**
САОПШТЕЊЕ
01/07
15.мај 2007.
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН
ПРЕД ИСТОРИЈСКОМ УЛОГОМ
Претећа резолуција, којом би Савет безбедности УН ампутирао
15% српске територије (регија Косово и Метохија), представља верзију
америчког плана да шиптарска мањина добије државу са статусом
"надгледане независности". То је резултат завршног пројекта казнене
стратегије изасланика ОУН Марти Ахтисарија и Мисије Савета безбедности,
коју је предводио белгијски амбасадор при УН Јохан Вербек (април 2007).
Одбор за одбрану слободе и права сматра да је Савет
безбедности пред одговорним изазовом не само због евидентног терора над
Србима, посебно мартовског погрома 2004. и ни једног извршеног стандарда
на Косову и Метохији (вратило се мање од 5000 прогнаних) - већ стога што
нова резолуција не може да удовољи различитим интересним центрима. Једни
се залажу за "Косово" под анексијом ЕУ а други за америчко "Косово"
односно придружену државу НАТО-империје.
Разлози за "надгледану независност" друге шиптарске државе
на Балкану, очито, произилазе из америчког уверења да Шиптари нису
способни да сами управљају новом државом, те због чињенице што су, од
доласка мировних снага НАТО и оружаних снага УН на Косову и Метохији,
српски строседеоци били изложени диригованом терору. Од јуна 1999. до
фебруара 2007. изведено је 7000 напада на Србе, 931 од њих је убијен а
непозната је судбина 2488 отетих. Излазак из ограђених гета Србима је
омогућен само уз пратњу "мировних снага" и то два пута недељно.
Цркве и манастири православних Срба изоловани су жицом и под
заштитом су војника из међународне мисије. На своја вековна гробља Срби
могу да одлазе у војној пратњи и то само једанпут годишње о Задушницама,
дану који живи логорски Срби посвећују слободним мртвим Србима.
Осмогодишњи резултат евроатлантске мировне мисије на Косову
и Метохији су преко 240 000 протераних Срба, 20 000 Цигана и свеукупне
јеврејске заједнице. Порушено је, у истом периоду 150 српских богомоља -
али саграђено 211 џамија. На Србе и друге националне заједнице су у прва
четири месеца 2007. године извршена 52 напада.
Иако Савет безбедности нема мандат да ствара нове државе он
увелико најављују скорашњу резолуцију о "надгледаној независности
Косова". У том циљу, на самиту шефова држава и влада југоисточне Европе
у Загребу помоћник америчког државног секретара Николас Бернс је поновио
да влада САД "подупире независност Косова" и жели да се то оствари до
краја маја 2007. Његовом интервенцијом код амбасадора САД у Републици
Хрватској, Роберта Браткеа, за службеним столом добио је место и
"посебан узваник са Косова", Агим Чеку.
У сличном духу демократске традиције, шеф УНМИКА (цивилне
мисије УН на "Косову") Јоаким Рикер је у Приштини, 12. маја изјавио да
ће међународна администрација штитити "територијални интегритет Косова".
То је ваљда и разлог што је "косовска влада" овог америчког
протектората, у договору са Рикером, већ припремила нове пасоше за своје
грађане. Несумњиво, Рикер своје ставове ослања на изјаву америчког
амбасадора у Србији, Мајкла Полта, дату у интервјуу за ТВ Б92 дан
раније, а по којој ће "Косово бити независно на тежи" (ако Русија уложи
вето у СБ) или "на лакши начин".
Журба да "Косово" добије независност има само једно
објашњење: Американци врше историјску ревизију завршетка Другог светског
рата, што су обелоданили, априла 2000, на Конференцији у Братислави
(тема: "Балкан и проширење НАТО") коју су организовали амерички Државни
секретаријат и Спољнополитички институт Републиканске партије. Већ у
првој тачки овог документа амерички представници захтевају од својих
савезника "да што пре предузму признање независне државе Косово". С
обзиром да су у Европску унију брзопотезно примљени безмало сви
савезници Хитлерове Немачке - јасно је да у истом пакету треба
задовољити и Шиптаре, који су такође били део нацифашистичке осовине.
Овај политички хаос рецидив је медијске србофобије. Наиме,
лицитирало се бројем Шиптара у јужној српској регији: Американци су,
заједно са придошлима из Албаније током рата, избројали 2,000.000
шиптарских страдалника; по Кушнеровом попису из 2000. године тај број је
сведен на 1,039.000, док интерна документа Унмика оперишу са цифром 800
000. Шиптарски криминални нарко-политички лоби (на пример, Харадинај
кога иначе у Хагу брани канцеларија госпође Блер - према Унмиковим
изворима рекетира 890 бензинских пумпи) не изјашњава се о овим
демографским неусаглашеностима.
Савет безбедности УН је пред историјским избором: или ће
поновити грешку са бесправним оснивањем Трибунала у Хагу и претворити се
у сервис светског моћника или ће бранити достојанство највеће
међународне институције која изнад права моћи ставља моћ права. Одлуком
о такозваној надгледаној независности "Косова" - Савет би починио правну
беспризорност, значењски релативизирао Повељу УН, поништио Декларацију
Генералне скупштине УН од 18. 12.1992, члан 5, и прегазио одредбе
међународног права које је обавезан да поштује.
Одбор за одбрану слободе и права тражи од Савета безбедности
УН да у решавању кризе на Косову и Метохији поступи супротно од сукоба
са међународним правом, историјом, истином и здравим разумом. То ће
учинити доношењем:
1. Резолуције којом се права Шиптара на Косову и Метохију решавају сходно
правима протераних Срба у Хрватској;
2. или Резолуцијом о стављању Шиптара једино под старатељство, примерено
њиховом кршењу људских права која су евидентна на свакој стопи
јужне српске регије.
/Одбор за одбрану слободе и права,
председник/
/Предраг Р. Драгић Кијук/
