Nedeljni telegraf
13. 12. 2006. broj 555
Dok zvanicni Vasington, Moskva i Brisel
imaju sve suprotstavljenije stavove o krajnjem statusu juzne srpske
pokrajine, u diplomatskim kuloarima se najavljuje za Kosovo
RUSI veto
UN rat
- Paravojska i parapolicija spremne za napad
- EU protiv svake ishitrene odluke
Izvestaj o Kosovu koji ce UN predstaviti Savetu bezbednosti u toku ove
sedmice, iznenadice ne samo kosovske Albance, vec i zvanicnike EU, SAD i
Rusije, najavljuju politicki analiticari.
Kako NT nezvanicno saznaje, a i kako strani mediji najavljuju, moguce je da
ce UN upozoriti da je pocetak novog oruzanog sukoba na Kosovu gotovo
izvestan, a da se resenje mora hitno pronaci u nekoj vrsti nezavisnosti,
koja ce zadovoljiti kosovske Albance, ali i spreciti novo nasilje. U isto
vreme, time bi onemogucili Moskvu da u Savetu bezbednosti stavi veto, koji
je Rusija najavila u slucaju da dogovor ne bude prihvatljiv i za Beograd i
za Pristinu.
U suprotnom, bezbednost citavog regiona je ugrozena, a novi rat - vise nego
moguc.
Rusi pomazu Kostunici,
Amerikanci Tadicu
Sukob SAD i Rusije oko razlicitih interesa na Kosovu preneo se i na
predizbornu trku u Srbiji, tvrde za NT izvori bliski diplomatskim krugovima
u Beogradu.
- Dok Rusija zdusno podrzava aktuelnog premijera Vojislava Kostunicu,
kao nekoga ko nije najsrecniji zbog neophodnosti saradnje sa EU, Amerika ne
krije da se svim silama zalaze da pobedi Demokratska stranka i Boris Tadic -
tvrdi nas izvor. - Osim otvorene podrske, koja je u diplomatskim krugovima
pretocena u vic da ce na Terazijama uskoro osvanuti bilbord sa tekstom: Bus
nalozio - Glasajte za Tadica, ima indicija da su Amerikanci i logisticki
podrzali kampanju demokrata.
Medjutim, posto istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da ce vlast
verovatno formirati demokrate i DSS, u Vasingtonu se plase da ce Kostunica
biti dalja kocnica za promene. Zato zele da se cela prica oko Kosova zavrsi
pre nego sto se uspostavi nova vlada.
V. C. S.
Prema nasem izvoru, UN ce na sastanku iza zatvorenih vrata upozoriti Savet
bezbednosti da se na Kosovu organizuje sve veci broj paravojnih i
parapolicijskih formacija, koje se spremaju da „nekontrolisanim“ nasiljem
pokusaju da „poguraju“odluku o nezavisnosti sto pre, a da su posledice po
citav region - nepredvidive.
Ruski interesi
Pre samo godinu dana, nezavisnost Kosova je u americkim, pa i evropskim
diplomatskim krugovima predstavljana kao skoro gotova odluka, koju samo
treba sprovesti u delo. SAD i Velika Britanija samouvereno su zagovarali
stav da ce citav proces proci bez vecih politickih ili vojnih potresa.
Iako je odluka o konacnom statusu Kosova odlozena za vreme posle okoncanja
parlamentarnih izbora u Srbiji, 21. januara, navodno da bi se podrzale
demokratske snage u Srbiji, u pozadini kosovske dileme, saznajemo, kriju se
mnogo krupniji sukobi na relaciji SAD - Rusija - EU. Sustina konflikta je,
kako tvrde izvori NT, u cinjenici da niko ne zeli da preuzme odgovornost za
eventualni oruzani sukob na Kosovu.
Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina u septembru da se Moskva nece
ustezati da stavi veto u Savetu bezbednosti UN ukoliko zakljuci da
predlozeno resenje nije dobro za Rusiju, i skorasnje izlaganje ruskog
ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva da ce veto zaista biti stavljen,
nasi zvanicnici predstavili su kao odbranu „srpskog pitanja“. Da li je to
zaista tako?
Po jednom scenariju, u zamenu da Srbiju ne podrze na Savetu
bezbednosti UN, Rusi traze da tajkun Oleg Deripaska dobije unosan posao na
Kosovu
Termoelektrana
- cena za nezavisnost
Kompanija En+Group, Olega Deripaske, poznatog ruskog oligarha i jednog
od 100 najbogatijih ljudi na svetu, ucestvovala je na preliminarnom tenderu
za modernizaciju elektrane Kosovo A.
Ovaj tender raspisan je krajem novembra i predvidja izgradnju nove
elektrane, kapaciteta do 2,1 hiljada megavata, koja bi se zvala Kosovo C.
Kako NT saznaje, iako se detalji konkursa jos ne znaju, u Pristini se
uveliko prica o tome da je Deripaska favorit. Naime, ovaj milijarder blizak
vrhu ruskih vlasti, potrudio se da i politickim vezama osigura posao.
Pre mesec dana, kazu nasi izvori, Oleg Deripaska se u Svajcarskoj sreo
sa kosovskim premijerom Agimom Cekuom. Ovaj susret ugovorio je Bedzet
Pacoli, poznati kosovski milijarder, cija se sediste biznis imperije nalazi
u Luganu. Tokom razgovora Ceku-Deripaska pricalo se o biznisu, ali i o
politici - pre svega o stavu Rusije u vezi sa nezavisnoscu Kosova.
Po recima nasih sagovorika, Deripaska je Cekuu preneo da bi u slucaju
da njegova kompanija pobedi na tenderu za TE Kosovo A, i zvanicna Moskva
ublazila stav po pitanju konacnog statusa Kosova. Ovih dana u Pristini se
povodom toga spekulise da bi Rusija cak odustala i od stavljanja veta na SB
UN na predlog da se suspenduje Rezolucija 1244, kojom se trenutno regulisu
odnosi u juznoj srpskoj pokrajini. Za uzvrat, Deripaska bi morao da dobije
termoelektranu Kosovo A.
Saznajemo i da je tokom Cekuove posete Moskvi (od 30. novembra do 2.
decembra), takodje bilo reci o ovoj TE, i da mu je iz vrha ruske vlasti
signalizirano da Moskva ume da uzvrati uslugu. Upuceni smatraju da Oleg
Deripaska pokazuje interes prema Kosovu jer je prosle godine kupio
Aluminijumski kombinat Podgorica, za ciji rad je neophodna energija, a
najblizi izvor energije je - upravo Kosovo. Osim toga, sa osposobljavanjem
TE Kosovo A i podizanjem TE Kosova C, Kosovo bi postao znacajni proizvodjac
struje u regionu.
Po recima upucenih, velike rezerve lignita na Kosovu okosnica su
razvoja energetike u citavom regionu jugoistocne Evrope. Dosadasnjim radom
povrsinskih kopova Belasevac i Dobro selo otkopano je svega dva odsto
rezervi kosmetskog basena (rezerve se procenjuju na 12,7 milijardi tona).
Termoelektrana Kosovo A nalazi se 10 km jugozapadno od Pristine.
Oleg Deripaska (1968) pre desetak godina objavio je u ruskim novinama
intervju sa Borisom Jeljcinom, a onda i napisao knjigu o njemu. Nesto
kasnije, postao je clan porodice Jeljcin - njegov tast je zet bivseg
predsednika Rusije. Casopis Forbs objavio je da je Deripaska u 2006. po
bogatstvu bio na 63. mestu u svetu, s procenjenim bogatstvom od vise od 4,5
milijardi dolara. Po ovom izvoru, Deripaskin Bazni element drzi cak 75 odsto
proizvodnje aluminijuma u Rusiji, dok ostatak pripada Romanu Abramovicu.
Deripaska ima udela u fabrikama automobila, aviona, a vlasnik je i jedne
osiguravajuce kuce. Bogatstvo uglavnom oplodjuje izvan granica Rusije - u
clanicama bivseg SSSR, Africi, Australiji, Evropi i Latinskoj Americi. Samo
grupacija Bazni element zaposljava 290.000 ljudi i ostvaruje prihode vise od
13 milijardi dolara godisnje.
S. V.
Iz izvora bliskih ruskim diplomatskim krugovima u Beogradu saznajemo da je
eventualni ruski veto u Savetu bezbednosti samo paravan za vojnu
intervenciju, ako bi se nakon proglasenja nezavisnosti Kosova, autonomne
oblasti nekadasnjeg SSSR, Abhazija, Juzna Osetija, Pridnjestrovlje i Nagorno
Karabah odlucile na secesionizam. Tako najavljenim vetom Rusi ne stite
srpske, vec sopstvene interese, saznaje NT.
Kako nas izvor tvrdi, ambasador Aleksejev navodno je samoinicijativno, sto
je neobicno u diplomatskim krugovima, dao izjavu o vetu, ali mu, kako
saznajemo, moskovske kolege nisu zamerile, jer odluka o vetu vec postoji i
veoma je verovatno da ce je Rusi iskoristiti ako trgovina sa Amerikom prodje
lose po njih.
- To i dalje ne znaci, da ruski zvanicnici nisu svesni da ce Kosovo ipak
dobiti neku vrstu nezavisnosti. Naprotiv. Ipak, oni zele da se zastite od
politike presedana, koja se veoma lako pretvara u pravila.
Inace, zbog ove izjave, ruske diplomate hitno su odrzale sastanak sa
evropskim predstavnicima u Briselu, koji smatraju da je ovakav potez
diplomatski netaktican i neprimeren trenutku u kome se pregovori nalaze.
Uzdrzane clanice
Kako NT saznaje, Rusi su i u Briselu potvrdili da ce ostati pri vetu i
upozorili da ce ishitrena odluka o nezavisnosti Kosova imati posledice ne
samo po region vec i citavu Evropu, a ministar inostranih poslova Sergej
Lavrov upozorio je Savet bezbednosti da ce jednostrana odluka biti presedan
u medjunarodnoj politici, i da eventualna nezavisnost Kosova moze da ugrozi
cak i Francusku i Nemacku. Poruka ruskih politicara je vise nego jasna -
Savet bezbednosti UN i ostale medjunarodne institucije, nece moci da
pritiskaju Rusiju, kao sto to sada cine Srbiji.
U isto vreme, kako saznajemo, pregovori Moskve i Vasingtona po ovom pitanju
su u naznakama i tek se mogu ocekivati. Ipak, njihova osnova ce, kako NT
saznaje, biti garancije SAD date Rusiji da se kosovski model nezavisnosti
nece i ne moze preneti ni na jedan drugi deo sveta, pa ni u sporne ruske
republike. Americki podsekretar Nikolas Berns, nestrpljivo kaze da je
krajnje vreme da se albanskom stanovnistvu na Kosovu da jasna vizija
buducnosti, u vidu nezavisnosti, i da je to najbolji nacin da se predupredi
eskalacija nezadovoljstva i agresije. U medjuvremenu i SAD i Rusija okrecu
glave od Kosova, i cekaju konacnu preporuku UN.
Iako je nezavisnost Kosova navodno izvesna, niko vise ne zeli da preuzme
glavnu odluku o, u ovom trenutku, najosetljivijem evropskom pitanju,
smatraju politicki analiticari.
Kako saznajemo u krugovima bliskim zvanicnom Briselu, i u okviru EU, i u
zemljama koje se pocetkom januara pridruzuju evropskoj porodici, ima sve
vise skeptika u „pravicno“ kosovsko resenje, a Spanija, Rumunija i Slovenija
pokazuju negodovanje na samu pomen nezavisnosti Kosova i podrzavaju zvanicni
Beograd koji se zalaze za konstituisanje najsire autonomije.
U isto vreme, sem Velike Britanije koja je glavni saveznik SAD u zahtevima
za potpunom nezavisnoscu, u okviru EU, ovakvu odluku podrzavaju i Holandija
i Danska. Sve ostale drzave ili se uopste ne izjasnjavaju ili su za oprezno
resavanje ovog pitanja. Savet ministara EU zbog toga ce, na sastanku ove
nedelje, to postaviti kao jedno od najvaznijih pitanja i pokusati da
usaglasi suprotstavljene stavove i postigne neki konsenzus.
Ono sto posebno zabrinjava Savet ministara jeste da je najveci broj EU
drzava jos uvek bez jasnog stava o buducnosti Kosova, a njihovo angazovanje
na resavanju kosovskog pitanja, daleko je slabije nego u prethodnom periodu,
saznaje NT.
Novi tajni plan za Kosovo
Tehnicki detalji o preuzimanju
ingerencija UNMIK na 36 strana
Kosovo ce u slucaju da dobije neki oblik nezavisnosti, definisan UN
rezolucijom Saveta bezbednosti, dobiti upravu slicnoj onoj u BiH, a
specijalni tim EU pripremice se da preuzme protektorat nad Kosovom od UNMIK.
Ovo je utvrdjeno jos planom sa kojim su u julu izasli Havijer Solana i
Oli Ren, koji su tada maltene nacrtali buducnost Kosova, ali taj plan u
Srbiji nije dobio odgovarajuci odjek, bas kao ni pre njega plan EU iz
Luksemburga, iz aprila ove godine. U tom prvom planu jasno je receno da ce
EU preuzeti ingerencije od UNMIK, koji se pokazao nezainteresovan da sredi
stanje na Kosovu. U prvoj fazi evropske misije sredila bi se sfera
zakonodavstva i pravosudja, a potom ekonomska i socijalna pitanja. EU je
posebno zainteresovana da pomogne kosovsku poljoprivredu, kao i da podigne
nivo nezaposlenosti, s obzirom da je on na Kosovu najveci u celoj Evropi.
- Evropski zvanicnici zbunjeni su onim sto se desava u Beogradu, i
nije im jasno zasto se od ovdasnje javnosti kriju, i ignorisu cak i zvanicni
medjunarodni dokumenti - kaze izvor NT blizak diplomatskim krugovima u
Beogradu. - Odavno je jasno da ni SAD, ni Rusija nece da odvajaju pare za
Kosovo i da im je odrzavanje UNMIK-a skupo.
Zato je Tim za pripremu, zvanicno telo EU koje ima zadatak da pripremi
preuzimanje ingerencija od UNMIK, 29. novembra napravilo tehnicki, odnosno
radni dokument na 36 stranica, koji nije objavljen u javnosti, i kojim je
predvidjeno konkretno, po etapama, preuzimanje ingerencija dosadasnjih
medjunarodnih snaga. U njemu je dat budzet za celu operaciju, kao i kako ce
izgledati i delovati pravno, ekonomsko, finansijsko, odeljenje bezbednosti.
Ovaj tim se sastoji od devet clanova.
- Sam evropski tim za Kosovo, kako za sada stvari stoje, mogao bi da
se sastoji od deset odeljenja, od kojih bi jedan mogao da bude i americki -
tvrde izvori NT bliski Briselu. - EU ce takodje ponuditi drzavama koje nisu
clanice EU, poput Rusije i Svajcarske, da se pridruze buducoj EU misiji, ali
se ne precizira kako bi to bilo regulisano, niti kada bi se moglo sprovesti.
Ovo telo za jurisdikciju nad Kosovom bilo bi direktno odgovorno sefu
spoljne politike EU, i poput onog u BiH, imalo bi moc da ponistava odluke
kosovske vlade i zakone usvojene u parlamentu, kao i da smenjuje zvanicnike
cija politika nije u skladu sa zahtevima EU. Kancelarija bi, takodje,
nadzirala rad kosovske policije, sudstva, carine i kaznenih ustanova, a osim
centrale u Pristini, imala bi ispostave i u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu.
V. C. S. - I. E.
