Glas javnosti
3. jun
SA LOVĆENA - MR VELIBOR DŽOMIĆ PROTOJEREJ
Ko drugome jamu kopa - sam u nju upada
Pre nekoliko dana, u jednom dnevnom listu u Podgorici, objavljena je
vest da je Sabor Islamske zajednice Crne Gore (IZ CG) "konstatovao da je
imamima Seadu Jasaviću iz Plava i Feridu Orahovcu iz Podgorice istekao
pripravnički staž", ali nije propušteno da se napomene da je "obavljanje
verskih obreda nevalidno bez postavljenja duhovne institucije". U
prevodu, to znači da im je od strane nadležnog verskog organa zabranjeno
obavljanje verske službe. Nije baš uobičajeno da se, bez goleme muke i
nevolje, konstatuju ovakve, inače u svim crkvama i verskim zajednicama
česte, pravne situacije.
Ali, novinari k'o novinari - saznali su da dvojica imama simpatišu
vehabije! Naravno, imami, kao i sveštenici, imaju pravo da simpatišu šta
god hoće, ali je i pravo zvaničnih tela i organa Islamske zajednice Crne
Gore da "konstatuje da im je istekao pripravnički staž". Imami, kao i
sveštenici, imaju obavezu da se pridržavaju verskih pravila i
unutrašnjeg verskog zakonodavstva. Novinari su povodom dvojice imama
kojima je "istekao pripravnički staž" zatražili komentar od pravoslavnih
i rimokatoličkih sveštenika.
I šta se dogodilo? Moja malenkost je smatrala da treba da kaže da je to
čisto unutrašnja stvar Islamske zajednice koju će ona, preko svojih tela
i organa, rešavati prema načelima šerijatskog prava i svojih unutrašnjih
akata, te da se moraju poštovati pravila. Napomenuo sam i to da se
svakom građaninu, pa i onome koji simpatiše vehabijsku školu, mora
omogućiti pravo na slobodu veroispovesti, ali da nikome ne može biti
dozvoljeno da obija crkve ili džamije, ometa verske obrede i službe,
pravi nered i pometnju, a da to prikriva pozivanjem na slobodu
veroispovesti. Dakle, nisam za to da se pojava vehabizma gura pod tepih,
ali sam javno podržao red i poredak i naglasio da mi kao pravoslavni
sveštenici u Crnoj Gori poštujemo postojeću IZ na čijem je čelu reis
Rifat Fejzić.
Međutim, rimokatolički sveštenici, i oni iz Podgorice (salezijanci) i
oni iz Tuzi (franjevci), odbili su da komentarišu pojavu koja je
izazvala i izaziva pažnju javnosti. Naravno, to je njihovo pravo, ali mi
se veoma često vraćaju slike iz novina i scene sa televizijskih ekrana
kada se jedan rimokatolički sveštenik iz Dobrote kod Kotora, i tajno i
javno, a mimo svih dobrih običaja, u svešteničkoj mantiji, dakle,
službeno i zvanično, sretao sa raspopom Mirašem Dedeićem i njegovim
sledbenicima. Čak je sa raspopom otišao i u Srebrenicu! Taj je dobro
poremetio odnose i produbio podele između pravoslavnih i rimokatolika ne
samo u Boki nego i u čitavoj Crnoj Gori, a bio mu je, izgleda, cilj da
produbi podele i pojača jazove samo među pravoslavnim hrišćanima.
Ponadao se župnik da je Bog njega "predodredio" da ostvari
hiljadugodišnji san i krenuo u duhovnu trgovinu - on raspopu Dedeiću
javnim susretom pruži podršku kako bi osnažio raspopsku poziciju, a
raspop njemu obeća pokatoličavanje pravoslavnih prihvatanjem unije sa
Rimom! Čak se došlo i do toga da će raspopovi članovi i simpatizeri u
Zagrebu svoje tzv. službe vršiti u rimokatoličkim crkvama. Nema dvojbe -
pokojni rimokatolički pop je sve to lepo smislio, ali je zaboravio da je
to teško ostvarivo! Nekako mi se vraćaju i scene sa crnogorske državne
televizije. Krenule televizijske ekipe javnog servisa da zabeleže dva
"istorijska" susreta: jedan je susret raspopa Dedeića sa barskim, a
drugi sa bjelopoljskim hodžom! Raspop je računao da mu je svaka podrška
potrebna, pa baš kao i svaki prilog. Čak i onaj koji dolazi od
"pravoslavnih muslimana" za koje raspop tvrdi da su Crnogorci!
Ne treba zaboravljati onu, pa neka je i srpska izreka: ko drugome jamu
kopa - sam u nju upada!
