Kako je srpska vlada prodala Amerikancima izuzetno kulturno dobro na Topčideru
Labus pregovarao, Parivodić potpisao Pred poslanicima Skupštine Beograda u ponedeljak će se naći izmenjeni Generalni urbanistički plan Beograda samo zbog gradnje novog „Bondstila“ na Topčideru. Vojni kompleks vodi se u dokumentaciji kao zelena površina. Zašto ćuti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Vlada Srbije je u junu 2005. godine prodajom Maršalata i vojnog kompleksa Amerikancima, takozvanog Komandnog punkta Balkana, na Topčideru površine 4,2 hektara, za mizernih 15 miliona evra - prodala nešto što se ne prodaje, što nisu do sada učinili ni mnogo ponizniji prema najjačoj svetskoj sili. Srpski ministri prodali su stranoj zemlji deo topčiderskog kompleksa koji je još daleke 1987. godine proglašen za kulturno dobro od izuzetnog državnog značaja i to odlukama Skupštine grada Beograda i Republike Srbije, što je i objavljeno u Službenom glasniku. O tome kako su tekli „dogovori“ prodaje Maršalata i Komandnog punkta Balkana, bivši ministar Vojske Zoran Stanković samo nam je svojevremeno rezignirano progovorio: - Mi o tome uopšte nismo odlučivali, jer je ispred vlade Srbije Labus vodio pregovore, dok je Parivodić potpisao ugovor o prodaji!!! Ja sam samo na kratko video spisak vojnih objekata koji su bili na zemljištu koje im je prodato... Da li je na vladi Srbije bilo rasprave o prodaji Maršalata i „srca srpskih vojnih telekomunikacija“, odnosno da li su uvaženi ministri uopšte znali šta prodaju stranoj zemlji, razgovarali smo sa ondašnjim ministrom Draganom Kojadinovićem. „Kukavičje jaje“ - Nije bilo reči na sednici vlade Srbije da je to zaštićena celina, ali, pretpostavljam, da se to podrazumevalo, kao ni bilo kakve rasprave o ovoj temi! Znam samo da se dugo godina tražila nova lokacija za američku ambasadu i da smo doneli odluku kakvu smo doneli!? Zašto se nije vodilo računa o činjenici da je to deo prostorne celine od izuzetnog značaja za državu? - Ja sam bio na licu mesta, jer su tamo bili depoi Istorijskog muzeja stare Jugoslavije i video sam da su mnogi Titovi suveniri i pokloni u veoma jadnom stanju. Objekat Maršalata je porušen tokom NATO bombardovanja, a znam da je za obnovu i tekuće održavanje tog kompleksa potrebno mnogo para. Zaista, ne može se poreći neka istorijska vrednost kompleksa, koja ne opravdava našu odluku, ali vladine stručne službe i odbori su tu odluku pripremili, a mi je proglasili. U načelu je takva naša odluka bila okej, mada znam da se u mnogim glavnim gradovima širom sveta američka ambasada nalazi u centru grada! Očigledno je da su srpski ministri olako „pretrčali i u trku glasali“ za nešto zbog čega ćemo se kajati u budućnosti. Jer, čitavu jednu kulturno-istorijsku epohu izbacujemo iz istorije našeg naroda, ma kakva ona bila i ma koliko ona bola oči novim vlastodršcima!? A, da su pripreme za gradnju „američkog Bondstila“ na Topčideru u punom jeku, posvedočio nam je i glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić. Naime, već u ponedeljak pred poslanicima Skupštine grada biće „kukavičje jaje“ u vidu Urbanističke dokumentacije za 42.000 kvadratnih metara prodatog kulturnog dobra Topčidera. Jer je, za „moćne Jenkije“ promenjen, verovali ili ne, Generalni urbanistički plan grada Beograda! E, to sada treba da „progutaju“ i usvoje poslanici Skupštine grada Beograda? - Nisam bio u toj priči, već sam prvo bio obavešten od Labusa, pa kasnije preko Parivodića da ćemo raditi urbanističku dokumentaciju. Zaista ne mogu da tvrdim da je taj kompleks deo te celine od izuzetnog značaja. Znam samo da je na prostoru od oko 20.000 kvadratnih metara bio vojni kompleks koji se kao takav nije vodio, nego kao javne zelene površine. Valjda zbog tajnosti i onoga „strogo pov“. Po Generalnom urbanističkom planu, svi vojni kompleksi u Beogradu se vode kao zelene površine i nema ucrtanih nikakvih gabarita nijednog objekta... Oni su brisani i iz avionskih snimaka... Što se nas tiče, mi smo uradili kompletnu dokumentaciju, mi smo uradili izmenu GUP-a i koja će u ponedeljak biti usvojena na Skupštinu grada Beograda. Mi radimo na tome skoro godinu dana. Bio sam iznenađen pisanjem u novinama, mada znam da je Topčider zaštićena zona!? Odgovor na vaše pitanje morate potražiti kod Vere Lončarski, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, i Milene Jočić, direktora na beogradskom nivou zaštite spomenika kulture. Koliko je meni poznato, oni nisu imali nikakvih primedbi... Galantno otuđenje U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije nije bilo nikoga voljnog za razgovor o ovome jer je direktor na putu, a zamenik „tu negde“... U Beogradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture ne spore da je Topčider izuzet kao kulturno dobro od izuzetnog značaja. I to već spomenutim odlukama objavljenim u Službenom glasniku Srbije i Beograda. U informativnoj službi Zavoda malo su nam pojasnili čitav slučaj. - Pre nekoliko godina, američka ambasada nam je zvanično tražila potvrdu o statusu tog prostora na Topčideru. Mi smo im odgovorili da je to prostorna kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja. Potom je američka ambasada pokrenula inicijativu za izradu elaborata zaštite i korišćenja dobara utvrđenih spomenika kulture. Elaborat sadrži izmenu plana za ovaj prostor, što je u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Šta je predviđeno tim elaboratom, morate da pitate njih... Iza svega rečenog, nameće se jasan zaključak da su Amerikanci uložili mnogo više volje i energije, pa i veštine u borbi za Topčider od samih Srba. Srpski ministri su galantno i udvorički samo jednim „dekretom“ otuđili najekskluzivniji i najznačajniji deo teritorije, a da izgleda i nisu znali šta i koliko parče zemlje prodaju. Baš kao što se prodaje tuđe... Autor: Agencija <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/30> SINA http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
