Троножац или сећија 

 

        
        

Коме смета Република Српска? Ово питање је недавно у први план  поново избацио 
бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине Харис Силајџић тражећи да се – 
у оквиру уставне реформе – Република Српска преименује у Републику Срба, 
Бошњака и Хрвата. Тако би она, и формално и суштински, нестала.
Прича о укидању Републике Српске мало је млађа од Дејтонског споразума, 
међународног уговора којим је она верификована. За њено укидање, свеједно на 
који начин, изјаснили су се многи – од „архитекте” Дејтонског споразума Ричарда 
Холбрука, преко посланика у Парламентарној скупштини Савета Европе до разних 
невладиних организација. Улога бошњачких политичара у ново-старој 
босанскохерцеговачкој политичкој драми се подразумева.

БиХ је, с разлогом, поређена са троношцем. То ће рећи: ако један од њена три 
народа није равноправан, троножац постаје двоножац, аутоматски губи равнотежу и 
сви који су на њему – падају. Управо то се догодило у другој половини 1991. и 
почетком наредне године, када су Бошњаци и Хрвати склопили политички савез и у 
тадашњој Скупштини Републике БиХ почели да прегласавају Србе. То је одлучујуће 
утицало на избијање рата чији је најтрагичнији биланс стотину хиљада мртвих.

Потписивањем Дејтонског споразума прекинуто је троипогодишње крвопролиће у 
којем је свако ратовао против сваког, а Бошњаци и између себе. Тада се чинило 
да је босанскохерцеговачки троножац „поправљен” и да је опет чврст ослонац 
Србима, Бошњацима и Хрватима. 

Иако се Дејтонски споразум показао као један од најуспешнијих савремених 
мировних споразума, његова суштина – висок степен аутономије Републике Српске и 
Федерације БиХ, укључујући и њених десет кантона – почела је да се мења под 
притиском међународне заједнице, чему је, хвалио се Харис Силајџић, претходило 
његово  лобирање и лобирање других бошњачких политичара.

Поменимо само да су високи представници донели више од 60 аката којима су 
развлашћивали Републику Српску и Федерацију БиХ, а јачали заједничке органе 
БиХ. Истовремено, Ричард Холбрук, Волфганг Петрич, Ерхард Бусек и многи други 
изјаснили су се за преименовање Републике Српске, односно њено укидање. И 
премијер привремене косовске владе Агим Чеку је рекао да су ентитети грешка 
коју међународна заједница не сме да понови на Косову и Метохији.

Због чега се разара суштина Дејтонског споразума и игра судбином БиХ, односно 
Срба и Хрвата у њој?  Да ли је одговор на ово питање садржан у речима америчког 
генерала Чарлса Бојда, који је пре девет година упозорио: „Дејтон је бриљантан 
преговарачки споразум замишљен да оствари сумњиве циљеве”, а кључни је да од 
БиХ направи простор „на којем босански муслимани могу не само да преживе, него 
и цветају”. Ако је он у праву, онда су творци Дејтона наумили да 
босанскохерцеговачком троношцу одсеку две ноге и од њега направе – сећију.


Боро Марић

http://www.politika.co.yu/





[Non-text portions of this message have been removed]

Одговори путем е-поште