POLITIKA
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36135&lang=2
Ostali komentari
Brod je nasukan
Odgovor Nikole Janića, predsednika Srpskog saveza u Švedskoj,
Ministarstvu za dijasporu
Ministarstvo za dijasporu se oglasilo (26. jul) povodom intervjua koji
sam dao „Politici” (12. jul) kao predsednik Srpskog saveza u Švedskoj.
Trenirajući taktiku „dršte lopova” ministarstvo se u svom dopisu ne
ustručava da modifikuje rečeno, a iznetu istinu pokušava da predstavi
kao „netačno informisanje”. Ono umanjuje ozbiljnost iznete kritike i
piše da moj komentar uzima „kao pojedinačno mišljenje, a ne stav Srpskog
saveza u Švedskoj ili čitave tamošnje dijaspore”.
Ako su moje tvrdnje o Vidovdanskim danima dijaspore tačne, nevažno je da
li ih izgovara pojedinac u svoje ili u ime neke organizacije. Bitno je
da sam rekao istinu, a istina je i da sam se, pre iznošenja „mojih
pojedinačnih” stavova, konsultovao s većim delom članova Uprave saveza
čiji sam predsednik.
Ministarstvo, na žalost, nastavlja da za „dijasporu” smatra samo
pojedince svoje „istomišljenike”, a legitimne predstavnike čelnih
organizacija srpskog rasejanja „uzima za pojedince”. Zato ministarstvo
od osnivanja do danas nema konkretnih, valjanih rezultata rada. Naprotiv.
Uostalom, ako se moji stavovi tumače kao „pojedinačno mišljenje”, kao
nešto što je automatski vredno manje pažnje, da li to važi i za
„pojedinačni” stav jednog ministra (ministarstva), ili je to stav Vlade
Republike Srbije?
Bez obzira kakav bio odgovor, problem je i to što ministarstvo drsko
ignoriše sve druge pojedince (predstavnike organizacija srpske
dijaspore) koji su im takođe dostavili stavove, mišljenja i kritike,
slične mojima.
Zašto ministarstvo nije reagovalo i na te „individualne stavove”?
Odgovor se možda svodi na ono što tvrdim godinama (kao i mnogi drugi),
da se u Srbiji dijaspora koristi samo za „domaću upotrebu”.
Ministarstvo želi da o sebi u matici stvori sliku nečeg korisnog za
odnose rasejanja i otadžbine koji su „od velikog nacionalnog interesa”,
kako stoji u deklaraciji vlade Srbije, dok je ubeđenje mnogih od nas u
rasejanju da su arogantnost, selektivnost i izolovanost ministarstva, od
neprocenjive štete prvenstveno za građane Srbije i Srbiju. Krivac za
produbljivanje postojećeg, uskoro nepremostivog jaza između „nas” i
„njih” je nesumnjivo ovo ministarstvo, osnovano zato da njegove
aktivnosti budu suprotne.
Dokaz tendencioznih modifikacija, s ciljem da kažu nešto drugo od onoga
što sam zapravo rekao, vidi se iz ovog stava ministarstva: „Informacija
koja je izneta na skupu da 40-50 odsto poseta, našem najposećenijem
sajtu B 92, dolazi van Srbije, dovoljno govori o važnosti ove teme koja
se nikako ne može nazvati ,nekonstruktivnom’ i ,ponižavajućom’ kako se
navodi u komentaru Nikole Janića”.
Za ministarku Čubrilo i njeno ministarstvo izgleda da ne važi moralna
obaveza da se u komentaru na određeni članak ne navodi nešto čega u
članku, ili intervjuu, nema, što je ovde slučaj sa B 92.
Govoreći da su sa dnevnog reda Sabora izbacili najavljenu diskusiju o
angažovanju dijaspore oko Kosova i Metohije, rekao sam: „Za dijasporu je
bio neprihvatljiv taj nekonstruktivni, a u izvesnom smislu i
ponižavajući ponuđeni dnevni red, kao i izbor nenajavljenih tema i
govornika iz matice. Održana su predavanja o internet komunikaciji i o
medijima u dijaspori. Mi odavno koristimo internet i izvrsno poznajemo
mogućnosti te vrste komunikacije. Imamo kvalitetne elektronske i
štampane medije, u Americi, Kanadi, Švedskoj, Nemačkoj, da dalje ne
nabrajam…”
Ministarstvo piše i da „pitanje Kosova i Metohije nije bilo pojedinačna
tema Sabora na panelima jer samo Ministarstvo za dijasporu nije nadležno
za institucionalno rešavanje ovog gorućeg problema.”
Ja nisam govorio o tome šta su bile pojedinačne teme na Saboru, već da
je rasprava o Kosmetu bila u dnevnom redu koji nam je poslat, zbog čega
su mnogi i došli u Beograd, ali je tema s dnevnog reda skinuta.
Bilo je i drugih „individualaca” (većinom predstavnici organizacija),
učesnika u radu Sabora na čije bi stavove trebalo podsetiti, ali zbog
prostora navodim samo reči predsednice Centralnog saveta Srba u
Nemačkoj, akademika Stojanke Aleksić. Ona je uputila oštre zamerke
organizatorima smatrajući da je dijaspora bila ućutkana:
„Ako već imamo Ministarstvo za dijasporu, ono bi trebalo ravnopravno da
tretira sve... Oni koji su uspeli da dobiju reč bili su, pak, prekidani
ako njihova diskusija nije bila po volji organizatora. Predstavnici
Ministarstva za dijasporu otvoreno su se ljutili na kritike, a na samom
kraju skupa, ministarka Milica Čubrilo je čak sa bine javno zatražila da
se pozove obezbeđenje Sava centra da udalji jednog govornika ne
dopuštajući mu da izgovori nijednu jedinu celu rečenicu, iako taj stari
čovek ni po čemu nije bio pretnja... Trebalo bi da sučelimo mišljenja i
postignemo dogovor na obostranu korist i zadovoljstvo i otadžbine i
dijaspore, a doživeli smo da predstavnici vlasti drže monologe i
pridike, jer i Ministarstvo za dijasporu je deo vlade Srbije.”
Ministarstvo za dijasporu je svojim dopisom još jednom pokušalo da
sramne Vidovdanske dane dijaspore predstavi kao prijatno krstarenje
brodom koji je stigao u svaku luku, umesto da pogledaju istini u oči i
priznaju – njihova prva plovidba završila se nasukavanjem na hridi.
Opširnije o Vidovdanskim danima i ministarstvu može se pročitati u
članku „Drskosti nikad kraja...” objavljenom na portalu:
www.serbianvoice.eu
**
[objavljeno: 31.07.2007.]
