Ludom radovanje
Beograd, 18.12.2006 -
Nema političke stranke koja se u predizbornoj kampanji ne udvara onima koji su
mladi, obrazovani i talentovani. I to je u redu. Proces koji se glupavo i
rogobatno naziva odlivom mozgova zaista treba zaustaviti. Samo, šta garantuju
bolji uslovi, razne stipendije i povoljni krediti? Da li su mladi pod nekim
ugovorom sa državom, da li oni, kao recimo sportisti, imaju obavezu da određene
godine provedu u ovdašnjim firmama? Ili ih niko, u skladu sa građanskim pravima
i slobodama, ne može sprečiti da odu u inostranstvo? Na šta se tu računa? Na
entuzijazam i patriotizam? Ili na prosperitetnu i normalnu ekonomiju u kojoj će
oni videti svoju perspektivu, pa makar i bez stipendija? I šta raditi sa onima
koji nisu mladi, nisu preterano obrazovani i nisu talentovani? Ali rade svoj
posao. Autor ovog teksta, tokom svoje četvrtvekovne karijere, upoznajući
političare, premijere, ministre, direktore, ekonomiste i novinare, nije sreo
boljeg i savesnijeg radnika od dečka koji čisti njegovu ulicu. Po njemu može da
se doteruje sat, a svaki list ove jeseni nije dočekao više od dva sata na
ulici.
Opet, neke stranke se udvaraju penzionerima. Njihovi čelnici obilaze staračke
domove i pričaju kako je nepravda to što ljudi koji su pošteno odradili svoj
radni vek sada nemaju od čega da žive. Ali i to je demagogija par exellence.
Kao, vi ste izdvajali tokom celog radnog veka u nekakav penzioni fond.
Virtuelni. Plaćali ste one koji su pre vas otišli u penziju. Nikada nikakav
ozbiljan penzioni fond nije postojao koji bi zarađivao na kamatama, na državnim
obveznicama, na ulaganjima u profitabilne poslove.
I šta je poruka onima koji danas rade, zarađuju i plaćaju poreze i doprinose?
Kažu im da treba više i bolje da rade da bi imali veće plate i bolje živeli.
Pritom, obnarodovano je da će sledeće godine još šezdeset hiljada zaposlenih
ostati bez posla. Navodno će, kao i do sada dobiti otpremnine s kojima će moći
ili da se “samozaposle“ ili da se dokvalifikuju ili prekvalifikuju. Možda nije
lepo rugati se sopstvenom esnafu, ali danas se, brate, svako bavi novinarstvom.
Pa se tako objavi da će taj projekat finansirati austrijska vlada sa čitavih
dva miliona evra. E sad, ti podeli dva miliona evra sa šezdeset hiljada
otpuštenih. Ima tu više od trideset evra po glavi otpuštenog. Pretpostavljamo
da je nadležni ministar ipak rekao nešto pametnije i kompletnije od ove
računice. Ali, u ovoj zemlji ta vertikala funkcioniše otprilike kao i aktuelna
izjava jedne narodne pevaljke: „Ja sam poliglota, ja volim životinje“.
Nije toliki problem u tome što političke stranke u predizbornoj kampanji
promašuju svoje ciljne grupe, ne obraćaju se najvećem delu populacije, nemaju
pameti da osvoje što više političkih poena, samim tim i više birača. To je
njihova muka. Ima tamo raznih stručnjaka za public relations, raznih
marketinških genija, raznih plaćenih istraživača javnog mnjenja i političkih
analitičara. Samo, kao da svi oni rade za radikale. Politički marketing tzv.
demokratskog bloka direktno gura građane u ruke onom komunalcu i onom
plačljivom dečku. Radikali jedini imaju predizborni slogan u kome se obećava
bolji život već od sutra. Njima je ostavljeno toliko praznog prostora da bi ga
i budala iskoristila. Ovih dana je i Srbija potpisala CEFTA sporazum i svi su
primetili da je jedan od potpisnika tog sporazuma Kosovo. Dokle će ozbiljne
političke stranke, da kažemo demokratske orijentacije, prepuštati teren onima
koji zaista ne vode Srbiju u budućnost? Zar nije bolje unapred reći da će mladi
i dalje odlaziti ukoliko im se u nekoj stranoj zemlji ukazuju bolje mogućnosti,
zar nije bolje penzionerima reći da još skoro neće biti ništa od njihovog
boljeg života, zar nije poštenije reći šta će biti sa Kosovom? Tek na takvoj
svesti može da se gradi optimizam. Kao ono čuveno filozofsko pitanje - ko smo,
šta smo i kuda idemo.
http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_344/nc/nc1.htm
Miloš Marković
Komentar <mailto:[EMAIL PROTECTED]:%20Ludom%20radovanje> na tekst
vrh <http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_344/nc/nc1.htm#vrh> strane
http://www.ekonomist.co.yu/img1/top.gif
[Non-text portions of this message have been removed]
