Како ће се лидер радикала бранити у Хагу

Адвокат као казна 
Судско веће трибунала због увредљивог и непристојног речника наметнуло Шешељу 
браниоца. – Јован Ћирић: Свако има право да се брани како хоће  
  
Обраћање суду само преко заступника: Војислав Шешељ
(Фото Фонет)

 

Војислав Шешељ од доласка у Схевенинген упорно одбија да му се у поступку пред 
Хашким трибуналом наметне бранилац, али је у понедељак претресно веће 
(председавајући судија Алфонс Ори) одлучило да ће у поступку убудуће 
учествовати искључиво „посредством заступника”. 

Судском секретаријату наложило је да браниоца именује што је пре могуће, а до 
тада ће као Шешељев адвокат деловати досадашњи бранилац у приправности, 
холандски адвокат Тјарда ван дер Спул.

О Ван дер Спулу је Шешељ, иначе, у једном од бројних поднесака судском већу, 
рекао све најгоре, по обичају не бирајући речи и изразе: по њему, Ван дер Спул 
је, између осталог, „кучкин син” и „један од највећих и најистакнутијих 
битанги, криминалаца и бандита, обучен у скупоцена одела, наказних особина и 
лудачког понашања, проблематичног и криминалног порекла”.

Реметилачко понашање

Сличних увреда на рачун судија и службеника суда накупило се поприлично од 
Шешељеве добровољне предаје Хашком трибуналу 24. фебруара 2003. године. Лидер 
Српске радикалне странке није штедео ни сведоке ни притворенике, а поготово не 
трибунал као институцију. Судско веће је то сада прогласило реметилачким 
понашањем, позивајући се на међународну судску праксу по питању права оптуженог 
да се брани сам. То право се може ограничити у интересу правде ако оптужени не 
сарађује са судом у доброј вери, или се намерно понаша реметилачки и увредљиво.

Тако је у образложењу ове одлуке поред осталог наведен и став америчког 
Врховног суда да „право на самозаступање није дозвола за нарушавање 
достојанства суднице”, уз позивање на случај Илиноис против Алена, у којем је 
судија имао право да „оконча самозаступање оптуженог, који својим понашањем 
озбиљно омета процес”. Ту је још релевантнији став Европског суда за људска 
права да се састав и функционисање суда могу критиковати, али да вербални 
напади личне природе на судије нису дозвољени.

Претресно веће је размотрило понашање Шешеља (коме суђење по оптужници Хашког 
трибунала за ратне злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-95. 
године треба да почне у октобру) током претпретресног поступка, затим неке од 
његових изјава и публикација пре него што је стигао у Хаг и више од 190 
поднесака које је упутио трибуналу. Закључило је да је оптужени од самог 
почетка покретао неважна питања, употребљавао непристојан и увредљив језик, 
обелодањивао поверљиве документе и информације неовлашћеним лицима и понашао се 
на начин који је застрашујући за могуће сведоке. У образложењу одлуке се помињу 
његове примедбе на одећу судија („римокатоличка инквизиторска одежда”), 
одбијање да користи компјутер (јер се „плаши да га не удари струја”), улагање 
бројних „фриволних и вулгарних” поднесака (попут поменутог о Ван дер Спулу), 
откривање идентитета заштићеног сведока, оптужбе да суд уцењује сведоке како би 
дали лажне исказе...

Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, јуче је на конференцији за новинаре 
оценио да је одлука Хашког трибунала да лидеру радикала Војиславу Шешељу 
наметне браниоца „најскандалознија у правној историји”. Истичући да Шешељ 
никада неће прихватити наметнутог адвоката, Вучић је рекао да је оваква одлука 
трибунала „врхунац безобзирне неправде и показивања немоћи пред истином”.

Крупне речи

Не тако крупним речима, али и др Јован Ћирић, виши научни сарадник у Институту 
за упоредно право, каже да је ова одлука Хашког трибунала проблематична „јер 
свако има право да се брани или не брани, односно да се брани како год хоће”. 
Према његовом мишљењу, право је свакога да ангажује или не ангажује адвоката, 
„и ако не жели да га ангажује, то је његово право, осим уколико се не утврди да 
је пословно неспособан, што значи да је неурачунљив”.

– Начин на који се неко брани је његова индивидуална ствар. Ако неко при том 
вређа суд, постоје друга средства којима се то може санкционисати и спречити, 
али чини ми се да наметање адвоката није добро решење, није решење које је на 
трагу заштите интереса оптуженог. Председавајући већем увек има могућност да 
некоме одузме реч, да му не да реч уколико се дотични недолично понаша, или да 
на неки сличан начин, путем неких других казни, то санкционише. Овде је можда 
специфичнија ситуација, иначе увек постоји могућност и новчаног кажњавања 
адвоката кад наступи некоректно пред судом или нека друга процедурална 
средства. Чини ми се да не пије воду ни то образложење да се на овај начин 
спречава одуговлачење поступка. Јер, поступак већ прилично дуго траје, око три 
и по године, а још није започет, осим два-три ванрасправна саслушања или неких 
процедуралних конференција – каже Ћирић, напомињући да је важно и да између 
оптуженог и његовог адвоката постоји поверење, што је са наметнутим браниоцем 
тешко постићи.


Преседани као извор права

Будући да је у једном тренутку и суђење Слободану Милошевићу доспело у исту 
фазу, односно да је и бившем председнику Југославије наметнут бранилац, али је 
недуго потом жалбено веће Хашког трибунала вратило Милошевићу право да сам 
испутује сведоке, др Ћирић каже да би било логично очекивати исто и у Шешељевом 
случају (јер, како додаје, Милошевићев случај је био преседан, а преседани су 
извор права у том суду). Међутим, наглашава Ћирић, врло је тешко предвиђати и 
давати процене шта ће се догађати.

У случају Милошевића, жалбено веће је проценило да је нижа инстанца, то јест 
претресно веће, починила „фундаменталну правну грешку” одузимајући Милошевићу 
готово сва права у одбрани.

У одлуци о додели адвоката Милошевићу суд се, међутим, није позивао на 
реметилачко понашање и опструкцију процеса, односно аргументе тужиоца Џефрија 
Најса, него искључиво на Милошевићево болесно срце. И мада је било међународних 
правника који су тврдили да је Милошевић „заслужио” да му се наметне бранилац, 
други експерти (попут чувених холандских професора права) упозоравали су суд да 
је право на сопствену одбрану у суду изузетно важно право које се не може 
одузимати без веома јаких разлога. Ипак, уз ограђивање да то право није 
апсолутно.


Б. Баковић
 




http://www.politika.co.yu/







===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] 
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net 
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
 
Yahoo! Groups Links

<*> To visit your group on the web, go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
    [EMAIL PROTECTED]

<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
    http://docs.yahoo.com/info/terms/
 

Одговори путем е-поште