу Косова за независношћу. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Душан Пророковић очекује да ће, за разлику од западних земаља у којима питање сепаратизма није приоритетно, у светлу црногорског референдума и најава да је будући статус Косова већ решен, велики проблеми у југоисточној Европи тек настати. „Косово је прва домина. Зависи да ли ће она пасти или неће. Уколико падне, може да изазове ланчану реакцију низа других држава”, упозорава Пророковић. „Председник” Трансдњестрије, бивши металски радник Игор Смирнов, најавио је да ради на убрзаним припремама како би се у септембру нешто више од пола милиона грађана ове молдавске покрајине на референдуму изјаснило за независност. Уколико би је Трансдњестрија добила, то би била 19. нова држава у Европи од слома комунизма 1989. године. Робусна дипломатија Помињући паралелу између Републике Српске и захтева за независношћу Косова, Санда Рашковић-Ивић се пре два месеца у Вашингтону суочила са бурном реакцијом службеника америчке администрације Розмари ди Карло, чији је повишени тон, којим се обратила председнику Координационог центра за Космет био на ивици дипломатског скандала, а премијер РС Милорад Додик је упозорен да му странка (СНСД) може бити укинута („Што се код нас дешава”, како је рекао) уколико буде инсистирао на референдуму о отцепљењу од федерације БиХ. По свему судећи, међународна заједница је свесна тежине ситуације. „Одговорност је на Контакт групи и СБ УН. Нико не сме да гаји илузију да један стандард може да се примени за Косово, а неки други за сличне проблеме широм југоисточне Европе”, закључује Пророковић, практично понављајући руски став. За бившег министра спољних послова Свилановића нема дилеме какав ће бити будући статус Косова (за условну независност се залагала Комисија за Балкан чији је био члан), нити да ли ће БиХ опстати као јединствена држава, имајући у виду да је „у њу уложен огроман политички капитал и Вашингтона и Брисела”. Из различите перспективе и уложени политички капитал изгледа другачије. Недипломатски речено, како је то учинио бивши босански комунистички лидер Нијаз Дураковић, реагујући у сарајевском „Дневном авазу” на „Тајмсову” карту која је дезинтегрисала БиХ – то звучи овако: „Где год су они (Британци) решавали национална питања, тамо и дан-данас тече крв, почев од Кашмира, Африке, Балкана... Али нека они пре свега реше своја питања, попут Ирске, Шкотске, Велса... По то тој логици, референдум би могао пре да тражи Велс, чак више од РС”. ----------------------------------------------------------- Руско „њет” Руски председник Владимир Путин истог дана када је лондонски „Тајмс” објавио карту са будућим државицама, у резиденцији у Новом Огареву крај Москве, изјавио је да би давање независности сепаратистичким територијама у Европи, као што је албанска већина у српској покрајини Косово, увело „негативне преседане” за земље бившег Совјетског Савеза, али и других европских земаља. „Ако се такви преседани догоде, биће тешко објаснити сепаратистима како Албанци на Косову могу да се отцепе од Србије, а они не”, рекао је Путин новинарима, питајући у чему је разлика. Одговарајући на питање да ли и референдум за независност Црне Горе може да утиче на одвајање Абхазије, Јужне Осетије и Трансдњестрије, руски председник је одговорио да „такав преседан може имати негативан утицај и на европске државе”, споменувши сепаратистичке покрете у Шпанији, Француској и Италији. Биљана Митриновић http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Protect your PC from spy ware with award winning anti spy technology. It's free. http://us.click.yahoo.com/97bhrC/LGxNAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
