Glas javnosti
29. jun
INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (4)
Al kaida planira akcije u Italiji i Španiji
Imali smo policijski i vojni imunitet tokom rata u Bosni. Postojali su
odredi mudžahedina koji su smatrani kao lake brigade. Bile su dve takve
u okviru trećeg korpusa Armije BiH. Jedna od tih jedinica bila je
poznata kao "Zubejrova jedinica"
Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao
sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u
Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim se borio u ratu u
Avganistanu, ali i Bosni i Hercegovini. Istupio je iz terorističke
organizacije i sada je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i
terorizma u svetu. Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u
postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na
izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom domu Zenica.
Kako vam je izgledalo sve to u Bosni kada ste stigli? Šta vam je bio
cilj? Da li ste imali neki plan?
- Nije moje da znam šta oni planiraju. Al kaida naređuje i nije moje da
znam zašto dolazim i gde dolazim. Došao sam ovde ne znajući s kim ću se
boriti ni protiv koga. Kada sam došao, saznao sam da su Al kaidine žrtve
i mete bile i Srbija i Hrvatska.
Koliko ih je bilo?
- Ne mogu da kažem tačno koliko ih je bilo, ali znam da ih je bilo
mnogo. Posle te akcije o kojoj sam govorio, mrtvi su bili na sve strane
bačeni i video sam dosta ljudi u grupama odvedenih. Za mene je to bio
veliki broj.
Da li znate da li je neko od njih preživeo?
- Oni koji su bili kod mudžahedina sigurno da nijedan nije pušten. Ja to
znam. One koje je zarobio Drugi korpus mogu da kažem da je većina
nastradala. Preživeo je mali broj zarobljenika, oni su možda uspeli
nekako da pobegnu.
Oni su mislili da će moći bošnjačku državu pretvoriti u muslimansku
državu, ali sam kasnije saznao da Al kaida nije bila zainteresovana za
Bosnu. Jesmo došli u Bosnu, ali to je za nas bila tranzitna stanica kako
bismo išli dalje u Evropu. Saznao sam da je Al kaida bila zainteresovana
za Evropu posebno za Italiju i Španiju. Oni žele tamo nešto da urade i
mislim da planiraju i ubuduće nešto da rade. I rat u Bosni im je
poslužio da se približe Italiji. Bošnjački politički vrh je u to vreme
pružio puno podrške Al kaidi da svoje planove ostvari. Omogućili su nam
utočište i dovoljno zaštite.
Možete li reći imena nekih od ljudi koji su vam pomagali?
- U početku sam, kao običan vojnik, morao da se upoznam s područjem, s
vašim jezikom. Kasnije sam postao komandir jedinice. Od ljudi koji su
nam pomagali bio je Alija Izetbegović i svi ljudi u njegovoj
administraciji u to vreme, zapovednik Armije BiH Rasim Delić i većina
njegovih generala koji su vodili Armiju BiH. Dali su nam policijski i
vojni imunitet i omogućili nam da budemo u njihovoj vojsci. Armija BiH
nam je omogućila da budemo službeni deo te armije. Znači, mi smo bili
pod njihovom političkom i vojnom kontrolom. Ja nisam došao bez njih, oni
su mene tražili. Došao sam i primili su me. Mi smo njima tada bili
potrebni, a nama je bilo omogućeno da radimo što god hoćemo. Policija je
i tada kažnjavala grešnike, ali mene nije mogla kažnjavati. General pod
čijom sam bio kontrolom mogao je da naređuje njegovim vojnicima u
jedinici, ali nama nije mogao. Jer je nama bio dat imunitet vlasti.
Pod čijom komandom ste vi konkretno bili?
- Prvo sam bio na području Travnika pod kontrolom generala Mehmeda
Alagića. Doduše, on kad sam ja došao nije bio general, ali se
predstavljao kao general. Ali kasnije je ipak postao general. Kasnije
sam bio u Trećem korpusu Armije BiH pod komandom generala Sakiba
Mahmuljina. Jedno vreme sam bio u Četvrtom korpusu, bio sam i u Prvom
korpusu. Dakle, bio sam u svim korpusima osim u Petom korpusu. Moje
kretanje u Bosni bilo je pod kontrolom mudžahedina, ali sam u jednom
trenutku došao u nesporazum sa mudžahedinima kada sam već imao plan da
ih napustim. I bio sam ih privremeno napustio. Tada nisam odlučio da
napustim Al kaidu, nego da napustim Al kaidine jedinice u Bosni. Onda
sam bio kao slobodan, pa sam se uključio u domaće jedinice.
Kada ste došli na ideju da ih napustite?
- Još na samom početku kad me je Al kaida vrbovala, iako sam bio skoro
dete, shvatio sam šta Al kaida želi od mene. Znao sam da ću u jednom
trenutku postati žrtva. Znao sam da me oni hrane kako bi me jednom
klali. Znao sam da me zbog aktivnosti u Al kaidi čeka ili zatvor ili
smrt. Ali nisam imao izbora. Da sam u samom startu odbio saradnju sa
njima, preostao bi mi samo život na ulici. A već mi je bilo dosadilo
spavanje na ulici. Ja sam njih nekada voleo, mada sam nekako znao da su
imali neke zle namere. Znao sam da žele da naprave od mene ono što su i
napravili. Ali nisam imao izbora. Kada sam došao u Bosnu, u mom srcu se
počela stvarati želja da ih napustim. Bojao sam se posledica. Nije mi se
dopadalo da živim i umrem pod njihovom kontrolom. Želeo sam da imam
porodicu i normalan život. I zato sam imao želju da ih napustim. Toj
želji je doprinelo i zlo koje je bilo svuda oko mene sa svih strana.
Koliko je bilo mudžahedinskih kampova u Bosni?
- Govorilo se o dva kampa. Međutim, Al kaida ima naviku da, kada napravi
jedan kamp, ne ostaje dugo u istom tom kampu. Na primer, kada napadnemo
neko srpsko selo i ako nam taj položaj odgovara za dalje, mi napravimo
kamp. Čim idemo dalje, taj kamp nam više ne treba, tako da su 1995.
godine tokom napada na Ozren i Vozuće mudžahedini sebi napravili kamp u
koji su dovođeni ljudi koji su zarobljeni i brutalno ubijeni.
Ko su bili ti ljudi?
- Zarobljenici Vojske Republike Srpske. To je bilo u selu u okolini
Zavidovića. Ne sećam se tačnog naziva, između Maglaja i Zavidovića.
Kako se to na kraju dogodilo?
- Tako što nisam izvršio neko naređenje kako se od mene tražilo kada sam
bio komandir specijalne jedinice u Bosni. Oni meni nešto narede, a ja
radim po mome. Hteo sam da idem na to da oni mene izbace jer nisam imao
hrabrosti da im kažem: "Želim da odem". Ali ni to nije išlo. Oni su me
kažnjavali, zatvarali... Pretili su mi da ne smem napustiti Al kaidu i
da zbog toga može da mi sledi metak u glavu.
Oni su ipak shvatili u jednom trenutku šta ja nameravam, jer oni nisu
naivni. To je velika organizacija. Dakle, mi smo u Bosni radili za Al
kaidu ali smo uvek bili pod kontrolom. Oni u centrali Al kaide znaju,
iako sam bio u Bosni, ili bilo gde drugo, s kim hodam, s kim pričam, šta
uopšte radim. Znali su za sve akcije koje moram izvesti, da li na
srpskim ili hrvatskim lokacijama. I uvek je tako. Svugde u svetu. Oni će
dobiti izveštaj. Znači, postojali su drugi Al kaidini ljudi za koje ja
ne znam, koji su ubačeni u moje jedinice, čiji zadatak je samo da mene
prate i prate moje ponašanje i pišu tajne izveštaje.
Na kraju, kako je izgledao vaš konačan izlazak iz redova Al kaide?
- Imao sam vojno suđenje kod njih u Bosni zbog jedne akcije na planini
gde su se nalazili hrvatski civili i ja nisam uradio šta se od mene
tražilo. Posle toga sam bio u zatvoru, čuvao me je jedan mladi vojnik
koji je bio u mojoj jedinici i koga je bilo stid zbog toga što mene
čuva. Ja sam iskoristio tu situaciju i pobegao sam. Fizički sam ga
napao, oteo mu pušku i pobegao, bez neke posebne žurbe.
Gde ste otišli?
- Otišao sam u sedište naše komande, ali nisam našao osobu koja me je
zatvorila, koja je bila nada mnom kao vojni sudija. Otišao sam kući u
kojoj je on živeo sa svojom bošnjačkom suprugom i onda sam sa njim rešio
spor. Kad imaš pušku u rukama, onda sve može. I tako sam dobio da me
više niko ne goni, niko ne traži, mada je bilo pitanje da li će leteti
nečija glava. I tako sam imao priliku da se uključim u bošnjačke
jedinice mimo Al kaide, dok nije došla nova odluka.
Kakva je bila ta odluka?
- To je bila odluka u meni - tražio sam da napustim Bosnu. Rekao sam im
da želim da odem jer mi sve to nije odgovaralo. Očekivao sam odluku da
mi se kažu da odem u neku drugu zemlju na ratište gde se nalaze Al
kaidini ljudi ili da ostanem i dalje u Bosni. Naređenje je došlo da
moram da ostanem i dalje da se borim u Bosni, ali da promenim
mudžahedinsku brigadu. Mi smo tada imali dve lake brigade. Imali smo
odrede mudžahedina, a oni su bili smatrani kao lake brigade. To je bilo
u Trećem korpusu Armije BiH. Jedna od tih jedinica bila je poznata kao
"Zubejrova jedinica. Ona je bila isključivo sastavljena od stranaca, ne
mogu tačno da se setim, ali mislim da nas je bilo oko 200.
Kako ste uspeli da zarobite vojnike Republike Srpske?
- Bila je borba. Tada se dogodio pokolj i masakr nad srpskim vojnicima i
civilima jer su bili opkoljeni sa svih strana napadnuti od Trećeg i
Drugog korpusa Armije BiH i nisu imali gde da pobegnu. Nama je bilo
rečeno da nema zarobljavanja, da ih moramo sve poubijati. U međuvremenu
se dogodio obrt i ipak je bilo zarobljenika. Možda su bili potrebni radi
informacije ili zamene. Mudžahedini su posebno zarobili veliki broj
civila i vojnika, a i domaći vojnici su zarobili neke vojnike i civile i
sve su ih dali nama mudžahedinima. Neki od njih su ubijani na licu
mesta, neki su dovođeni u Zenicu, gde je bila smeštena vojna policija
Akiba Mamulina. Tu su doživeli najstrašniju torturu i onda su ubijeni
negde. Ja se bojim da su ubijeni baš tu u KPD u zatvoru, gde sam ja sada
na kazni.
S. Jovović
Nastavlja se
