http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=29640 <http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=29640&r=20.htm> &r=20.htm Политика Погледи Београд, четвртак 8. јун 2006. УСАМЉЕНИ КЊИЖЕВНИК
Хајкање Хандкеа И онај један који мисли другачије од свих – има право на постојање. Закони га штите, али нема заштите од „тираније већине” Присуствујемо једној несвакидашњој потери већег круга европских интелектуалаца на Петера Хандкеа. У том кругу владајућег мишљења постмодерне Европе међусобно се испомажу писци, филозофи, новинари, политичари, а има места и за понеког писца који пише на српском језику. Шта је тај човек згрешио? Зашто је узнемирио јавно културно и политичко мишљење европских престоница? Да ли је прича о Петеру Хандкеу прича о личном удесу? Није. Не, бар у њеној основи. То је прича о цивилизацији која је у току, која настаје. А затим, говори и о нама самима: како то да писца који је изазвао гнев интелектуалне Европе због свог става о Србима овде у Србији многи незаинтересовано прате? Мирно наша духовна јавност прима и речи једног набеђеног филозофа из града светлости о „српском фашизму”. Баш тако! Ако је неко филозоф он би морао да мисли, а не да дели етикете. Дакле, шта је то страшно учинио Хандке да би га калварисали у културној и политичкој јавности европских метропола? Ништа, осим што је политички мислио о Србима другачије од велике или највеће већине у јавности о којој је реч. Ево, скоро ће десет година како овај књижевник, усамљен у свом наступању, пише и говори супротно бујици оног мишљења о Србима које је пустило дубоки корен у главама мислеће и уметничке Европе. Његово оружје је реч. Он мисли, не по срцу, јер никакве сродничке повезаности са Србима нема, већ по основу разлога. Тешко му је да прихвати нешто што није у складу с искуственим чињеницама нити логичким правилима. Његова истина није заснована на пристрасним новинским извештајима, плаћеним фељтонима, или саопштењима влада које увек саопштавају оно што иде њима у прилог. Он путује, посматра, закључује, без суфлера и неизбежних свезналица. Таква „појединачност” у мишљењу о југословенским ратовима и Србима као народу страховито је узбуркала већински „дух времена” у Европи. Појавио се неко ко је проговорио другачије и изазвао је констернацију. Шта учинити с њим? Да је неко друго време, платио би, зацело, главом. Али, ово је време демократије и људских права. И онај један који мисли другачије од свих – има право на постојање. Закони га штите, али нема заштите од „тираније већине”. Тај дух преовлађујућег или хомогенизујућег јавног мишљења постаје права претња савременој слободи човека. Ваљак таквог масовног, униформног мишљења може да прегази сваког, па и усамљеног писца. Све што није у складу са мишљењем о „злочиначким Србима” мора се испеглати челиком. Хорска осуда политичког мишљења писца није довољна. Мора се казнити и његово књижевно дело. Нико још није успео да забрани писцу да пише, али је успевало спречавање објављивања текста или играње на позорници. Управо је тако нешто задесило Хандкеа. И то у граду светлости, у коме цвета уметност и култура, у коме се први пут у историји чула декларација о слободама и правима грађана. У одбрану лепоте стали су неки одважни уметници. Одмах је одговорила велика већина оних који су критиковали онога који је на страни „српског фашизма”. Нашла се међу потписима и рука са ових простора. Тек да се не изостане. А српска интелектуална јавност? Она посматра представу. Ко зна шта се мисли у појединачним главама? За сада је очигледно немешање. А Петер Хандке храбро излази на мегдан великој већини и не да се сломити. Овде је, изгледа, храброст изгубила цену, или јој је цена опала. Можда ћемо поверовати у тако нешто као што је Хандкеова заблуда, као његова грешка, његов ћеф. Има у Србији још увек и оних који верују да слободе има ако допушта разлике и да правде има ако се уважава једнакост. У протеклим ратовима на простору бивше југословенске државе било је и ратовања за своје националне и државне циљеве, као што је било и злочина. И једног и другог је било на свим странама. Петер Хандке говори о томе. А унисона интелектуална Европа хтела би да ратна збивања пренесе у будућност као поделу на правичне ратове несрпских народа и ратне злочине Срба. Реч против такве слике блиске прошлости на овом делу Балкана одјекнула је као бомба у хомогенизованом мишљењу напредне европске интелигенције. Шта бисмо радили и мислили да се није догодила? Зоран Аврамовић Социолог, научни саветник [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Everything you need is one�click away.� Make Yahoo! your home page�now. http://us.click.yahoo.com/AHchtC/4FxNAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
