Politika 12. januar Vlada donela Uredbu kojom se precizira Zakon o ličnoj karti
Čip nije obavezan Sveti arhijerejski sabor SPC je 6. oktobra 2006. godine tražio da se zakon o uvođenju biometrijskih ličnih karata stavi van snage Nove lične karte u Srbiji ipak neće obavezno imati biometrijski čip, a njihovo izdavanje neće početi 27. januara, kako je zakonom predviđeno. Vlada Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici donela Uredbu o upisu podataka u obrazac lične karte koja propisuje da čip neće biti obavezan deo novih ličnih karata. „Pravilo je da nema čipa, a ko hoće čip, može da ga dobije”, objasnio je juče ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić. On je naveo da će tom uredbom, praktično, biti preciziran Zakon o ličnoj karti, usvojen u julu prošle godine. Odredba zakona da obrazac lične karte sadrži prostor za kontaktni mikrokontroler – čip izazvala je prilikom usvajanja zakona polemiku da li će čip sa ličnim podacima moći da se očita na daljinu i da li će time biti ugrožena privatnost. „Građani koji su u prethodnom periodu izražavali zabrinutost da bi zbog čipa mogla biti narušena privatnost njihovih ličnih podataka više nemaju razloga da strahuju, jer, po uredbi vlade, nove lične karte neće imati čipove”, izjavio je Jočić agenciji Beta. Lična karta će biti savremeni dokument, naveo je Jočić, i sadržaće biometrijske podatke. Prema zakonu koji je donet 14. jula 2006. godine, u obrazac se unose podaci o vlasniku – ime i prezime, pol, datum i mesto rođenja, matični broj i slike biometrijskih podataka – fotografija, otisak prsta i potpis. Na čip i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka mogu da se unesu svi vidljivi podaci na ličnoj karti, kao i podaci o državljanstvu, prebivalištu i adresi stana njenog imaoca i jedinstveni matični broj njegovih roditelja. Posle usvajanja uredbe predstoji da ministar napiše pravilnik o obrascu i time će biti upotpunjena regulativa. Na pitanje da li će nove lične karte početi da se izdaju od 27. januara, što je rok propisan prelaznim odredbama zakona, Jočić je naveo da misli da će rok biti probijen. Dogovori su MUP-a i Zavoda za izdavanje novčanica (ZIN) da obrasce izrađuje ZIN, a ne MUP, naveo je Jočić. Ovim potezom vlada je popustila pod pritiskom stručne javnosti, Srpske pravoslavne crkve i pojedinih nevladinih organizacija koje su ukazivale na propuste zakonskog rešenja i tražile da se omogući izdavanje alternativnih ličnih karata bez čipa. Protođakon Radoš Mladenović kaže da je Crkva zadovoljna ovom uredbom, zato što je ministar Jočić prihvatio primedbe iz dve žičke deklaracije koje se odnose na uvođenje biometrijskih ličnih karata. „Ova uredba menja situaciju, jer svako ko želi da ima čip u ličnoj karti to može na svoj zahtev da traži. Bili smo protiv zakona, jer svojim odredbama stvara centralnu bazu podataka čime se na vrlo opasan način menja priroda politike i omogućuje totalitaran nadzor države nad svakim svojim stanovnikom u svim aspektima ličnog života. Na taj način grubo se narušava najdragoceniji Božji dar ljudima, a to je sloboda. Upravo zbog zaštite slobode reagovali je žička eparhija i Sveti arhijerejski sabor”, objašnjava Mladenović, upravnik Duhovnog centra „Vladika Nikolaj Žički” u Kraljevu. Podrškom žičkim dekleracijama iz 26. marta 2005. i 30. septembra 2006. godine episkop žički Hrizostom je na prošlogodišnjem jesenjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u svom obraćanju tražio da Crkva ne podrži zakon o uvođenju ličnih karata sa čipom. Patrijarh Pavle je 6. oktobra 2006. godine potpisao saborsku odluku kojom se ovlašćuje Sveti sinod da „interveniše kod nadležnih organa Republike Srbije da se nedavno u Narodnoj skupštini izglasani Zakon o ličnoj karti ne sprovede u delo”. Protođakon Mladenović podseća „da je Zakon o ličnoj karti donet bez javne rasprave uz kršenje više međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih prava i da po svojoj prirodi ima antihrišćanske elemente”. Sinodi Moskovske patrijaršije, Ukrajinske crkve, Atinske arhiepiskopije i Savet Svete gore već su se oglasili protiv uvođenja ličnih dokumenata sa čipom. Pod pritiskom Atinske arhiepiskopije u Grčkoj je u zakon sličan našem ubačen član po kojem svako ko neće biometrijsku može da dobije alternativnu ličnu kartu. „Pojam lične karte je problematičan. U Srbiji je prvi put uvedena 1942. godine, jer je okupaciona vlast htela da ima kontrolu nad okupacionom teritorijom. Zato ovakve lične karte nemaju nikakve veze sa bezbednošću, jer ih najorganizovanije države uopšte nemaju. Portugalija je čak odbila i uvođenje jedinstvenog matičnog broja građana. Mi smo protiv centralizovane baze podataka, jer se može i hakerovati. Ozbiljni stručnjaci su nam predočili da ne postoji apsolutno bezbedan sistem zaštite ”, kaže Mladenović. Aleksandar Pavić, osnivač pokreta „Za život bez žiga”, nevladine organizacije koja se bori protiv primene zakona o ličnoj karti, oprezniji je u oceni vladine uredbe, jer, kako kaže, treba videti šta tačno precizira. „Ovo jeste prvi korak , ali iz izjave ministra Dragana Jočića shvatam da će lični podaci ipak biti centralizovani. A problem ostaje centralizovana baza podataka koja još nije na pravi način definisana ni zakonom zaštićena. Tek u okviru prave javne i stručne debate treba da se definiše kako treba da izgleda lična isprava u Srbiji i kako lični podaci građana treba da budu zaštićeni.”, ističe Pavić. Dodaje da će NVO „Za život bez žiga” sredinom februara organizovati skup na kojem će biti razmatrani stručni predlozi o izgledu buduće lične karte, ali i rešenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. *Milenko Pešić* [objavljeno: 12.01.2007.]
