-------- Original Message -------- Subject: skirveni zlocini nad Srbima Date: Fri, 1 Jun 2007 10:21:53 +0200 From: Slobodan Jarčević <[EMAIL PROTECTED]>
Molimo vas, ovaj tekst dostavite redakcijama, ustanovama, naucnicima. Srbi u inostranstvu, neka nadju dobrog prevodioca - da ga prevede na jezike zemlje domacina. Hvala vam, Ratko Licina, ministar ============= *РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА* * ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ* *11.080 З е м у н, Магистратски трг 3. * *Тел. 3077-028, факс: 3**077-247**, [EMAIL PROTECTED] <mailto:[EMAIL PROTECTED]>** Бр. **420**/0**7** – **01**. јун 200**7**. * ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ *Господин Борис Тадић* ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ *Господин Војислав Коштуница* *ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ* *Господин Оливер Дулић* *ТУЖИЛАЦ** **ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ* *Господин Владимир Вукчевић* Поштована господо, Влада Републике Српске Крајине у прогонству вас подсећа да извршна и законодавна власт Републике Србије не користи своје легитимно право и обавезу да штити прогнани српски народ из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске - од 500 до 800.000 хиљада (Влада вас је обавештавала да број прогнаника у европским и прекоморским земљама није доступан, а Република Србија брише из списка прогнаника оне који приме њено држављанство – стога су процене о прогнаним Србима овако растегљиве). Република Србија пуних 12 година не предузима ништа да отклони страшне последице хрватског злочина геноцида над Србима, окончаног војним агресијама на Зоне под заштитом УН, 1. маја и 4. августа 1995. године, а имала је легитимитет да пред УН и другим међународним организацијама покрене два кључна проблема: 1. претварање двонационалне Републике Хрватске у једнонационалну (Хрватска била уређена као двонационална Белгија) - кад су хрватски посланици Сабора (1990) укинули државотворност српског народа и 2. прогон Срба, уз колективно одузимање њиховог држављанства, уништавање и заплену њихове покретне и непокретне имовине, ускраћивање индивидуалних и колективних права, посебно оних који су проистицали из радног односа, итд. Влада, са жаљењем, подсећа да вас је о овом обавестила и у писму бр. 406/07 од 4. маја ове године - само уместо господина Оливера Дулића, писмо је насловљено на госпођу Борку Вучић, а сада је прималац писма и тужилац за ратне злочине Републике Србије – господин Владимир Вукчевић. И овог пута вам скрећемо пажњу да немаран однос према српским прогнаницима у Републици Србији наноси далекосежну штету државним интересима Републике Србије и њеном угледу у свету. Међународна заједница би имала разумевање за патње Крајишника ако би Република Србија, свакодневно, захтевала од УН, ЕУ, ОЕБС-а, ПССЕ и других субјеката међународних односа да позову Хрватску на одговорност и да је обавежу да Србима врати државотворност, држављанство и друга права, те да отклони последице свог злочина геноцида и етничког чишћења Срба од 1990. до 1995. Тиме би Србија помогла да се праведније решава и проблем прогнаних Срба и Рома с Косова и Метохије, јер би се лако објаснило да је захтев шиптарских сепаратиста за насилним променама граница Србије и противуставан и противан међународном праву – како је био противуставан и противан међународном праву поступак хрватских сепаратиста 1990. и 1991. године. Влада РС Крајине изражава чуђење да су органи гоњења Републике Србије, ових дана, спремни да, по налогу из Хрватске, хапсе по Србији прогнане Србе – за новодно убиство хрватских цивила у Ловасу, код Вуковара 1991. године. Влада није против суђења за индивидуалне злочине, али под условом да се такви злочини једнако третирају и на српској и на хрватској страни. Влада Републике Србије треба да поступа по реципроцитету – што је најнормалнији корак у односима билокоје две државе, те да захтева од хрватских органа да приведу правди злочинце настањене у Хрватској. Злочини хрватске војске и полиције су бројнији и стравичнији од ових на српској страни. Ако се мере и бројем убијених, онда су хрватски злочини вишеструко надмашили ове који се приписују припадницима српског народа. Ако је тачно да је у Ловасу убијено неколико десетина хрватских цивила, ау на ''Овчари'' око 200, онда су обе ове бројке испод броја убијених Срба само у Сиску, јер према документима Трибунала у Хагу, хрватска војска и полиција је убила 611 цивила, од 1990. до 1992. Даље, у Марином Селу и Пакрачкој Пољани, према проценама, хрватска војска и полиција је стрељала око 1200 Срба. Више од сто Срба је убијено у Госпићу 1991. године, а на Миљевачком платоу, 21. јуна 1992, хрватска војска је заробила, па масакрирала више од 50 српских војника. Злочине су хрватски војници наставили 22. јануара 1993. године у Равним котарима, убивши десетине српских цивила. Даље, 8. септембра 1993. у Медачком џепу је 11 села сравњено са земљом. Ту су убијени сви похватани цивили – њих око 80. Побијене су и све домаће животиње, укључујући мачке и псе, како је то посведочио француски генерал Жан Кот. Злочини из 1991. године су грозни и у другим српским крајевима, поред ових у Сиску, Пакрачкој Пољани и Марином Селу. Убијани су Срби у Осијеку и Вуковару, а становништво 183. села у Западној Славонији је прогнано, после чега су та села, са инфраструктуром, порушена. Влада РС Крајине би могла да набраја и друга недела хрватске државе – као што су прогони Срба из хрватских градова: Загреба, Дубровника, Шибеника, Сплита, Задра, Ријеке... Само из Задра, хрватска је војска прогнала 28.000 Срба. Могла би и да скрене пажњу властима у Србији да је и Агим Чеку, сепаратиста на Косову и Метохији, био хрватски генерал и да је учествовао у злочинима над српским народом у РС Крајини. Он није неповредив, како се то чини, па би Србија морала енергично поновљати своје раније захтеве за његово изручење правосуђу Србије, или Хрватске – или, можда, Трибуналу у Хагу. Само ће тако чувати своје интересе и неће, досадашњим немаром, помагати злочине над сопственим народом. Влада РС Крајине у прогонству, на крају овог писма, подвлачи да зачуђује да се индивидуални злочини мањег обима (почињени од стране Срба) тако жестоко гоне - уз ангажовање свих државних тела и органа Србије, а да та државна тела и органи не чине ништа да од Хрватске и Међународне заједнице затраже истоветан третман према индивидуалним злочинима (почињеним од стране Хрвата) над Србима. Сетимо се само убиства 12 војника на Коранском мосту у Карловцу. С обзиром да су сви државни органи у Републици Србији одбијали да сарађују с Владом РС Крајине у прогонству, ово писмо има карактер отвореног. ВЛАДА РС КРАЈИНЕ Милорад Буха, премијер The message is ready to be sent with the following file or link attachments: www.belgradecafe Note: To protect against computer viruses, e-mail programs may prevent sending or receiving certain types of file attachments. Check your e-mail security settings to determine how attachments are handled.
