Да ли ће због проблема с новцем хашки трибунал неке предмете пребацити домаћем правосуђу
Судије под политичким притиском Пребацивање суђења Војиславу Шешељу у Србију дестабилизовало би земљу, тврди портпарол Тужилаштва Затвор у Хагу: вероватно неће бити затворен до 2010. године Ни све тањи буџет и слабије интересовање за његов рад, на које се у овонедељном интервјуу париском „Монду” пожалила главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, по свему судећи, неће натерати овај суд за ратне злочине у бившој Југославији да неке предмете пребаци на домаће правосуђе. Наиме, како за „Политику” тврди портпарол тужилаштва Антон Никифоров, локална правосуђа су професионално оспособљена да прихвате тај изазов, али су, како тврди, још изложена снажним политичким притисцима. Међутим, одређеним притисцима, пре свега финансијским, изложен је, изгледа, и сам трибунал, јер су, како каже Никифоров, неки од највећих финансијера најавили да ће престати да уплаћују новац у његов буџет. То практично значи да ће суд за ратне злочине на подручју бивше СФРЈ после 2010. године, до када је одлуком Савета безбедности Уједињених нација предвиђено његово затварање, зависити искључиво од донација. Потпуно „завртање славине” већ су најавили Русија, Кина и Јапан. Ове земље, како каже Антон Никифоров, портпарол Тужилаштва, подсећају Трибунал да има „рок трајања” и предлажу да се после тога сви незавршени процеси пребаце на домаћа правосуђа. – То не може да се уради без промене мандата суда за шта је искључиво надлежан Савет безбедности. Ми смо од њега добили задатак да судимо осумњиченима који су били на командним функцијама док је на локалним судовима да суде ниже рангираним у тој хијерархији. Да би се ту нешто променило морамо добити јасне инструкције од Савета безбедности, али њих још није било, каже Никифоров. Он тврди да су локални судови професионално спремни за таква суђења, али да би им било тешко да преузму предмете у којима су осумњичени некада високо рангирани државни функционери пошто би неизбежно трпели политичке притиске. – У Србији судије бира парламент, што значи да постоји нека зависност од власти, а ми не зависимо ни од кога, нама је лако да радимо тај посао. А са домаћим судовима није баш тако. Њима би то политички било претешко, сматра Никифоров. Тужилаштво је, подсећа он, већ предлагало да се неки предмети пребаце на локални ниво, али судије трибунала се са тим нису сложиле. То се десило у случају Драгомира Милошевића, заменика команданта Романијског корпуса. Тужилаштво је сматрало да би њему могло да се суди и у БиХ, али суд то није прихватио. На питање да ли би можда у Србији могло да се суди Војиславу Шешељу који није имао високи командни чин, Никифоров напомиње да би ипак требало имати на уму „висок политички рејтинг који он ужива у Србији”. Пребацивање тог предмета српском правосуђу би, како каже, дестабилизовало земљу. „Он се у суду третира као човек великог политичког профила и за ваше правосуђе би било тешко да му се суди у земљи”. Председник Српске радикалне странке, да подсетимо, на суђење чека три године, а како најављује Никифоров, процес би коначно требало да почне у октобру или најкасније у новембру. Са тезом да у Србији још нису створени услови за ова суђења слаже се и Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине. – Не постоји притисак извршне власти, премијера или председника на правосуђе, али погледајте какав је амбијент генерално, каква је атмосфера у парламенту, какве се тешке речи и увреде изговарају на рачун Владимира Вукчевића, тужиоца за ратне злочине. То је позив на линч. Треба неко да ради тај посао, а да га називају погрдним именима. Никифоров мисли на тај вид притиска. На многим семинарима које смо имали са представницима трибунала било је речи о том амбијенту у парламенту и односу према суђењима за ратне злочине. Ми сматрамо да је то један вид суочавања са прошлошћу и да је то потребно Србији. Али неке друге, радикалније опције имају потпуно другачије ставове, објашњава Векарић. Пребацивање предмета на домаћа правосуђа ипак је опција која се, иако у трибуналу за сада негирају, не одбацује сасвим. Многи предмети, што потврђује и сам Никифоров, неће бити завршени до 2010. године. Ту су још и шест бегунаца за које није извесно да ли ће се у наредне четири године наћи у Схевенингену. Све ово неминовно намеће питање: каква је судбина Хашког трибунала после 2010. године? Никифоров тврди да ће он наставити рад док сви бегунци не буду ухваћени и сви процеси завршени. Међутим, бивши портпарол Тужилаштва Флоренс Артман је у интервјуу сплитској „Слободној Далмацији” почетком априла ове године на питање шта ће се догодити ако Караџић и Младић не буду у Хагу до истека мандата трибунала рекла да ће „у том случају Савет безбедности одредити механизме којима ће се наставити поступак против њих”. Убрзо после тога Артманова је смењена са места портпарола Тужилаштва што је многе навело на сумњу да је разлог њеног одласка управо раскорак са званично прокламованим ставом трибунала. Уосталом и њен наследник на том месту не спори да је тешко угодити свим чланицама Савета безбедности пошто су њихови интереси различити – неки би да суд престане са радом 2010. године, а други да ипак до краја доврши свој посао. Ј. Церовина http://www.politika.co.yu/ =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
