http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=17668
Raspodela imovine bive SFRJ
Jedanaest spornih zgrada
Sedam objekata planirano za prodaju, a sredstva dobijena od njih biæe podeljena
meðu naslednicima I dalje se ne nazire trenutak kada æe biti stavljena
taèka na pregovore o podeli imovine izmeðu drava naslednica bive
Socijalistièke Federativne Republike Jugoslavije. Ni na trinaestom sastanku
Meovitog komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bive SFRJ, koji
je odran u Skoplju pre nekoliko dana, taènije 15. i 16. januara, nije, nije
napravljen veliki korak napred ka konaènoj podeli preostalog nasleða nekadanje
zajednièke drave. Prema saoptenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije,
razmatrana su pitanja u vezi sa primopredajom objekata raspodeljenih na
prethodnom zasedanju ovog komiteta, odranom u decembru prole godine, u
Zagrebu.
Na predlog Srbije kako je preneto iz ovdanjeg MIP-a skopski sastanak je,
zapravo, imao radni karakter, a iskoriæen je, i za neformalne bilateralne
razgovore sa pojedinim dravama sukcesorima SFRJ u cilju usaglaavanja
interesa, odnosno razreenja i okonèanja raspodele preostalih nepokretnosti u
regionu OECD (u Evropi, Severnoj i srednjoj Americi i Australiji).
Takoðe, pozvani su i eksperti za umetnièka dela da okonèaju posao oko
utvrðivanja stanja i vrednosti umetnièkih dela u objektima koji su predmet
raspodele.
Novinske agencije su, meðutim, prenele da sastanak Meovitog komiteta nije
uspeo. Tako je Betin izvor iz Skoplja naveo da dogovor nije postignut, jer
nijedna od drava naslednica nije zainteresovana za neko od preostalih
diplomatsko-konzularnih predstavnitava.
Na prethodnom sastanku Meovitog komiteta, odranom u Zagrebu, za koji se,
zaista, moe reæi da je bio izuzetno uspean, predstavnici drava sukcesora
postigli su, inaèe, dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata u zemljama
Evrope, Severne Amerike i u Australiji.
Srbija je tada dobila 21 objekat i to: ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji,
Rimu, Budimpeti, Meksiku, zatim ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u
Kanberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vaingtonu, Ankari, kao i zgrade generalnih
konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuæu u Ankari, plac u
Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpeti i vojnu misiju u Berlinu.
Hrvatskoj su pripale ambasade u Beèu, Hagu i Lisabonu, rezidencije u
Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu, kao i dva
stana u Trstu. Bosni i Hercegovini, sukcesijom su pripale ambasade u Ankari,
Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpeti i Beèu, jedna kuæa u Vaingtonu
i stan u Milanu. Slovenija je dobila rezidenciju u Rimu i zgrade generalnih
konzulata u Celovcu i Milanu, a Republici Makedoniji ambasada u Kanberi, deo
DKP-a u Atini (konzularno odeljenje), generalni konzulat u Cirihu i jedan stan
u Rimu.
U ranijim fazama pregovora raspodeljeno je pet objekata i to: ambasada u
Londonu (pripala BiH), ambasada u Parizu (Hrvatska), generalni konzulat u
Parizu (Makedonija), ambasada u Vaingtonu (Slovenija) i rezidencija u Parizu
(Srbija).
S obzirom na to da je za pet diplomatsko-konzularnih predstavnitava u posedu
bive SFRJ dogovor postignut ranije, preostalo je, dakle, 18 objekata.
U toku ranijih pregovora predviðeno je da sedam, od 18 objekata bude izloeno
prodaji i da sredstva dobijena od toga budu meðusobno raspodeljena. Reè je o
zgradama u: Njujorku (sedite misije pri UN i rezidencija), Tokiju
(ambasada/rezidencija), Velingtonu (ambasada i rezidencija), Bonu (ambasada) i
Bernu (ambasada/rezidencija). Prodaja ovih objekata, kojoj bi trebalo da se
pristupi u dogovoru sa Ministarovom finansija Srbije, trebalo bi da usledi tek
nakon konaène raspodele svih objekata utvrðenih Sporazumom o sukcesiji.
Na stolu predstavnika pet zemalja sukcesora trenutno se, znaèi, nalazi spisak
sa 11 objekata u regionu OECD, o èijoj podeli zemlje naslednice jo nisu
postigle dogovor. Sporni objekti su: Kanbera (zemljite), Kopenhagen
(ambasada), Rim (stan), Trst (stan), Varava (ambasada), Varava (rezidencija),
Varava (kuæa), Brisel (ambasada), Frankfurt (generalni konzulat), Stokholm
(ambasada) i eneva (sedite misije).
S obzirom na to da je, pre nekoliko dana dogovoreno da sledeæi sastanak bude
odran veæ 15. i 16. marta u Ljubljani, logièna je pretpostavka da æe taj
spisak, na ovaj ili onaj naèin, biti tema i narednog susreta.
--------------------------------------------------------------------------
Sa Crnom Gorom- kasnije
Pravi proces pregovora o podeli diplomatske imovine bive SFRJ, procenjene na
oko 260 miliona dolara, zapoèet je, formalno, polovinom 2001. godine. Sporazum
o pitanjima sukcesije bive SFRJ, koji je zakljuèen u Beèu 29. juna 2001.
godine, stupio je, meðutim, na snagu sa priliènim zakanjenjem tek 2. juna
2004.
Na osnovu aneksa B Sporazuma o sukcesiji SFRJ, tadanjoj SR Jugoslaviji je
utvrðeno pravo na 39,5 odsto imovine. Prema istom dokumentu, Hrvatska ima pravo
na 23,5 odsto, Bosna i Hercegovina na 15, Slovenija na 14 i Makedonija na osam
odsto. Kao znak dobre volje, jo u Beèu, 2001. godine, dogovoreno je,
podsetimo, da se podeli prvih pet ambasada.
Buduæi da je Srbija sukcesor dravne zajednice Srbija i Crna Gora, koja je
bila jedan od potpisnika beèkog dokumenta, Srbija sada i uèestvuje u
razgovorima o podeli diplomatsko-konzularne imovine bive SFRJ. Naknadno, u
direktnim razgovorima svojih predstavnika, Srbija i Crna Gora utvrdiæe koji æe
objekti pripasti Crnoj Gori.
Biljana Èpajak
[objavljeno: 21.01.2007.]
---------------------------------
Share your photos with the people who matter at Yahoo! Canada Photos
[Non-text portions of this message have been removed]
