Svedok, broj 521
<http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=52108>
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=52108
Vrh Vojske Jugoslavije, kasnije SCG, odnosno Srbije, imao cvrste dokaze da
je koljac iz Srebrenice cinio zlodela i sa ove strane Drine
"Presuda" Oricu psiholoska vezba za Srbe uoci odluke o Kosmetu
Milen SIMIC
O farsicnom sudenju u Haskom tribunalu i oslobadanju Nasera Orica,
jednog od najvecih krvoloka srpskog naroda, govorilo se i pisalo desetak
dana, a onda je sve utihnulo, kao uostalom i druge price o stravicnim
zlocinima nad Srbima. Doduse, bilo je raznoraznih izjava o "blagosti"
izrecene kazne koja je u stvari znacila slobodu za zlocinca. Cak je i
vladajuci dvojac, bio "zapanjen" takvom odlukom "nepristrasnog arbitra
pravde". Njihovi su se ministri takode oglasavali, a ministar vojni, valjda
jos ne u potpunosti naviknut na tehnologiju obmane, najavio je zahtev za
ponovnim pokretanjem postupka.
Glasnost reakcija je bila taman tolika da se cuje na srpskom
medijskom prostoru, sto ce reci da niko ispred drzavnih institucija nije
zatrazio ni objasnjenje, recimo od Saveta bezbednosti koji je osnivac ovog
vrlog tribunala ili od zemalja koje pritiske na Srbiju uglavnom uskladuju sa
tribunalovim ocenama i procenama.
Umesto toga, vlast je po preporuci evropskih cinovnika i cinovnicica,
osmislila novu igru za gradane Srbije, koja je nazvana "Akcioni plan za
zavrsetak saradnje sa Haskim tribunalom". Pojednostavljeno receno, njime bi
trebalo da se preciziraju obaveze razlicitih subjekata u lovu na preostale
haske optuzenike, ali i da se formalnopravno verifikuju aktivnosti stranih
obavestajnih sluzbi i specijalnih timova koji poodavno vrsljaju po Srbiji.
Naravno da je to istovremeno i prilika da se srpskom narodu jos jednom
paznja odvrati od gorucih drustvenih problema i projekata koje bi
kolaboracionisticka vlast tek trebalo da realizuje, ali i da se srpska
javnost primora na zaborav zlocina koji su nad njihovim sunarodnicima
cinjeni tokom prosle decenije, a medu kojima je onaj iz Podrinja, koji je
predvodio Oric, jedinstven po brutalnosti i svireposti.
Famozni akcioni plan za zavrsetak saradnje sa Haskim tribunalom
predstavlja i jos jednu priliku da se jasno i glasno istakne udvoricka
pozicija prema gospodarima, u cemu prednjace ministri, nezavisno od resora,
funkcioneri stranaka "demokratskog bloka" i aktivisti nevladinih
organizacija.
Ako bismo verovali "rodoljubivim" iskazima ministara o generalu Ratku
Mladicu i njihovoj posvecenosti u izradi akcionog plana, realno bi bilo
ocekivati da bas oni sami budu "komandanti" stranih poternih timova koji ce
po Srbiji "prevrtati i nebo i zemlju" kako bi pronasli neposlusne haske
optuzenike, ili da ce mozda biti posebna operativna jedinica koja ce kao
"udarna snaga" uspesno zavrsiti akciju i konacno osloboditi Srbiju uloge
"taoca Ratka Mladica i ostalih haskih optuzenika".
Dakle, posle desetak dana uopstene price o selektivnoj blagosti
Haskog tribunala, skoro bez pominjanja srpskih zrtava, sve je naprasno
iscezlo iz javnosti, kako se slucajno ne bi pokvarila vec stvorena slika o
predominantnoj krivici srpskog naroda za dogadaje u Podrinju, a posebno kako
se pocetak pokolja srpskog stanovnistva ne bi doveo u kauzalnu vezu sa
dogadajima koji su se odigrali u Srebrenici dve godine kasnije. Objavljujuci
malo poznate detalje o kriminalnoj i profiterskoj delatnosti oslobodenog
"heroja", njegovoj saradnji sa ratnim profiterima sa drugih prostora,
ukljucujuci i one iz Srbije, progonima i kriminalnom ponasanju medunarodnih
mirovnih snaga, liku i delu "dragog predsednika", Bin Ladenovim borcima u
Bosni i Hercegovini, antisrpskim teroristickim formacijama, ovaj list je
jedan od retkih koji je ostao dosledan svojoj uredivackoj politici. Medutim,
ni to nije dovoljno, jer pravda nece stici zlocince posto mnogobrojni
neposredni ucesnici i svedoci cute, zrtve pobijene na najsuroviji nacin
predate su zaboravu a vlast ne koristi dokaze o istini, jer bi se to kosilo
sa, od strane gospodara uredenim, modelom dozvoljenog sleda dogadaja.
Bez obzira na medijsku blokadu, od izuzetne je vaznosti da o
dogadajima zbog kojih je navodno "sudeno" Naseru Oricu pred Haskim
tribunalom progovore njihovi neposredni usesnici i svedoci. Autor ovog
teksta se dobro seca prve polovine januara 1993. godine, kada su oruzane
formacije muslimanske vojske, pod komandom Nasera Orica, izvrsile masakr
srpskog stanovnistva na levoj obali Drine i sravnile sa zemljom sva srpska
naselja. Trebalo bi jos napomenuti da su iste formacije dejstvom iz vise
snajperskih gnezda i diverzantsko-teroristickim aktivnostima, citavih sest
meseci zagorcavale zivot stanovnistvu na desnoj obali Drine, znaci u Srbiji,
provocirajuci sukobe i odgovor Vojske Jugoslavije. Tako su na primer,
zahvaljujuci istaknutoj koti Durdevac, u potpunoj blokadi drzali sela
Rastiste, Jagodiste i druga mesta na Tari, u opstini Bajina Basta. Obzirom
da su komunikacije bile vezane za dolinu Drine, njihovo je koriscenje bilo
veoma otezano i rizicno.
Komandama operativnih sastava vojske bilo je jasno da muslimanskoj
strani u Bosni i Hercegovini ne samo da nije stalo do mira, nego da je po
svaku cenu zelela nastavak rata, prenosenje borbenih dejstava na teritoriju
Srbije i uvlacenje Vojske Jugoslavije u ratni sukob. Prvi takav pokusaj je
sprecen preventivnom akcijom vojske i stavljanjem pod kontrolu teritorije
Raske oblasti, polovinom 1992. godine. Desetak hiljada naoruzanih i u
vodove, cete i odrede organizovanih muslimanskih ekstremista, trebalo je da
zapocnu oruzane akcije sa namerom da se Raska oblast poveze sa delovima
teritorije Bosne i Hercegovine koje su bile pod kontrolom muslimanskih
snaga, zatim, da stave pod kontrolu Pestersko-sjenicku visoravan kao
strateski reon i komunikacijski snop koji povezuje Srbiju i Crnu Goru, sve u
cilju stvaranja uslova za internacionalizaciju problema i ukljucivanje
medunarodnih snaga. O tome svedoci i Adil Zulfikarpasic, bivsi potpredsednik
SDA, koji kaze da "kad smo dosli u Novi Pazar, docekala nas je ogromna masa
svijeta, vlasti su se drzale korektno, milicija takode. U samom gradu su se,
kad smo dosli, policajci povukli sa ulica - svugdje su bili samo strazari
SDA, sa znakovima, pokazivali su kuda se skrece. Kkada sam isao u Rozaje, tu
mi pride Ugljanin i zamoli da se odvojimo: ispricao mi je kako je on
organizovao nabavku oruzja iz Zagreba, da ce doci dva-tri kamiona, te da ima
stotinu avijaticara Sandzaklija u Turskoj koji cekaju priliku da bombarduju
Srbiju".
Imajuci ovo u vidu kao i cinjenice o namerama za podstrekivanje
ratnih dejstava u Srbiji, zaista ne cudi to sto je Naser Oric bio miljenik
Alije Izetbegovica, o cemu je u ovom listu vec pisano. Muslimanske oruzane
snage kojima je Oric komandovao, prakticno su bile najblize teritoriji
Srbije.
No da se mi vratimo pocetku srpske tragedije u Podrinju januara 1993.
Nekoliko hiljada naoruzanih muslimana, krenulo je u krvavi pohod na srpsko
stanovnistvo, sa namerom da ga u potpunosti unisti, zametne mu svaki trag
postojanja, opljacka sve sto se moze, a ostalo razori i popali. Nije bez
znacaja ni to sto je, kao i ranije, za pocetak pokolja izabran pravoslavni
Bozic. Da je operacija bila sinhronizovana i koordinirana iz Sarajeva,
ukazuje i aktivnost muslimanskih formacija iz reona Gorazda koje su
pokusavale da na prostor Raske oblasti ubace diverzantsko-teroristicke
grupe, ali su u tom pokusaju bile osujecene akcijom nase vojske.
Dan ili dva nakon toga, sa manjom grupom oficira izvidao sam pravac
Ljubovija - Bajina Basta - Jagostica. Na levoj obali Drine jos su gorele
kuce, pomocne zgrade domacinstava i senici. Dim se dizao do neba, a
povremeno se cula pucnjava i jezivo muslimansko halakanje. U naseljima na
desnoj obali Drine, poredanih uz samu obalu, nije bilo nikoga, jer se
stanovnistvo od straha povuklo u dubinu teritrorije kako bi se zastitilo od
dejstava koja su dolazila sa suprotne strane drinske obale. To je bio prvi
put da je Srbija morala da obezbeduje izbeglice sa sopstvene teritorije. Ni
iz jednog odzaka nije se vio dim, a na nekim su se kucama jasno videli
tragovi pljacke i mitraljeske paljbe. U centru Bajine Baste i oko
hidroelektrane Perucac, stvorili su se krateri od minobacackih mina
ispaljenih sa muslimanske strane. Most na Drini, izmedu Bajine Baste i
Skelana, bio je krvav od snajperske vatre kojom su muslimanske formacije
zasule srpsku decu, zene i starce koji su uspeli da stignu do mosta. Na
visoravni iznad Skelana, oko sela Jezero, cula se zestoka pucnjava, kojom je
kapetan Miljanovic sa jos desetak svojih saboraca branio opkoljenu nejac.
Manja izvidacka grupa koja se nalazila na levoj obali Drine, sa
zadatkom da locira prezivele posle pokolja i da organizuje njihovo
prebacivanje preko reke, bila je sastavljena od profesionalaca sa iskustvom
u borbenim dejstvima. Niko od njih nije mogao da zaustavi suze pricajuci o
nestvarno uzasnim prizorima na koje su nailazili izvrsavajuci poveren im
zadatak.
Dakle, na taj nacin zapocela je dvoipogodisnja prica o Srebrenici.
Posle visednevnih zestokih borbi, jedinice Vojske Republike Srpske su u
sirem reonu Srebrenice opkolile muslimanske formacije koje su izvrsile taj
strasni pokolj nad srpskim stanovnistvom. Ako se sa ove vremenske distance
moze govoriti o krivici glavnog haskog optuzenika generala Ratka Mladica,
onda je on kriv sto te zarobljene koljacke formacije nije razoruzao u rano
prolece 1993. godine, vec je nonsalantno troseci vreme, koje je jedan od
najznacajnijih faktora oruzane borbe, dao vremena i priliku Savetu
bezbednosti da proglasi Srebrenicu i Zepu zasticenim zonama i da u njih
francuski general Morion uvede jedinice mirovnih snaga, a potom i da ga
prevari neizvrsenjem razoruzavanja Oricevih formacija i demilitarizacije
zasticenih zona. Srpski general je u svojim rukama imao sredstva pravde koja
su za takve zlocince, kakvi su bili Oric i njegovi koljaci, bila sasvim
dovoljna i opravdana.
Naravno, umesto demilitarizacije zasticenih zona, u Srebrenici i Zepi
je, od istih Oricevih formacija koje su izvrsile pokolj srpskog stanovnistva
u januaru 1993. godine, formirana 28. divizija Drugog korpusa muslimanske
vojske. Ona je, uz logisticku podrsku Severnoatlantske alijanse, naredne dve
godine vrsila borbene ispade iz zasticenih zona i priblizavala se
zastrasujucem broju od nekoliko hiljada pobijenih srpskih civila i nekoliko
stotina spaljenih naselja. Konacni obracun sa Oricevim formacijama u leto
1995, iako su ga vojni strucnjaci ocenili kao briljantnu vojnu operaciju,
nazalost nije obezbedio da pravda stigne mnoge zlocince. Neki su uspeli da
se, pod borbenim uslovima, probiju do Tuzle, a neki su presli i u Srbiju.
Jedan od tih je i Naser Oric, heroj Alije Izetbegovica ali i sadasnje
muslimanske vlasti.
Iako bi se o srebrenickoj prici morale znati sve relevantne
cinjenice, ipak vise nije od znacaja ni to sa koliko je para Oric pobegao i
ko je sve bio angazovan u njegovoj razgranatoj mrezi svercerskih kanala.
Bitno je samo to da ce posle "haske presude", nekoliko hiljada brutalno
ubijenih Srba i posle smrti ostati usamljeno u vapaju za pravdom koja se do
Boga cuje. Izrecena "presuda" Haskog tribunala Naseru Oricu nije nikoga
iznenadila, cak ni srpsku vlast koja bespogovorno izvrsava svaki nalog
"velikog suda". Odnos prema siptarskim teroristickim vodama samo je bio
najava takvog, tuznog za Srbe, raspleta. Zar krvnik srpskog naroda Agim Ceku
nije danas "legitimni" sagovornik Beograda u ulozi premijera privremene
vlade Kosova? Zar bivsi premijer, inace jedan od teroristickih komandanata,
nije prakticno osloboden od odgovornosti? Zar i ova sadasnja, "zacudena"
vlast, ali i one prethodne, nisu bile obavezne da Haskom tribunalu, kada su
vec usle u davolju igru sa njim, dostave sve dokaze o zlocinima Nasera Orica
nad srpskim civilima? Zar vlast nije mogla njihovim objavljivanjem u
javnosti da izvrsi ozbiljan pritisak na pomenuti sud, kako ne bi kojim
slucajem "zaboravio" na dokaze prilikom vodenja postupka i izricanja
presude? Sta znaci to sto dokaze sada objavljuju neki nedeljnici i tabloidi
bliski vlastima? Kako to da takve dokumente nisu imali onda kada je vodena
besomucna antisrpska kampanja o navodnom srpskom genocidu u Srebrenici?
Sigurno je da se u vezi "presude" Naseru Oricu nema nista posebno
novo reci i zakljuciti o svrsi uspostavljanja, nacinu rada i nemoralnosti
Haskog tribunala.
Podsecanja radi, samo dan pre saopstavanja "presude" Naseru Oricu, za
koju se znalo otprilike kako ce glasiti, predsednik Srbije bio je u poseti
Sarajevu kojom prilikom je podrzao "celovitost Bosne i Hercegovine" i
osporio srpskom narodu pravo na referendumsko izjasnjavanje o svom
drzavnopravnom statusu, dok je njegov sagovornik Sulejman Tihic istovremeno
trazio podrsku Turske i drugih islamskih zemalja za odrzavanje opsteg
referenduma na kojem bi, naravno glasovima muslimana kao najbrojnijeg
stanovnistva, bila izvrsena potpuna unitarizacija Bosne i Hercegovine,
odnosno kojom bi se ukinulo postojanje Republike Srpske.
Kako izgleda, oba krila vlasti imaju svoga Sulejmana. Krilo
predvodeno predsednikom izvrsne vlasti ima Sulejmana Ugljanina, koji je, da
se ne zaboravi, pre petnaestak godina imao zadatak da pozar rata prenese na
teritoriju Srbije, a krilo vrhovnog komandanta ima Sulejmana Tihica, koji je
samo dva-tri dana nakon susreta sa njim, organizovao svecani docek Nasera
Orica iz Haga, a potom ga, kao muslimanskog "nacionalnog heroja" primio u
svoj kabinet i obavio sa njim razgovor duzi nego onaj sa nasim predsednikom.
Protokol je vrlo precizna i lepa sluzba - uvek znate ko ste i sta
predstavljate za svoje sagovornike.
Srpska vlast nije ucinila nista da prikupi, sredi i obradi svedocenja
i podatke o zlocinima Orica i drugih zlikovaca nad srpskim civilima. Sto se
pokolja Srba u Podrinju tice, i danas je zivo na hiljade neposrednih
svedoka, u Ministarstvu odbrane postoje izvestaji obavestajne, bezbednosne,
granicne i drugih sluzbi, u Ministarstvu unutrasnjih poslova postoje njihovi
relevantni izvestaji, postoje i kilometri audio i video traka, pa
informacije objavljene u medijima, izvestaji medunarodnih mirovnih snaga i
bezbroj drugih dokaza o pogromu nad srpskim stanovnistvom. Umesto da se bavi
time, vlast je pokusavala da ubedi srpski narod da je u Srebrenici izvrsen
genocid nad muslimanima, i kako ce zato Srbi morati da prihvate kaznu.
Posto je u ovom trenutku svaka aktivnost centara moci i njihovih
operativaca vezana za buduci status Kosova i Metohije i nameru da se ono
otme srpskom narodu radi formiranja druge siptarske i prve teroristicke
drzave na svetu, moze se zakljuciti da je "presuda" Naseru Oricu samo jos
jedna prakticna informativno-psiholoska vezba za Srbe, a njeni planeri su
zasigurno zadovoljni ostvarenim rezultatima. Naime, nasa vlast je izrazila
"nezadovoljstvo" koje je doprlo samo do srpske javnosti, a onda je pokrenula
zestoku medijsku kampanju o akcionom planu za zavrsetak saradnje sa Haskim
tribunalom, ciji je krajnji cilj naravno hvatanje generala Ratka Mladica.
Razne nevladine organizacije i udvoricki mediji su reaktivirali pricu o
genocidu u Srebrenici, a domaca javnost je sve te antisrpske projekte i lazi
primila sa vec poslovicnom apatijom i ravnodusnoscu. To je za kreatore novog
preuredenja Balkana dobar signal da se otimanje Kosova i Metohije moze
nastaviti na zapoceti nacin, bez straha od znacajnijeg otpora srpskog naroda
i drzave.
-------------------------
MEGAPROCES VAN OCIJU JAVNOSTI
U meduvremenu je ekpresno poceo novi "megaproces" pred Haskim
tribunalom protiv drzavnog i vojnog rukovodstva Srbije, za navodne zlocine
pocinjene u toku protivteroristicke borbe i agresije NATO. Za razliku od
sudenja Slobodanu Milosevicu, ovaj ce megaproces biti prakticno van ociju
javnosti. Narandzasta televizija, poucena iskustvom efekata prethodnih
prenosa, odustala je od tog posla, a nacionalnom ili javnom servisu to cak
ne pada ni na pamet, iako ima "prazan" kanal, tako da ce sva saznanja
javnosti o tom procesu biti ona koja joj prenesu dobro pripremljeni
novinari, a koje ce po obavljenom poslu, cekati neko od urednickih ili
ambasadorskih mesta.
Istovremeno, malobrojni siptarski teroristi optuzeni pred Haskim
tribunalom, bice oslobodeni, verovatno zbog nedostatka dokaza.
ZASTO JE UCUTKANA ISTINA O ZLOCINIMA U SLOVENIJI?
Zbog svega navedenog, neophodno je postaviti sledeca pitanja vlastima
Srbije:
Zasto su brzo ucutkani svi oni koji su nedavno pokrenuli pitanje
slovenackih zlocina nad pripadnicima vojske pre petnaest godina? Zar bi
ikako moglo da se zakljuci da su odnosi izmedu Srbije i Hrvatske normalni,
kako inace cesto zakljucuju predstavnici srpske vlasti, dok se ne raspravi
pitanje povratka i obestecenja vise stotina hiljada prognanih Srba, i dok se
ne pokrene odgovornost za sve zlocine koje su hrvatske separatisticke
oruzane formacije ucinile nad srpskim stanovnistvom i pripadnicima vojske?
Zasto srpska vlast cuti, iako i u medijima ima pokusaja reaktualizacije
hrvatskih zlocina nad srpskim stanovnistvom sirom Hrvatske? Da li je mozda i
vojska "zagubila" dokumentaciju o zlocinima protiv njenih pripadnika u
Splitu, Gospicu, Zadru, Zagrebu, Varazdinu, Bjelovaru, Karlovcu, Sarajevu,
Mostaru, Zenici i drugim garnizonima? Hoce li predstavnici srpske vlade biti
spremni da se za nekoliko meseci susrecu sa Naserom Oricem ukoliko na
predstojecim izborima u Bosni i Hercegovini ude u vlast, sto je nesumnjiva
mogucnost?
-------------------------
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
