http://www.vidovdan.org
SMRTONOSNA ZAMKA ZA SRBIJU
James George Jatras*
Rokford, 17. aprila - Samo pre nekoliko meseci, pozicija relativne
prednosti, u kojoj se Srbija danas nalazi u pogledu buduceg statusa
njene južne pokrajine Kosova i Metohije, bila bi nezamisliva.
Više nije sigurno da ce Savet bezbednosti UN usvojiti Ahtisarijev plan.
Cak se i pripadnicima Unmika i Kfora govori da plan nece proci u Savetu
bezbednosti i da treba da se pripreme za najgore od albanske strane,
saznaje se iz poverljivih izvora u medjunarodnoj administraciji. Evropa
je podeljenija nego ikad, a priznavanje jedonstranog proglašenja
nezavisnosti ne bi uspelo bez evropske podrške.
I što je možda najvažnije, cak i bez sporazuma o formiranju nove vlade,
srpski lideri su krajnje ujedinjeni po pitanju Kosova - što je kljucni
preduslov za dobijanje ruske podrške, koja je sve snažnija. Pred kraj
meseca ,Prištinu ce, zahvaljujuci inicijativi Moskve, posetiti misija UN
za utvrdjivanje cinjenica, ciji rad Priština teško može da smatra
dobrodošlim.
U takvim okolnostima nije dobro što se sa razlicitih strana cuju
sugestije da bi najbolji ishod za Srbiju bila podela Kosova. Džejms
Lajon je za beogradski medijski konglomerat koji finansira Soroš, B92,
izjavio da je podela tajni cilj srpskih lidera koji, prema njegovim
recima, zadovoljno trljaju ruke, ocekujuci da vecina Srba napusti Kosovo
i da tako dobiju izgovor da zadrže oblast severno od reke Ibar. Sva
beogradska hrabra odbrana principa, kaže Lajon, samo je manverisanje u
pravcu ostvarenja tog cilja.
Kakva god da je istina, ja ni za trenutak nisam poverovao ni u jednu
takvu glupost koja miriše na namerni trud da se poseju razdor i
konfuzija. Pre svega, cak i kada bi namera da se Kosovo podeli postojala
kod bilo kog clana srpske vlade, vlada se ne može optužiti za tajno
udruživanje u cilju postizanja takvog ishoda zbog ociglednih politickih
neslaganja. Srecom, sadašnja politicka dinamika je takva da svaka
stranka koja se bori za vlast mora da se drži principijelnog stava o
Kosovu i da napada svakog protivnika koji je dovoljno blesav da slabi
njihovu posvecenost ustavnom i teritorijalnom integritetu Srbije.
Interesantno je da Srbija ima koristi od aktuelnog nejedinstva. Cak i
oni koji bi hteli sve da rasprodaju nemaju šanse da to urade.
Medjuitm, sada se postavilo pitanje podele. Ja mogu da potvrdim da neki
Amerikanci nisu uopšte neprijateljski raspoloženi prema Srbiji i oni su
mi sugerisali da je možda bolje zadržati nešto nego izgubiti sve. Cak i
neki Srbi, možda zbog višegodišnje propagande da je Kosovo vec
izgubljeno, mogu biti u iskušenju da misle na isti nacin. I tako, dok se
suocavamo sa poslednjim daškom neuspele politike Zapada, mora se voditi
racuna o katastrofalnim posledicama koje bi po Srbiju imalo cak i samo
razmatranje mogucnosti podele. I podela, ako ikada bude razmatrana, i
politika tajnog usmeravanja ka podeli nikad ne uspevaju u smislu
prakticnosti, principa i politicke prednosti.
U prakticnom smislu, zalaganje Srbije za podelu u trenutku kada se
Ahtisarijev plan nalazi na rubu propasti, znacilo bi njen poraz kada se
nalazi nadomak pobede. Kada bi te "prijateljske" zapadne vlade, koje
hoce da odvoje citavo Kosovo od Srbije, mogle to da urade, uradile bi.
Ako ne mogu - a postaje sve jasnije da ne mogu - zašto bi Srbija
nagradila njihov neuspeh ustupajuci im vecinu onoga što nisu uspeli da uzmu?
Štaviše, kada bi Beograd smislio i sproveo šemu podele (prema Lajonovom
scenariju, to bi bilo posle izbijanja albanskog nasilja i cišcenja
manjih enklava), Srbija bi verovatno završila bez icega. Posle toga bi
Albanci stekli kontrolu nad oblastima južno od Ibra i dobili
medjunarodno priznatu državnost, izvršili bi pritisak da se uvaži njihov
"legitimni zahtev" za sticanje suverniteta nad ostatkom teritorije, uz
podršku NATO, EU i UN.
Agim Ceku je vec nagovestio mogucnost rešavanja problema eventualne
srpske "okupacije" Severne Mitrovice nekom vrstom operacije "Oluja". Ili
bi pritisak na Beograd bio toliki da bi severni deo Kosova na kraju
doživeo sudbinu Vukovara.
Narocito bi opasne bile zakulisne radnje Zapada, koje bi podrazumevale
da se Beogradu nagovesti da bi Vašington i Brisel sada mogli smatrati
podelu prihvatljivom opcijom. Ako se to dogodi, Beograd bi trebalo da
zna dve stvari: prvo, da vlade koje hoce da odvoje Kosovo od Srbije
znaju da su izgubile i da isprobavaju novu taktiku; a drugo, kada bi
Beograd zagrizao udicu i pokušao da sklopi sporazum zasnovan na podeli,
Zapad ne bi ispunio nijednu datu garanciju.
Što se tice pitanja principa, ako lopov tvrdi da je moj automobil
njegov, kakva je to pobeda ako lukavim trikom uspem da se domognem jedne
gume? Razmatranjem podele, Beograd bi fatalno priznao da "nepovrediva"
srpska teritorija ipak nije toliko nepovrediva. Posle takve predaje,
Srbija ne bi mogla da zadrži nijedan deo Kosova. To bi takodje dovelo u
neodrživu situaciju one zemlje, pre svega Kinu i Rusiju, koje su
podržale, ne toliko Srbiju, koliko njen stav o nepovredivosti državnih
granica. Podela Kosova bi znacila da se Srbija pridružila bloku koji je
za rasparcavanje i da je jedino pitanje gde seci: u zglobu, laktu ili
ramenu. Teritorijalni suverenitet je beskonacan i ne može se deliti;
dati deo znaci dati sve. Što se tice negativnog presedana, otcepljenje
Kosova bi, uprkos uveravanjima Zapada u suprotno, imalo destabilizujuci
uticaj širom sveta, a narocito u Africi.
U smislu politickih posledica, podela, ili pokušaj da se postigne
podela, doveli bi do toga da Beograd izgubi teritoriju koju bi inace
uspeo da zadrži i do neizbežnog proterivanja i smrti još veceg broja
Srba. To bi podrazumevalo uništenje duhovne i nacionalne baštine u
pokrajini, koja se skoro u potpunosti nalazi južno od Ibra. Uskoro bi se
shvatilo šta podela znaci: to bi bila katastrofa za koju je svaki
politicar u Srbiji pokušao da izbegne krivicu.
Ružna cinjenica je da nam predstoji dugo, toplo leto. Kada postane jasno
da je Ahtisarijev plan propao, Albanci ce pribeci nasilju (ili, bolje
receno, pojacati nasilje, buduci da sa nasiljem nikada nisu ni
prestali). Na meti nece biti samo Srbi, vec i pripadnici medjunarodne
zajednice. Ali ne treba se zavaravati da, cak i kada bi se Kosovo
odvojilo od Srbije (a naglašavam da mislim da se to nece dogoditi ako
Beograd ostane nepokolebljiv), nasilje ne bi pocelo sa cišcenjem manjih
enklava, dok bi razbijanje tvrdjeg oraha, severne Mitrovice, trajalo
duže, ali bi rezultat bio isti. Posle toga bi se moglo ocekivati širenje
nasilja na Bujanovac-Medvedju-Preševo, Tetovo, Sandžak i tzv. "Maleziju"
u Crnoj Gori (pa bi se cak moglo ocekivati i politicko nasilje u ostatku
srpske države i posledice po Vojvodinu, kao što je nemacki amabasador
Cobel otvoreno rekao).
Osim toga što ne treba da odustane od svog stava o otcepljenju bilo kog
dela srpske teritoirje - što se odnosi i na podelu - Beograd se sada
mora fokusirati na to da ubedi Zapad da je nasilje u prvom slucaju lakše
zaustaviti i da je manje destabilizujuce po region nego drugi scenario.
Pravo pitanje nije kolikog dela teritorije Srbija pristaje da se
odrekne, vec pod cijom vlašcu ce biti albanska zajednica na Kosovu i pod
kojim uslovima. Nažalost, Vašington se može urazumiti tek posle
definitivne propasti Ahtisarijevog plana, ali postoji razlog da verujemo
da Brisel - koji mora i Srbe i Albance da posmatra kao gradjane EU -
možda hoce da sasluša razumne argumente. Pretnja od organizovanog
kriminala, džihada, netolerancije i nestabilnosti bice uglavnom na pragu
Evrope, a ne Amerike.
Vreme je da premijer Vojislav Koštunica uputi formalni i javni poziv EU
da preuzme misiju na Kosovu, u kojoj UN nisu uspele, ali bez promene
granica Srbije.
Beograd je u više navrata ponovio da ne namerava da vlada kosovskim
Albancima, vec da je svima jasno da to mora neko drugo uciniti zbog
teroristicke i kriminalne prirode vlasti koju vrše Ceku, Haradinaj i
Taci. Od svih zainteresovanih spoljnjih sila, Evropa ima najdirektniji
interes da razumnim kosovskim Albancima - a takvih ima, ali oni danas ne
mogu da istupe napred bez rizikvanja života - obezbedi civilizovanu
buducnost u Evropi sa Srbijom.
Takvo rešenje, koje bi obuhvatalo podeljenu vlast izmedju Beograda i
Brisela, sa odredjenim stepenom decentralizacije i razdvajanja
zajednica, koji je neophodan da bi se osigurala bezbednost ljudi na
lokalnom nivou, imalo bi najvece šanse da odvoji deo albanskog
stanovništva od njihovog aktuelnog korumpiranog i teroristickog
rukovodstva. Kada bi Srbija ovo javno predložila, to bi takodje
produbilo postojecu podelu medju evropskim zemljama, koje vec ulažu
napore da ubede one koji se ne slažu sa zvanicnom politikom da podrže
"zajednicku" politiku.
U svakom slucaju, Srbija mora ojacati svoju prednost tokom sledecih
nekoliko nedelja i meseci, koristeci svu svoju snagu i pamet. Moguce je
razmotriti podelu administrativnih ovlašcenja Kosova unutar granica
Srbije, ali odvajanje cak i jednog jedinog hektara teritorije od
suverene Srbije ne dolazi u obzir. Podela govori samo o slabosti Srbije
i njenom oslanjanju na istrošene pretpostavke o njenim opcijama. Zato
ona mora biti odbacena isto onoliko kategoricno koliko i svaka predaja
Kosova kao celine.
*Džejms Džordž Džatras je direktor Americkog saveta za Kosovo u
Vašingtonu – http://www.savekosovo.org/
English original :
http://www.chroniclesmagazine.org
