Ostali komentari
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36479&lang=2
POLITIKA
Srušeni „okeani”
O nacionalizaciji iz drugog ugla
Ulični kontejner u koji su radnici ubacivali knjige neke kućne
biblioteke namenjene otpadu otkrio je ovog leta jednu pohabanu kožnu
torbu. U njoj su nađena i lična dokumenta o nacionalizaciji radnje malog
beogradskog trgovca Siča, uredno sređivana godinama. Tu je i vest iz
1992. da se u Knez-Mihailovoj broj 30 u Beogradu ruši zgrada iz 19. veka
sa nekoliko radnjica, uz ostale i papirnica-knjižara glamuroznog naziva
„Okean”.
Bivši vlasnik „Okeana” Antonije Sič odavno je otišao sa ovoga sveta.
Kada mu je radnjica oduzeta 1948. godine, mesec dana kasnije, njega sa
porodicom izbacuju iz malog zakupljenog stana u ulici Majke Jevrosime
43, a u stan se useljava „zaslužni” obalski radnik, drug Rajko Rastovac.
Sič je useljen u jednu od dve sobe stana Radivoja Radulovića, predratnog
aktiviste Demokratske stranke.
Nova vlast je ukidala kapitalizam, stvarala besklasno društvo i rušila
„klasnog neprijatelja”.
Kakav je Sič bio klasni neprijatelj svedoči pismo kojim se gospodin Sič
obraća 1933. svojim budućim mušterijama: „Čast mi je izvestiti Vas da
sam na ovdašnjoj pijaci otvorio trgovinu pisaćih potreba u istoj zgradi
i istom lokalu firme Živković i komp. ’Okean’, osnovane u Beogradu 1900.
godine kod koje sam proveo kao saradnik punih 17 godina...”.
U rubrici „službena beleška” u „Matičnom listu vlasnika radnji” iz 1945.
godine Sič daje podatke o sebi: „Od svoje četrnaeste godine, od novembra
1916. do novembra 1918. bio sam šegrt, a do 1933. pomoćnik i poslovođa
sve u ’Okeanu’. Završio sam nižu i višu Trgovačku školu Beogradske
trgovačke omladine. Kao dete razboleo sam se od dečije paralize... Od
svih organizacija bio sam jedino član upravnog odbora BTO”.
U kupoprodajnom ugovoru zaključenom i overenom maja 1933. u Sreskom sudu
za grad Beograd, u članu 2 piše da je kupac Sič od vlasnice radnje Ruže
Živković kupio „Okean” na menice koje će se isplaćivati u mesečnim ratama.
Godina 1948. bila je fatalna po Siča. Rešenjem Izvršnog odbora Narodnog
odbora prvog rejona od 13. maja preuzeta je od strane istog odbora
trgovinska radnja „Okean”, vlasništvo Antonija Siča. Komisija, određena
za procenu, navela je vrednost robe od 160.000 dinara. Međutim, komisija
utvrđuje valorizacionu razliku pa se tako trgovcu Siču nalaže da državi
isplati dug od 450.000 dinara što „treba naplatiti od njegove zaostale
imovine...”.
Kasnijom Sičovom sudbinom posle nacionalizacije rukovodi nova vlast, pa
mu tako rejonski komitet 1949. izdaje sledeću karakteristiku: „... Drug
se pokazao kao vredan i dobar radnik...” na raščišćavanju ruševina,
zaostalih posle rata. Tako je drug Sič mogao da potraži posao magacionera.
Prema pronađenim dokumentima, bilo je tako.
Ako su davili „sitne ribe” na ovakav način, šta li se tek u političkom,
emotivnom i materijalnom smislu reči dešavalo krupnim kapitalistima koji
su preživeli rat sačuvavši patriotski
obraz!?
Sič je samo „jedna suza” u otimačini sprovedenoj u organizaciji države
po ugledu na Sovjetski Savez. Ta pljačka je potresala korene tadašnje
komunističke Jugoslavije, a posledice se osećaju i danas, kada ova
država kroz privatizaciju pokušava da reši osnovne ekonomske probleme
zemlje.
Budući zakon o denacionalizaciji ne može sve da vrati, a možda nema ni
kome. Ali, kako vratiti čast i obraz, ispraviti sva poniženja kojima su
bili izloženi ljudi kojima su oduzimanjem malih imanja zaista srušeni
„okeani”.
Onaj kontejner sa početka priče, prepun knjiga, radnici su izbacili na
adresu sabirališta starog papira. U tom tovaru našla se i ona torba. Iz
nje je ispala i fotografija sa venčanja iz 1940. godine. Vide se lepo
odeveni ljudi oko mlade i mladoženje, u vedrom raspoloženju, a na
poleđini slike piše: „Kum Milovan Gođevac gvožđar, Toza Jovanović
trgovac pozamanterijom, Mile Josin ’greda’ trgovac i drugi, sve za
uspomenu mladencima Bati i Jovanki Sič”.
„Uveren da ćete i Vi sa prijateljskim interesovanjem pratiti moj rad”,
završava Sič poslovno pismo iz 1933. godine, „molim Vas da mi poklonite
puno poverenja i ostajem sa odličnim poštovanjem, Vaš...”.
/Novinar Radio Beograda/
*Dragoslav Simić*
[objavljeno: 03.08.2007.]
