Politika 24. avgust
Kako će se lider radikala braniti u Hagu Advokat kao kazna Sudsko veće tribunala zbog uvredljivog i nepristojnog rečnika nametnulo Šešelju branioca. – Jovan Ćirić: Svako ima pravo da se brani kako hoće Vojislav Šešelj od dolaska u Sheveningen uporno odbija da mu se u postupku pred Haškim tribunalom nametne branilac, ali je u ponedeljak pretresno veće (predsedavajući sudija Alfons Ori) odlučilo da će u postupku ubuduće učestvovati isključivo „posredstvom zastupnika”. Sudskom sekretarijatu naložilo je da branioca imenuje što je pre moguće, a do tada će kao Šešeljev advokat delovati dosadašnji branilac u pripravnosti, holandski advokat Tjarda van der Spul. O Van der Spulu je Šešelj, inače, u jednom od brojnih podnesaka sudskom veću, rekao sve najgore, po običaju ne birajući reči i izraze: po njemu, Van der Spul je, između ostalog, „kučkin sin” i „jedan od najvećih i najistaknutijih bitangi, kriminalaca i bandita, obučen u skupocena odela, nakaznih osobina i ludačkog ponašanja, problematičnog i kriminalnog porekla” . Remetilačko ponašanje Sličnih uvreda na račun sudija i službenika suda nakupilo se poprilično od Šešeljeve dobrovoljne predaje Haškom tribunalu 24. februara 2003. godine. Lider Srpske radikalne stranke nije štedeo ni svedoke ni pritvorenike, a pogotovo ne tribunal kao instituciju. Sudsko veće je to sada proglasilo remetilačkim ponašanjem, pozivajući se na međunarodnu sudsku praksu po pitanju prava optuženog da se brani sam. To pravo se može ograničiti u interesu pravde ako optuženi ne sarađuje sa sudom u dobroj veri, ili se namerno ponaša remetilački i uvredljivo. Tako je u obrazloženju ove odluke pored ostalog naveden i stav američkog Vrhovnog suda da „pravo na samozastupanje nije dozvola za narušavanje dostojanstva sudnice”, uz pozivanje na slučaj Ilinois protiv Alena, u kojem je sudija imao pravo da „okonča samozastupanje optuženog, koji svojim ponašanjem ozbiljno ometa proces”. Tu je još relevantniji stav Evropskog suda za ljudska prava da se sastav i funkcionisanje suda mogu kritikovati, ali da verbalni napadi lične prirode na sudije nisu dozvoljeni. Pretresno veće je razmotrilo ponašanje Šešelja (kome suđenje po optužnici Haškog tribunala za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-95. godine treba da počne u oktobru) tokom pretpretresnog postupka, zatim neke od njegovih izjava i publikacija pre nego što je stigao u Hag i više od 190 podnesaka koje je uputio tribunalu. Zaključilo je da je optuženi od samog početka pokretao nevažna pitanja, upotrebljavao nepristojan i uvredljiv jezik, obelodanjivao poverljive dokumente i informacije neovlašćenim licima i ponašao se na način koji je zastrašujući za moguće svedoke. U obrazloženju odluke se pominju njegove primedbe na odeću sudija („rimokatolička inkvizitorska odežda”), odbijanje da koristi kompjuter (jer se „plaši da ga ne udari struja”), ulaganje brojnih „frivolnih i vulgarnih” podnesaka (poput pomenutog o Van der Spulu), otkrivanje identiteta zaštićenog svedoka, optužbe da sud ucenjuje svedoke kako bi dali lažne iskaze... Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, juče je na konferenciji za novinare ocenio da je odluka Haškog tribunala da lideru radikala Vojislavu Šešelju nametne branioca „najskandaloznija u pravnoj istoriji”. Ističući da Šešelj nikada neće prihvatiti nametnutog advokata, Vučić je rekao da je ovakva odluka tribunala „vrhunac bezobzirne nepravde i pokazivanja nemoći pred istinom”. Krupne reči Ne tako krupnim rečima, ali i dr Jovan Ćirić, viši naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo, kaže da je ova odluka Haškog tribunala problematična „jer svako ima pravo da se brani ili ne brani, odnosno da se brani kako god hoće”. Prema njegovom mišljenju, pravo je svakoga da angažuje ili ne angažuje advokata, „i ako ne želi da ga angažuje, to je njegovo pravo, osim ukoliko se ne utvrdi da je poslovno nesposoban, što znači da je neuračunljiv”. – Način na koji se neko brani je njegova individualna stvar. Ako neko pri tom vređa sud, postoje druga sredstva kojima se to može sankcionisati i sprečiti, ali čini mi se da nametanje advokata nije dobro rešenje, nije rešenje koje je na tragu zaštite interesa optuženog. Predsedavajući većem uvek ima mogućnost da nekome oduzme reč, da mu ne da reč ukoliko se dotični nedolično ponaša, ili da na neki sličan način, putem nekih drugih kazni, to sankcioniše. Ovde je možda specifičnija situacija, inače uvek postoji mogućnost i novčanog kažnjavanja advokata kad nastupi nekorektno pred sudom ili neka druga proceduralna sredstva. Čini mi se da ne pije vodu ni to obrazloženje da se na ovaj način sprečava odugovlačenje postupka. Jer, postupak već prilično dugo traje, oko tri i po godine, a još nije započet, osim dva-tri vanraspravna saslušanja ili nekih proceduralnih konferencija – kaže Ćirić, napominjući da je važno i da između optuženog i njegovog advokata postoji poverenje, što je sa nametnutim braniocem teško postići. Presedani kao izvor prava Budući da je u jednom trenutku i suđenje Slobodanu Miloševiću dospelo u istu fazu, odnosno da je i bivšem predsedniku Jugoslavije nametnut branilac, ali je nedugo potom žalbeno veće Haškog tribunala vratilo Miloševiću pravo da sam isputuje svedoke, dr Ćirić kaže da bi bilo logično očekivati isto i u Šešeljevom slučaju (jer, kako dodaje, Miloševićev slučaj je bio presedan, a presedani su izvor prava u tom sudu). Međutim, naglašava Ćirić, vrlo je teško predviđati i davati procene šta će se događati. U slučaju Miloševića, žalbeno veće je procenilo da je niža instanca, to jest pretresno veće, počinila „fundamentalnu pravnu grešku” oduzimajući Miloševiću gotovo sva prava u odbrani. U odluci o dodeli advokata Miloševiću sud se, međutim, nije pozivao na remetilačko ponašanje i opstrukciju procesa, odnosno argumente tužioca Džefrija Najsa, nego isključivo na Miloševićevo bolesno srce. I mada je bilo međunarodnih pravnika koji su tvrdili da je Milošević „zaslužio” da mu se nametne branilac, drugi eksperti (poput čuvenih holandskih profesora prava) upozoravali su sud da je pravo na sopstvenu odbranu u sudu izuzetno važno pravo koje se ne može oduzimati bez veoma jakih razloga. Ipak, uz ograđivanje da to pravo nije apsolutno. B. Baković [objavljeno: 23.08.2006.] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
