NSPM
http://www.nspm.org.yu/ekonomskapolitika/2007_katic3.htm
Ekonomska politika - prenosimo Politiku
Nebojša Katić
Iskrivljene brojke
Ako bi BDP po stanovniku bio korektan i apsolutan odraz kvaliteta
života, to bi značilo da se u Srbiji živi 13 puta lošije nego u SAD i
pet puta lošije nego u Sloveniji
Ekonomska uspešnost jedne zemlje meri se najčešće veličinom njenog
bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku. Kada se dolarski BDP u
tekućim cenama koristi za poređenje, Srbija se na svetskoj rang-listi od
180 zemalja nalazi negde oko 86 mesta. Ako bi BDP po stanovniku bio
korektan i apsolutan odraz kvaliteta života, to bi značilo da se u
Srbiji živi 13 puta lošije nego u SAD, deset puta lošije nego u
Nemačkoj, pet puta lošije nego u Sloveniji.
Tipičan srpski pesimista, pogotovo onaj koji nikada nije živeo van
zemlje, veruje da se u Srbiji živi „ma, sto puta gore nego na Zapadu”. S
druge strane, teško bi se našao objektivan građanin Srbije sa iskustvom
života na Zapadu, čije osećanje života korespondira sa gore iznetim
pokazateljima. Prosečan stanovnik Srbije živi relativno bolje no što
statistika pokazuje.
Obračun BDP-a ima krupnih manjkavosti koje deformišu stvarnu ekonomsku
sliku životnog standarda u jednoj zemlji. Taj obračun uključuje samo
robe i usluge koje se realizuju preko tržišta, dakle samo ono što se
može novčano iskazati, što je plaćeno, ili će biti plaćeno. Rad koji
nije tržišno verifikovan, a stvorio je vrednost, statistika ne vidi. U
Srbiji, na primer, kuće se često grade mobama. Rođaci i prijatelji ulažu
veliki solidaran rad koji niko ne plaća, a nesporno stvara vrednost.
Ogroman broj drugih poslova, od sitnih popravki, preseljenja, prevoza
itd. obaviće prijatelji, i to besplatno. Kada bake i deke čuvaju unuke,
statistika to ne registruje – kada to rade vrtići, BDP raste. Kada
domaćica sprema ručak, njen rad statistika ne vidi. Međutim, rad uložen
u pripremu ručka u kafani ili na kiosku, povećava BDP. Kada stare i
bolesne neguje porodica, to se kroz BDP ne vidi – kada to radi starački
dom, BDP raste.
Ova vrsta fenomena se mnogo češće sreće u tradicionalnim društvima, u
kojima su socijalne i porodične veze još uvek jake i u kojima je očuvan
visok nivo solidarnosti. Kako je većina ovakvih društava van zapadnog
korpusa, statistički BDP tih zemalja je verovatno potcenjen u odnosu na
zapadna, atomizovana društva čistih računa.
Drugi segment problema vezan je za one komponente BDP-a koje povećavaju
njegov nivo, ali ne utiču na kvalitet života, ili ga direktno obaraju –
na primer, troškovi naoružavanja. Gradnja nosača aviona ili nuklearne
bombe povećava nivo BDP-a, ali ne i kvalitet života. Iz ugla BDP-a,
„korisno” je da nezaposleni građanin krade i uništava imovinu drugih. To
je dobro za osiguravajuće zavode, to će dati posla policiji, advokatima
i sudijama. To će podstaći gradnju zatvora i zapošljavanje građevinara,
a potom i servisiranje zatvora, zapošljavanje čuvara i drugog osoblja.
Sve ovo će naći svoje mesto u BDP-u. Cinik bi mogao reći da nezaposleni
nesrećnik koji ne krade, radi protiv sistema.
Nefunkcionalna porodica je takođe dobar izvor rasta BDP-a. Razvodi
angažuju advokate, socijalne radnike, psihologe i sudije. Razbijenoj
porodici potrebne su dve stambene jedinice, a ne jedna, dva šporeta,
frižidera, i da ne nabrajamo. Stres koji prati svaki razvod, dobar je za
farmaceutsku industriju i proizvodnju svih vrsta lekova u vezi sa
psihosomatskim bolestima. Druženje sa prijateljima ili sportske
aktivnosti ne povećavaju BDP, pogotovo ne direktno. Vreme koje se troši
na čitanje knjiga, sa aspekta BDP-a je čist gubitak, kockanje nije.
Odlazak u crkvu nedeljom, samo je gubljenje vremena koje se može bolje
upotrebiti kroz aktivnosti kao što su kupovina, ili ručak u restoranu.
Sumanuto arčenje prirodnih resursa kakvo je danas na sceni, dobro je za
rast BDP-a, mada je katastrofalno po planetu. U ovom procesu BDP se
povećava danas, na račun sutrašnjeg.
Na kraju, ali podjednako važno, raspodela BDP-a je značajan faktor u
ovoj analizi. U egalitarnom društvu, statistički prosek je mnogo bliži
„stvarnom” prosečnom građaninu, nego što je to u društvima velikih
socijalnih razlika. Malo je verovatno da prosečan Amerikanac na primer,
živi za trećinu bolje od prosečnog Nemca ili Francuza, kako to
statistika pokazuje. U ovom slučaju, enormno bogatstvo vrha američke
piramide deformiše statističku sliku proseka. (Ilustracije radi, jedan
procenat stanovništva SAD raspolaže sa 38 procenata ukupnog bogatstva.)
Ekonomska nauka je svesna ovih manjkavosti u obračunu BDP-a, ali se time
previše ne bavi. Ova tema je prepuštena pojedincima i institucijama koje
su marginalizovane i čiji rad niko ne želi da promoviše. Kada bi problem
obračuna BDP-a bio problematizovan na način kako je ovde nagovešteno,
ceo koncept kapitalizma, pogotovo logika potrošačkog društva, bili bi
dovedeni u pitanje. Tu vrstu preispitivanja niko ne želi. Takva ideja je
subverzivna i negira već usvojeni postulat da živimo u vremenu kraja
istorije i u najboljem od svih mogućih svetova.
Finansijski konsultant
[objavljeno: 13.07.2007.]
Copyright by NSPM
