Загорчавају живот Србима Иако је доставио уверење да је држављанин Србије и становник Београда, избеглици из Хрватске Дејану Бркићу биће суђено у Загребу због неодазивања на служење војног рока у Хрватској војсци
Од нашег сталног дописника Бањалука, 3. јуна – Загребачко Општинско тужилаштво није одустало од гоњења Дејана Бркића из Београда и њему ће се 8. јуна – иако се после напуштања Хрватске одрекао њеног и узео држављанство Србије – судити за кривично дело „против оружаних снага Републике Хрватске”. Конкретније, Бркић ће одговарати за „избегавање војне службе”, односно неодазивање на позив за служење војног рока у Хрватској војци. Бркић је, са оцем Миланом и мајком Љиљаном, отишао из Хрватске у пролеће 1993. године, пре него што је постао пунолетан. Његова породица се скрасила у Београду, где је завршио трећи и четврти разред Графичке школе. У међувремену, он се одрекао хрватског и добио држављанство Србије. Његов први одлазак у родни Загреб и то службени, 17. маја ове године, завршио се хапшењем на граничном прелазу Бајаково. Пре њега, у Хрватској су под истоветном оптужбом ухапшени Дарко Кеча, који је избегао у Инђију, и Жељко Новаковић, стално настањен у Немачкој. Кеча је пуштен из притвора и против њега је обустављен поступак, а против Новаковића, мада је пуштен на слободу, кривични поступак је настављен. „Очекивала сам да ће Дејана, ако ништа друго, пустити из притвора да се брани са слободе. Тим пре што је у записнику, направљеном после његовог хапшења, и решењу о притварању написано да је он држављанин Србије. Међутим, тужилац Ксенија Јурин-Панић није одустала од подизања оптужнице у којој је навела да је Дејан још увек и држављанин Хрватске. За кривично дело које му је стављено на терет запрећена је казна од једне до 10 година затвора”, рекла нам је у телефонском разговору Љиљана Бркић. Истражни судија Основног суда у Загребу Сања Мазалин одбила је предлог Бркићевог браниоца Милутина Остојића да његовог клијента пусти да се брани са слободе. Она је одлуку образложила тиме да не постоје гаранције да ће се окривљени одазвати судском позиву, без обзира на то што му не би био враћен пасош. „Суду смо доставили извод из Матичне књиге југословенских држављана, из којег се види да је Дејан 1999. године добио држављанство тадашње СР Југославије и Републике Србије. Такође, приложили смо и потврду Графичке школе да је у њој завршио трећи и четврти разред и допис да је у току његово регулисање војног рока у Србији. Верујемо да ће то, као и чињеница да је Дејан у време када смо отишли из Хрватске био малолетан, бити довољно да га суд ослободи и да буде пуштен из притвора. И даље се надам да власт у данашњој Хрватској није онако ригидна каква је била у време када смо је напустили”, не губи наду Љиљана Бркић. Председника Документационо-инфортмативног центра „Веритас” Саво Штрбац подсећа да Дејан Бркић није могао добити држављанство Србије а да се претходно не одрекне држављанства Хрватске. „Тада није било споразума о двојном држављанству, па су се сви Срби који су у Србију дошли из Хрватске и Хрвати који су из Србије отишли у Хрватску морали одрећи ранијег држављанства да би добили ново. Ипак, у Србији није ухапшен ниједан Хрват који је, због исељавања у Хрватску, избегао служење војног рока. Због свега тога мислим да хрватска власт и овим поступцима настоји да Србима загорча живот и да их одврати не само од повратка, него и од уласка у Хрватску”, изјавио је нашем листу Штрбац. Боро Марић http://www.politika.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
