Vecernje novosti Stub pravoslavlja
Danijela Kljajić, 2. jun 2007 MANASTIR Krka od svog osnivanja (1345) do danas živi životom pravoslavnih Srba severne Dalmacije - kada su oni stradali, stradao je i on s njima, kada su oni duhovno vaskrsavali i manastir se obnavljao. Po živom narodnom predanju, manastir je podigla Jelena Šubić, ćerka kralja Stefana Dečanskog i rođena sestra cara Dušana, baš na mestu gde je apostol Pavle svojim učenicima propovedao hrišćanstvo. Do danas, on je ostao "grad koji na gori stoji - svetlost ovoga sveta". Ovako razgovor za "Novosti" o manastiru Krki, duhovnom i kulturnom centru Eparhije dalmatinske, počinje episkop dalmatinski Fotije (Sladojević), koji je poslednjih osam godina misionar pravoslave vere u ovim krajevima. Kako danas žive Srbi na tim prostorima, koliko ih ima, gde su situirani? - Realno se dosta teško živi. Ono što smo mi uspeli, jeste da imamo veći broj sveštenika nego ranije. Prema podacima kojima raspolažemo, na području Dalmatinske eparhije, gde smo mi, trenutno živi oko 25.000 Srba, najviše u Splitu, Zadru i Kninu. Ranije su Srbi na ovim prostorima bili brojniji, premašivali su cifru od 100.000. Jedan od najvećih problema je čisto ekonomski, do posla se teško dolazi, pa mnogi i ne pomišljaju da se vrate. Mladog sveta ima jako malo, uglavnom je starija kategorija stanovništva. Kada počinje obnova duhovnog života u Dalmaciji? - Ja sam u Dalmaciju došao 1999. godine i odmah smo počeli da radimo: od svega nekoliko sveštenika, danas ih imamo 20. U okviru naše eparhije postoje tri "živa" manastira: Krka, Krupa (1317) i Dragović (1395), koji su stub pravoslavlja i čuvari vere i kulture dalmatinskih Srba. Od 2001. godine ponovo je počela da radi i naša bogoslovija "Sveta tri jerarha", koja potiče iz 1615. godine. Do sada je iškolovala 700 sveštenika i 14 episkopa, a danas ovu školu pohađa 50 učenika, koji tu žive, izučavaju i neguju duhovnost i pravoslavlje. Dalmatinska eparhija ima bogatu pravoslavnu riznicu? - Bogatu riznicu manastira Krke pokazuje i manastirska riznica sa oko 2.000 eksponata i predmeta, koje sačinjavaju drevne pravoslavne ikone, rukopisne bogoslužbene knjige iz 15. i 16. veka, bogoslužbeni predmeti i svešteničke odežde, među kojima je najpoznatiji epitrahilj Svetog Save. Ovom svetitelju posvećena je i kapela u kripti manastira. Više od 1.200 eksponata iz riznice nalazi se danas u Muzeju SPC u Beogradu i nastojaćemo, kad se stvore uslovi za njihovo čuvanje, da ih vratimo u Krku, jer tamo i pripadaju. Šta biste poručili Srbima koji su jednom otišli iz ovih krajeva? - Samim tim što živimo na ovim prostorima, mi postojimo tu kao crkva, kao narod. Ljudi treba da se vrate, jer mogu tu da žive. Ne može se tek tako otpisati i anulirati nešto što je vekovima stvarano. Duboki su koreni Srba u Dalmaciji i uz malo dobre volje nadležnih ministarstava u Beogradu (mislim na Ministarstvo za dijasporu, pre svega), mladi ljudi bi ovde imali perspektivu. Mi se molimo Bogu da sve bude dobro i da Srbi još mnogo vekova ovde žive... MONOGRAFIJA - MONOGRAFIJU manastira smo uradili da pokažemo istoriju manastira Krke i njegov značaj, a kroz tu istoriju prepliće se i istorija Srba u Dalmaciji. Odštampano je 150 primeraka, koje sam, na nedavno održanom Saboru u Beogradu, podelio svim vladikama SPC, a glavnu promociju upriličićemo na jesen. NEMAMO NEPRIJATELjA KOLIKO je Eparhija zaštićena, s obzirom na nedavne incidente? - Imamo ponekad provokacija, napada, provokativnih pisama, postoji naravno, izvesna tenzija, ali i pored toga, mi živimo dole. Želimo da živimo u ljubavi i prijateljstvu sa svima, bez obzira na to kako nas drugi gledaju. Želimo da budemo ono što jesmo - pravoslavni hrišćani, da svojim životom živimo i pokazujemo šta je naša etika. Niko nam nije neprijatelj, to može da bude samo greh. Mi, ljudi crkve govorimo da čovek treba da bude sluga Božji i da samim tim služi dobru na ovom svetu.
