Tadić sutra prima Ahtisarija
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
Predsednik Srbije Boris Tadić primiće u petak, 2. februara, specijalnog
izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, rečeno je juče agenciji Beta
u kabinetu predsednika Republike. Tadićev stav je da čvrsto stoji iza državne
politike o Kosovu i Metohiji, utvrđenoj u Skupštini Srbije, kojom je definisan
stav u pregovorima o budućem statusu Pokrajine, rečeno je u kabinetu
predsednika Republike.
– Nije jasno čemu služe pojedine stranačke platforme i da li je to namera da se
odustane od dogovorene politike prema Kosovu i Metohiji – naveo je izvor
agencije Beta iz kabineta predsednika Srbije. – Kabinet predsednika Republike
podseća na Tadićev stav da pregovarački tim Beograda postoji, i da treba da
radi ono što je radio do sada – da brani državne interese u pregovorima o
budućem statusu Kosova i Metohije.
DSS–NS: PLATFORMA O KOSOVU
Odluka o priznavanju Kosova bila bi ništavna
Vlada Srbije Kosovo i Metohiju smatra svojom teritorijom i odbacila bi odluku
bilo koje države ili međunarodne organizacije o priznavanju nezavisnosti
Pokrajine kao protivzakonitu, nelegitimnu i ništavnu, navedeno je u početnoj
platformi Koalicije DSS–NS za razgovore o formiranju nove vlade, koja je
dostavljena Tanjugu. U platformi, koju su predstavnici te koalicije prekjuče
predali predsedniku Srbije Borisu Tadiću, takođe je navedeno da “svaka država
koja bi donela odluku o priznavanju nezavisnosti mora voditi računa o tome da
će to proizvesti ozbiljne posledice u međusobnim odnosima”.
Predlažući tri principa za zaštitu Kosova i Metohije kao platformu za
konsultacije o formiranju nove vlade, Koalicija DSS–NS polazi od stava da je
“očuvanje celovitosti zemlje i zaštita principa suvereniteta i teritorijalnog
integriteta prva ustavna obaveza Vlade Srbije”. Specijalni izaslanik Marti
Ahtisari je saopštio da je završio predlog za budući status Autonomne Pokrajine
Kosovo i Metohija, što zahteva da se precizno odredi stav buduće Vlade Srbije u
vezi sa zaštitom celovitosti zemlje, istaknuto je u predloženoj platformi.
Saglasno Ustavu Srbije, DSS–NS utvrđuje tri principa za zaštitu Kosova i
Metohije, a prvi je da za Vladu Srbije Kosovo i Metohija uvek ostaje sastavni i
neotuđivi deo teritorije Srbije. “Ukoliko bi neka država ili međunarodna
organizacija donela odluku da priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, Vlada
Srbije bi obavestila sve vlade međunarodno priznatih država da Vlada Srbije
takvu odluku odbacuje kao protivzakonitu, nelegitimnu i ništavnu, i da Vlada
Srbije Kosovo i Metohiju smatra svojom teritorijom. Svaka država koja bi donela
odluku o priznavanju nezavisnosti mora voditi računa o tome da će to proizvesti
ozbiljne posledice u međusobnim odnosima”, precizirano je u platformi kao drugi
princip za zaštitu Kosova i Metohije. Konačno, ukoliko bi bilo koja država
članica NATO-a priznala nezavisnost Kosova i Metohije, to bi proizvelo ozbiljno
ugrožavanje odnosa Srbije i NATO-a, jer bi to značilo da je NATO bombardovao
Srbiju da bi došlo do otimanja Kosova i Metohije.
PROFESOR BEOGRADSKOG PRAVNOG FAKULTETA STEVAN LILIĆ
Platforma DSS–NS Srbiju vraća u devedesete
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload18/admin_541.gifProfesor
beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik udruženja “Pravnici za demokratiju”
dr Stevan Lilić ocenio je da najnovija platforma Koalicije DSS–NS za pregovore
o formiranju nove vlade, koja se isključivo odnosi na kosovsko pitanje,
predstavlja nastavak politike koju je vodio Miloševićev režim devedestih godina
prošlog veka. U izjavi za “Dnevnik” Lilić je istakao da bi insistiranje na
takvom “tvrdom stavu, koji danas zastupa stranka premijera Vojislava
Koštunice”, moglo da dovede do ostvarivanja “najgoreg scenarija”, odnosno
“ponavljanja situacije iz devedestih godina, te da Srbija ponovo bude na stubu
srama i izolovana od međunarodne zajednice”.
– Izgleda da se ostvaruje najgori scenario kad je reč o odnosu Srbije prema
razrešenju statusa Kosova, jer bauk Miloševićeve politike preti da se vrati
kroz stavove iznete u platformi DSS-a i NS-a vezane za sudbinu evroatlantskih
integracija Srbije. Politika nekomunikacije i izolacije, koju trenutno zastupa
stranka Vojislava Koštunice, već se pokazala poražavajućom po Srbiju, a sad se,
kroz ovu platformu, ponovo povampiruje – istakao je Lilić.
On je ukazao na to da se vladajuće stranke ne mogu pravdati lošim tajmingom za
nastavak pregovora o Kosovu, navodeći da je svima bilo poznato da će specijalni
izaslanik UN Marti Ahtisari vlastima u Beogradu posle izbora ponuditi na uvid
svoj predlog rešenja za status Kosova, a pošto su već jednom ti pregovori bili
odloženi, i to na zahtev Srbije.
Lilić smatra i da se platforma Koalicije DSS–NS može pokazati presudnom u
postizanju postizbornih pregovora o formiranju nove vlade, navodeći da takvav
stav u zanačajnoj meri udaljava DSS od DS-a i približava Koštunicu radikalima.
– Mislim da ta platforma veoma pogoršava situaciju u pogledu konstituisanja
nove vlade koja bi imala predznak demokratske, jer de fakto približava DSS i
SRS, a ta opcija bila bi prilično loša, ne samo zbog toga što bi se to
negativno primilo u međunarodnoj zajednici nego zato što bi to bila politika
pogubna za samu Srbiju. S druge strane, najgora situacija je ona u kojoj se ne
može projektovati verovatan ishod, odnosno ne znamo kakvu ćemo vladu dobiti,
ali ni da li ćemo je uopšte dobiti. Dakle, politička opcija okupljena oko
Koštunice zapravo doprinosi destabilizaciji Srbije. Zbog svega toga Srbija je
trenutno u izuzetnoj krizi – i političkoj, i vrednosnoj, i ekonomskoj, i krizi
pravnih institucija. I pitanje je na koji način će se sve to razrešiti, a nije
isključeno da po scenariju najgoreg slučaja dođe i do jačanja tenzija u samoj
Srbiji, jer je ona zapravo društvo bez konsenzusa – zaključio je Lilić.
B. D. Savić
Flajner: Autonomija, a ne secesija
– Ukoliko Savet bezbednosti Ujednjenih nacija izdvoji Kosovo iz suvereniteta
Srbije, koji je međunarodno-pravno garantovan Rezolucijom 1244, biće to prvi
put u istoriji da je jedan organ UN jednostrano, protiv volje većine, podelio
jednu državu i njene narode – upozorio je juče u autorskom tekstu objavljenom u
“Frankfurter algemajne cajtungu” (FAZ) Tomas Flajner. “Taj zahvat u suverenitet
nema u međunarodnom pravu nikakve osnove”, istakao je Flajner, za koga je FAZ
naveo da je pravni ekspert, vođa švajcarskog Instituta za federalizam i
savetnik srpske delegacije na bečkim pregovrima o statusu Kosova. Narodi koji
imaju secesionističke želje bi ubuduće mogli svoje konflikte još više da
internacionalizuju da bi uključili Savet bezbednosti UN, upozorava Flajner,
dodajući da se iz istorije zna da takve odluke dovode do trajnog mira samo ako
se oslanjaju na državno-pravne osnove s ciljem izgradnje poverenja i pomirenja
među zavađenim narodima.
Podsećajući na to da specijalni opunomoćenik Marti Ahtisari sada vodi pregovore
između Beograda i Prištine, Flajner piše da pojedine članice Saveta bezbednosti
žele da, ukoliko do sporazuma ne dođe, rešenje donesu dekretom.
Autor podseća na to da se srpska manjina, uključujući i prognane, s ukupno oko
300.000 ljudi, plaši albanskog nasilja i želi da Pokrajinu što tešnje veže za
Srbiju.
“Ko može da reši konflikt?”, postavlja pitanje Flajner. “Može li, na primer,
autonomni Hong Kong da se jednostrano odvoji od Kine? Ko ima pravo da odluči o
sudbini dela neke države – pokrajina sama, narodi pokrajine ili oni zajedno s
narodom cele države, ili čak UN?”, pita Flajner. On podseća na odluku
Badinterove komisije donete u jesen 1991. godine – da bivše jugoslovenske
republike, a ne pokrajine, mogu stvoriti suverenu državu. Prema toj presudi,
federalna država pravno ne postoji onda kada se države članice bore međusobno i
time blokiraju savez, piše autor.
Bilt: Ahtisari donosi radni dokument
Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je u Prištini da će
izaslanik Ujedinjenih Nacija za status Kosova Marti Ahtisari u petak u Prištinu
i Beograd doneti radni dokument, a ne konačni predlog za status Kosova. On je
istako da će predaja dokumenta značiti početak novog dijaloga o ovom predlogu,
koji će kasnije biti prenet Savetu bezbednosti, koji će doneti odluku, rekao je
šef diplomatije Švedske . Bilt je izjavio da Priština i Beograd treba da daju
zamah kompromisu o budućem statusu Kosova.
Durlo: UNOSEK nikom nije pokazao plan
Portparol specijalnog izaslanika UN za status Remi Durlo izjavio je juče da
UNOSEK nikome nije dao plan budućeg statusa Kosova osim generalnom sekretaru UN
i članicama Kontakt-grupe. “Mnogi tvrde da su videli plan, možda i jesu, ali
nema nikakvih pokazatelja da je to pravi plan. UNOSEK nije nikom pokazao plan
osim generalnom sekretaru UN i članicama Kontakt-grupe”, rekao je Durlo
agenciji Beta. Prištinski dnevnik na albanskom “LJajm” izašao je danas sa
četiri prazne stranice na kojima je trebalo da bude objavljen tekst
Ahtisarijevog plana za status Kosova, i uz napomenu da je redakciji poručeno da
ne objavljuje tekst plana.
Čeku: Vlada preuzima ovlašćenja UNMIK-a
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je juče da će nakon utvrđivanja statusa
Kosova ovlasćenja UNMIK-a preuzeti kosovske institucije, dok će međunarodna
misija nadgledati njihov rad i primenu nove rezolucije ili sprorazuma o Kosovu.
“Buduće međunarodno prisustvo neće biti zamena za UNMIK, UNMIK će posle statusa
zameniti Vlada Kosova i kosovske institucije. Buduće međunarodno civilno
prisustvo će imati mandat da samo pomaže institucijama Kosova na ostvarivanju
sporazuma ili nove rezolucije kao i da nadgleda njeno ostvarivanje”, rekao je
Čeku.
http://www.dnevnik.co.yu/
[Non-text portions of this message have been removed]
