Politika Državljanin Srbije ma gde živeo
Vlada Srbije priznala pravo pripadnicima srpskog naroda van Srbije da dobiju državljanstvo Srbije, a da se pri tom ne odriču državljanstva zemlje u kojoj žive Predlaganjem amandmana po kome Srbi, ma gde živeli, mogu da dobiju državljanstvo Srbije ukoliko su punoletni i poslovno sposobni, a da se pri tom ne odriču državljanstva druge države, Vlada Srbije je praktično uvažila najčešću kritiku koju su na račun Izmena i dopuna Zakona o državljanstvu iznosili poslanici opozicije u Skupštini Srbije u protekla dva dana. Poslanici Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije, ali i Liberalno-demokratske partije, Demohrišćanske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine zamerali su vladi da ne brine o svojim građanima koji žive van granica otadžbine, odnosno da im ne omogućava da uz državljanstvo neke druge zemlje dobiju i državljanstvo Srbije, dok istovremeno predlaže da državljani Crne Gore mogu da steknu i državljanstvo Srbije ukoliko ovde imaju prebivalište. Naučni saradnik Instituta za evropske studije i savetnik lidera Srpske liste u Crnoj Gori Andrije Mandića dr Miša Đurković kaže da je donošenje zakona bilo, pre svega, neophodno kako bi se rešio problem 260.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji i koji su nakon raspada državne zajednice praktično postali apatridi. Tako, recimo, u Crnoj Gori nisu mogli da izađu na izbore, jer ne žive tamo, a u Srbiji im je to pravo bilo uskraćeno, jer nisu naši državljani. Predlaganjem amandmana vlada je, kako kaže, dr Đurković, pristala da se redefiniše član 23. zakona te da se njime prizna pravo pripadnicima srpskog naroda van Srbije da dobiju državljanstvo Srbije, a da se pri tom ne odriču državljanstva zemlje u kojoj žive. Na zamerke koje su se čule sa skupštinske govornice da je Srbija prethodno trebalo da potpiše bilateralni sporazum sa Crnom Gorom kako bi i ona priznala pravo našim državljanima koji tamo žive da dobiju crnogorsko državljanstvo tako da i oni, poput Crnogoraca iz Srbije, imaju oba državljanstva, dr Đurković objašnjava da za to nije bilo potrebe jer država Srbija definiše svoju politiku samostalno i nezavisno od drugih država. „Na Srbiji je da odluči kako će odrediti ko može i ko ima pravo da bude državljanin Srbije. Hrvatska i Bugarska imaju isti takav model kao i čitav niz država u Evropi koje omogućavaju dvojno državljanstvo pripadnicima svog naroda. Ovaj zakon je logična posledica donošenja novog Ustava Srbije koji je definisao Srbiju kao državu Srba i drugih građana, a u članu 13. predvideo je i obavezu Srbije da se stara i brine o pripadnicima srpskog naroda i van teritorije Srbije”, kaže dr Đurković. On ističe da ukoliko se bude usvojio zakon to ne znači po automatizmu da će svaki Srbin ma gde se nalazio dobiti državljanstvo. „Ljudi sami treba da reše, da budu voljni da uzmu državljanstvo Srbije, ali je važno da se na ovaj način definiše njihovo moralno, političko i ustavno pravo na to”, objašnjava Đurković. On podseća da i hrvatski građani koji žive u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji imaju dvojno državljanstvo. Neke države, ipak, kao što je Austrija ne dozvoljavaju dvojna državljanstva. U Mađarskoj takođe nije prošao predlog da Mađari koji žive u Srbiji dobiju dvojno državljanstvo, jer su se protiv njega izjasnili građani na referendumu. Mnogi su inače proteklih dana kritikovali zakonski predlog tvrdeći da je njegov jedini cilj da se Crnogorcima omogući da glasaju u Srbiji. Tako je Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, rekao da državljanstvo nije papir kojim se dokazuje srpstvo, već da ono podrazumeva i set prava među kojima i pravo glasa. Đurković, međutim, tvrdi da izborno pravo nije deo toga već da se ono definiše izbornim zakonodavstvom. Promena zakona ne podrazumeva i sticanje biračkog prava, jer za to treba pre svega rezidentni status u Srbiji. Ipak, treba podsetiti i da oni zbog kojih su promene Zakona o državljanstvu inicirane (Crnogorci koji žive u Srbiji) ispunjavaju upravo taj rezidentni status. „U Hrvatskoj se dijaspora tretira kao posebna izborna jedinica koja daje četiri zastupnička mesta u Saboru i sada se vodi polemika da li da se to pravo ukine, ali se ne osporava da Hrvatska treba da zadrži istu politiku državljanstva – da svaki Hrvat ma gde živeo ima pravo na domovnicu i putovnicu. Crna Gora je specifična, oni su sada u procesu redefinisanja ovih prava, predstoji im donošenje novog ustava i zakona koji su sa njim usklađeni”, kaže dr Đurković. On ipak napominje da je dvojno državljanstvo dobra civilizacijska tekovina koja omogućava onima koji ga imaju lakše kretanje, mogućnost školovanja i lečenja, sticanje imovine, ulaganje kapitala. Prema njegovom mišljenju, donošenje zakona ne znači brigu za Crnogorce već omogućava svima koji hoće u budućnosti da budu vezani za Srbiju da to i ostvare. *J. Cerovina* [objavljeno: 13.09.2007.]
