Glas javnosti
2.2.
INTERVJU : Džejms Džatras, direktor lobističke kuće "Venable" i srpski
lobista
Srbija ne sme pristati na lukavo odvajanje Kosmeta
Ako Beograd zadrži dosadašnju poziciju, Kina i Rusija će imati jasan
razlog da spreče rezoluciju u Savetu bezbednosti, a plan o odvajanju
Kosova neće moći da se nastavi. Što se tiče "plana B" (ako rezolucija SB
propadne, nezavisnost će biti sprovedena unilateralnim priznanjem), u
Briselu smo čuli da je to nedopustivo
Džejms Džatras, srpski lobista i direktor jedne od najmoćnijih svetskih
lobističkih kuća "Venable", kaže za Glas da već duže vreme centri u
Briselu i naročito u Americi žele da nastave sa planom za odvajanje
Kosova i Metohije od Srbije. Ali, u svetlu čvrstog stava Srbije i
situacije sa Kinom i Rusijom, nisu smislili kako to da postignu. Svesni
su reakcije u Srbiji i ne znaju kako da proguraju takvu rezoluciju u
Savetu bezbednosti. A izgleda da nemaju drugog načina da izvedu šta su
naumili, kaže Džatras koji ovih dana boravi u Briselu, gde razgovara sa
ljudima iz Evropskog parlamenta, Evropske komisije i NATO - a.
- Ima mnogo ljudi koji jednostavno pretpostavljaju da nema drugog
rešenja za Kosovo sem nezavisnosti, kao i da će to rešenje morati da
bude nametnuto Srbiji. Ali ti ljudi su istovremeno veoma nervozni zbog
preduzimanja ovog koraka i shvataju da je položaj u kome se nalaze veoma
problematičan.
ODBIJANJE KAPITULACIJE NIJE ODBIJANJE PREGOVORA
Da li međunarodna zajednica vidi Koštuničinu odluku da ne primi
Ahtisarija kao znak nespremnosti za dalje pregovore?
- Zbunjujuće je što se pod nespremnošću podrazumeva srpsko odbijanje da
pristane na otimanje teritorije. Kada nas u Briselu i Vašingtonu pitaju
da li je Srbija voljna da pregovara, mi im kažemo da je Beograd ponudio
svaku pogodnost i kompromis albanskoj strani sem apsolutne kapitulacije
predavanjem dela državne teritorije. Srpska strana pregovara sa dobrom
voljom, a Albanci ne pristaju na ništa manje od kapitulacije. I zato
odbijanje jednostranog predloga Martija Ahtisarija nije znak nedostatka
dobre volje. Naprotiv.
PODELA KOSOVA
Severne opštine na Kosmetu su najavile da će proglasiti nezavisnost od
Prištine, ako međunarodna zajednica dozvoli otcepljenje pokrajine. Kako
to utiče na srpsku pregovaračku poziciju?
- Podela pokrajine je neprihvatljiva. Celo Kosovo i Metohija su Srbija.
Ne mogu da razumem da ako neko hoće da vam ukrade 100 dolara, a vi
zadržite pet - to smatrate pobedom. Preuranjeno je reći šta će se
dešavati ako Rezolucija 1244 bude ukinuta, ako Kosovo proglasi
nezavisnost... Sada treba raditi na sprečavanju onih koji žele da
nametnu rešenje i spasavati ne jedan deo, nego celo Kosovo.
Zar Ahtisarijev plan koji daje sve pretpostavke nezavisnosti pokrajine
nije znak da je srpsko lobiranje u krizi?
- Iako još nismo videli detalje plana, svi znaju šta on predviđa. Ali,
svi, takođe, znaju da je on veoma loš posrednik koji, smatram, nema
nikakvog političkog kredibiliteta. On samo nastavlja sa prvobitnim
planom. NJegova ideja o dva koraka, od kojih je prvi period tranzicije,
predstavlja lukav način da se pretvaramo kako taj prvi korak nije
nezavisnost. Ali bi definitivno predstavljao odvajanje Kosova od Srbije
i odložio brigu o definisanju statusa koji bi, na kraju, bio
nezavisnost. Ne mislim da bilo ko može da gleda na njegov predlog kao na
kredibilan dokument. Ovde je pitanje kako će ga sprovesti, odnosno kako
će dobiti odobrenje za ono što predloži. A odgovor je da neće dobiti
odobrenje, samo ako srpska vlada zadrži svoj čvrst stav.
Mislite da će Rusija i Kina to sprečiti?
- Da. Ako Srpska vlada jasno kaže "ne" bilo kom planu kojim se Kosovo
izdvaja iz Srbije, onda će Rusiji, a verovatno i Kini, biti veoma lako
da kažu "ne" na Savetu bezbednosti. A to znači da i neće ići pred to
telo, ako se zna da će biti veta.
STRAH OD ALBANSKE MAFIJE
Zašto se deo međunarodne zajednice toliko bori za nezavisnost Kosova?
- Zašto to radite, zašto nagrađujete Albance za njihovo nasilje, pitamo
međunarodne zvaničnike. Zato što ih se plašimo, odgovaraju. Albanska
mafija reketira po celoj Evropi, pa se državnici plaše radikalizma u
svojim zemljama. Ali tu je i razlog koji treba da Srbiji posluži za nauk
- Albanci su nepopustljivi u svojim zahtevima. Pojedinci stvari
posmatraju ovako: Srbija je strašno razumna, a Albanci strašno
nerazumni, pa, koga ćemo pokušati da smirimo? Zato Srbija mora da ostane
čvrsto na svom stavu kako bi se njeni zahtevi uzeli u obzir.
Kakav razvoj događaja da očekujemo ako zadržimo čvrstu poziciju?
- Verujem da ljudi na kraju urade ispravnu stvar kad vide da im nema
druge. U Briselu, i sledeće nedelje u Vašingtonu, insistiraćemo na
pravim pregovorima i pravom kompromisu. Oni još nisu spremni da to
prihvate. Ali će prihvatiti kompromis kao jedino konstruktivno rešenje
onda kada vide da njihov način, na koji su do sada rešavali kosovsko
pitanje, jednostavno ne može da uspe. Tako da sve zapravo zavisi od toga
koliko će dugo biti tvrdoglavi kad je reč o nametnutom rešenju, pre nego
što pređu na konstruktivan pristup.
Koji su najvažniji koraci koje Srbija treba da preduzme u ovom trenutku?
- Srbija mora da se drži svog čvrstog stava da je odvajanje Kosova
apsolutno neprihvatljivo i da ona na to nikada neće pristati. Ako ona
zadrži takvu poziciju, Kina i Rusija će imati jasan razlog da spreče
rezoluciju u Savetu bezbednosti, a plan o odvajanju Kosova neće moći da
se nastavi. Što se tiče "plana b" (ako rezolucija SB propadne,
nezavisnost će biti sprovedena unilateralnim priznanjem) u Briselu smo
čuli ohrabrujuće stavove. Svi nam ovde govore da je, sa evropske tačke
gledišta, to potpuno neprihvatljivo. Naime, EU treba da preuzme misiju
na Kosovu i neće to uraditi pod okolnostima koje budu smatrali
ilegalnim. A to znači da, ukoliko SB ne donese takvu rezoluciju, EU neće
priznati nezavisnost Kosova i neće preuzeti misiju od UN.
Kakve posledice na pregovarački proces može da ima odugovlačenje u
formiranju vlade ili eventualni novi izbori?
- Međunarodna zajednica je napravila svoj vremenski raspored i plan.
Međutim, imaju problem, jer ne vide kako mogu da ga se drže ako vlada u
Srbiji zadrži svoj pređašnji stav. Treba dobro razmisliti da li će
poruka iz Beograda biti jednako jasna kao do sada ako ne budete imali
vladu ili se pregovori o njenom formiranju oduže, ili budete imali nove
izbore. Kao stranac ne smem mnogo da komentarišem ponašanje vaše vlade i
političara, ali je jasno da što pre budete dobili vladu koja će čvrsto
isticati da ne prihvata nezavisnost Kosmeta, to bolje po Srbiju.
Hoće li Rusija preduzeti svoj najvažniji korak ili će nas prodati, kako
neki uporno tvrde? I da li međunarodna zajednica više smatra da je
Moskva ozbiljna nego da tvrdi pazar?
- Ne mogu da predvidim šta će Rusija na kraju uraditi. To će reći
predsednik Vladimir Putin, a odluka će biti u svetlu ruskih interesa.
Isto se može reći i za kinesku vladu. Ni Peking ni Moskva ne brinu se za
srpske interese, već svoje. Mislim da uviđaju da je njihov interes
najbolje podržan ako ostanu principijelni kad je reč o ovom pitanju.
Ideja o trgovini je mogla da važi pre godinu dana, ali je otpala, jer su
Amerikanci rekli da Kosovo može da dobije nezavisnost kao jedinstven
slučaj, a Abhazija i Osetija ne mogu. Sada je za ruski interes važnija
demonstracija snage i pravnih principa.
Da li je iko od vaših sagovornika među zvaničnicima na bilo koji način
nagovestio vezu između Kosova i članstva u EU?
- Ne. Niko nije rekao da ako Srbija hoće brzo u EU treba da se odrekne
Kosova. Naprotiv, u razgovoru sa Evropskom komisijom postalo nam je
jasno koliko EU ozbiljno shvata preuzimanje nadležnosti od UN. I
shvataju da radi integracije celog regiona, ne smeju da omanu na Kosovu.
Zato im mi ukazujemo da, ako startuju sa ilegalnim nametanjem rešenja i
udovoljavanjem nasilnih zahteva Albanaca, onda sami sebi smeštaju za
dalji neuspeh koji je pokazao Unmik i Kfor. Smatram da to dopire do njih.
Koliko vredi pretiti prekidom diplomatskih veza sa svim državama koje bi
priznale Kosovo?
- Čak i oni koji se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosova ističu da je
Srbija važna Evropi, jer nema stabilnosti i integracije zapadnog Balkana
bez konstruktivnog odnosa sa Srbijom. Zato Srbija glasno mora da stavi
do znanja međunarodnoj zajednici da je partnerstvo dvosmerna ulica.
Odnosno, ako Brisel, Vašington i NATO hoće Srbiju za partnera, onda
partner ne sme da preduzima nelegalne mere protiv Beograda. U suprotnom,
Srbija će to morati da uzme u obzir kao i svaka druga država.
Diana Milošević
