: Trećina Srbije danas je za kralja
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
MILORAD PAVIĆ, AKADEMIK
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload19/admin_488.gifTrećina Srbije
danas je za uspostavljanje parlamentarne monarhije i povratak krune, ističe u
razgovoru za „Dnevnik“ akademik i poznati književnik Milorad Pavić, koji je u
ponedeljak na prijemu u Starom dvoru, kao i ostali članovi savetodavnih tela
srpske krune Karađorđevića, dobio titulu viteza. Na svečanom prijemu je Ordenom
belog orla prvog reda prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević odlikovao
članove savetodavnih tela, koji su stali uz njega pre 15 godina u Atini, a
akademik Pavić je godinama bio glavna veza u komunikaciji i dogovorima princa i
premijera Zorana Đinđića, dok je predvodio opoziciju u Srbiji.
- Nadam se da će daljim radom svih nas vizija ustavne parlamentarne monarhije u
Srbiji postati realnost. Naš zadatak je da narodu Srbije pružimo tu mogućnost -
rekao je prestolonaslednik sledbenicima monarhije, među kojima je bio i naš
sagovornik.
Da li je moguće ideju povratka monarhije sprovesti u Srbiji u neko dogledno
vreme?
- Mislim da je to stvar Srbije. S naše strane, članova Krunskog saveta i
Aleksandra II, to je logičan put Srbije, koji je ona odavno trebalo da izabere.
Preko vaspostavljanja monarhije slede dobre veze sa svetom i odmah je jasno
kakva je to zemlja. Srbija bi dobila i vrlo modernu diplomatiju, u tom smislu
što bi na čelu bio neko ko poznaje svet i koga svet poznaje. Mislim da je
dosadašnje iskustvo pokazalo da Srbija još uvek nije našla neki svoj put, da
još uvek traži, pogotovu ako se pogledaju spoljni dodiri i veze. Ovim bi se te
stvari pojednostavile i obavile. Vaspostavljanje monarhije bi bilo i istorijsko
poravnanje.Setimo se da je Kraljevina Jugosalavija u tom trenutku 1941. godine
bila uništena od fašista i da je kralj morao da izbegne iz zemlje da ne bi pao
u ropstvo. I, s druge strane, komunisti su, kada su zemlju očistili od fašista,
zabranili povratak kralju i njegovoj porodici i nezakonitim putem uzeli vlast.
Dakle, s jedne strane bismo imali obnovu sistema koji je nepravno uklonjen i
strašno mnogo vremena je proteklo od tada. S druge strane, hajde da se upitamo
da li imamo neke druge sisteme u istoriji. Srbi su uvek imali kraljeve i to je
neki prirodni put. Danas u Evropi ima puno država koje imaju kraljeve na čelu.
Kralj je jedna demokratska nadstranačka institucija. Ona garantuje sabornost i
dobar odnos između elemenata države. Sve to mi imamo, a kada bi imali drugi,
oni bi to oberučke prihvatili.
Kao književnik opipavate misao i bilo ljudi. Koliko je u Srba uvrežena ideja
krune?
- Tu ima dva odgovora i jedan ću vam reći kao književnik. Jedne godine
Aleksandar II i ja smo išli u Niš. To je bilo pod Miloševićem i taj grad je
smatran kao „crveni“. To su nam i rekli, ali ja sam rekao idemo tamo, ja ću
pratiti princa. Nakon te posete Niš više nije „crveni grad“. Ispred niškog
pozorišta smo govorili i tu se skupila tolika masa sveta da je sve tada stvarno
bilo rešeno. Posle toga, na očajanje pratnje i obezbeđenja prestolonaslednika,
on je otišao pravo na nišku pijacu, pitao pošto je paprika, luk, probao voće i
razgovarao sa ljudima. Mislim da je na taj način ušao u najbolju tradiciju doma
Karađorđevića, koji su ponikli iz naroda i koji se na neki način i vraćaju u
narod. On je stalno na terenu, na putovanju po Srbiji.
Nepohodna podrška velikih stranaka
Večerašnji skup proslave 15 godina od Sretenja, kada je u glavnom gradu Grčke
Aleksandar II oformio savetodavna tela krune, interesantan je i po tome da su
odlikovanja viteza dobili i pojedini ljudi koji su u strankama koje uopšte nisu
monarhističkog opredeljenja.
- Vrlo je teško naći stranku koja ima monarhističko opredeljenje, a da ima masu
za sobom. Nije o tome reč, već o nečem drugom. Mi smo, to ponavljam, Dvor.
Aleksandar II je jedna nadstranačka institucija i prihvata vrednosti svih
stranaka. Zašto bismo se izolovali od bilo koga? Naravno da je potrebna podrška
velikih stranaka i njihovih lidera, ali, kada me već vučete za reč, ja ću vam
reći. Bio sam zadužen u Krunskom savetu i održavao sam veze između princa
prestolonaslednika i Đinđića. To je bilo važno zato što su u inostranstvu bili
organizovani skupovi protiv Miloševića. I ne može se reći da je to išlo mimo
nas, Dvora i princa. On je, naprotiv, imao vrlo dobre veze sa svim velikim
strankama i negovao ih je i mnogo učinio kada su u inostranstvu organizovani
mitinzi opozicije, a sve demokratske stranke su išle tamo. To je bio uvod u ono
što se desilo.
Dakle, mislite da bi se u slučaju plebiscita Srbija opredelila za monarhiju, a
ne republiku?
- Zašto bismo pravili plebiscit za nešto što smo nezakonitim putem ukinuli?
Treba samo tu nezakonitu nepravdu ispraviti. A što se tiče toga ima li šanse za
obnovu monarhije, istraživanja pokazuju da je negde oko 30 odsto za taj put
Srbije. To je procenat koji bismo mogli da uporedimo s rejtingom najvećih
stranaka u zemlji, ali mi to ne radimo, jer Kruna nije stranka.
Uz prestolonaslednika ste, s ovim Sretenjem, već 15 godina. Kada pogledate
unazad, taj opozicioni period, pa petooktobarski prevrat koji je izvršio DOS u
Srbiji, da li je onim što je usledilo Aleksandar II izigran, s obzirom na ulugu
koju je odigrao u okupljanju opozicije?
- Smatram da situacija u Srbiji nije bila jednostavna ni posle tog prevrata. Ja
sam uz Aleksandra II bio u jednom beogradskom hotelu, gde je sa svim šefovima
stranaka nakon 5. oktobra 2000. godine primao članove raznih stranaka, mlad
svet, i gde smo na neki način uspostavljali kontakt sa ljudima. On je
učestvovao u svemu tome stalno, ali je stalno bio i jedan korektiv, koji se
možda nekima nije dopao i koji se možda i u budućnosti nekima neće dopasti. To
je druga strana i onda možemo da govorimo da li neko hoće demokratiju ili neće.
Ovaj razgovor bih završio rečima Aleksandra II: “Krunišimo demokratiju!”.
Pominjete da je kralj nadstranačka ličnost koja objedinjuje sve. Usud Srbije su
podele, a poslednje su na demokratske i one druge, proevropske i one druge. Da
li bi povratkom monarhije to bilo objedinjeno i svi bi bili jednaki: i
demokrate i radikali i svi ostali?
- To je dobro pitanje. Međutim, politika je uvek stvar u razvoju i ne znamo šta
će doneti noć, a šta dan. Naravno da je Aleksandar II uvek bio protiv
nedemokratskih stranaka. On to nije krio i on će to ostati i dalje. Već po svom
rođenju i svojim vezama sa svetom on je na tom mestu i ima taj stav i zato ga
nije teško slediti. Šta će biti sutra, ne znamo, ali Srbija, ako može da bira,
ima šansu da se vraćanjem kraljevine spase od ovog nedefinisanog položaja u kom
je.
Mislite i kada je Kosovo i Metohija u pitanju?
- Znate li ko je jedini otišao na Kosovo i Metohiju kada je tamo bilo teško,
kada su tamo ubijali? Patrijarh Pavle i Aleksandar II.
Dragan Milivojević
http://www.dnevnik.co.yu/
[Non-text portions of this message have been removed]
